субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
субота, 10.03.2018. у 22:00 Тања Вујић

Градови Европе остају без воде за пиће

Више од 570 градова у ЕУ задесиће од половине века афричка лета, бујичне поплаве и могући мањак пијаће воде
(Фото Пиксабеј)

На прање иде само најпрљавији веш. Водокотлић у тоалету празни се највише једном дневно. За туширање ту су четири литра воде, и то са стајањем у кориту: да би насапуњана  течност могла поново да се искористи. Прање кола је кажњиво. Храна се једе рукама или пластичним прибором из картонских кутија. Ко прекрши градски хидрорежим од максимално 50 литара дневно, ризикује кривично гоњење, поименичну прозивку у новинама или тешку глобу – добродошли у четворомилионски Кејптаун, један од најлепших и најбогатијих градова Африке надомак Рта добре наде, истовремено прву метрополу света којој прети да потпуно остане без пијаће воде.

Убрзане миграције и три узастопне сезоне суша одскора су изобличили  мегаполис који је све донедавно посећивало преко 1,5 милиона туриста годишње. Тако, на пример, у купатилима најбољих хотела Кејптауна нема више чепова по кадама, да размаженим гостима не би случајно пало на памет да их пуне. На убогој периферији, наоружане снаге реда чувају водене цистерне за снабдевање оних без чесми по кућама. Између ове две егзистенцијалне крајности, широм Кејптауна недавно је постављено нових 200 станица за хидроснабдевање са задатком да се у случају „судњег дана”  на свакој од њих дневном количином од по 25 литара пијаће воде снабдева по 20.000 становника докле год тако буде неопходно. Сценарио за „судњи дан” прошле јесени осмислила је управа Кејптауна да га активира у случају да ниво воде у главним резервоарима падне испод критичних 13,5 одсто или да град и околину задеси четврта сезона разорних суша.

Тај сценарио Кејптаун је ових дана избегао „за длаку”.

„Кејптаун у 2018. неће бити приморан да заврне славину становништву зато што су грађани дисциплиновано прихватили да за 60 одсто смање потрошњу воде. Текући режим штедње воде – са дневном потрошњом лимитираном на 50 литара – остаје на снази до даљег, свакако до 2019. Уколико и идућа година буде сушна, додатно ће бити смањене дневне порције воде” најавио је Муси Маимане, представник Демократске алијансе, јужноафричке опозиционе странке која управља провинцијом Западни Кејп и њеном престоницом Кејптауном.

Неизвесна климатска судбина Кејптауна, која ускоро прети и десетини глобалних мегаполиса (Мексико Сити, Џакарта, Сао Паоло, Пекинг, Каиро, Бангалор, Токио, Лондон, Москва, Истанбул, Мајами...), злокобни је подсетник онога шта би у догледној будућности могло да снађе и преко 500 градова Европе.

Наиме, 571 град Европе од 2050. до 2100. године биће изложен драстичним климатским променама у облику продужених периода екстремне врућине, суше или поплава бујичних размера, То је закључак тргодишњег истраживања Универзитета Њукасл о екстремним климатским променама које се до краја века могу очекивати у градовима Европе (урбане целине Западног Балкана нису проучаване).

Истраживање Универзитета Њукасл, иначе прво тог опсега на свету, упозорава да ће свих 571 градова где су вршена климатска мерења доживети драстични раст температура ваздуха, такав да ће у појединим урбаним целинама источне Европе лети у дужем периоду жива достизати и 55 степени целзијуса, док ће суше у приобалним градовима на Медитерану бити 14 пута горе него данашње. Лисабон, Мадрид, Ла Валета, Никозија, Атина, Патрас, Ираклион, Каламата, Софија градови су са највећим изгледима да их задесе или разорне суше или дуги периоди несносних врућина или оба климатска феномена заједно.

 „Иако је јужна Европа научила да се рве са сушама, степен промена може премашити тачку пуцања”, проценио је префесор Ричард Досон, коаутор овог британског истраживања.

Растућа јара могла би већ средином идуће деценије да погоди и Женеву, и то просечним повећањем температуре ваздуха од 2,5 степени, као и, на пример, белгијски град Лувен (додатних 1,1 степен целзијуса), тврди недавно истраживање америчког Универзитета Колумбија.

Даблин, Хелсинки, Рига, Виљнус и Загреб могли би у догледној будућности бити „ најтеже погођени” поплавама, веле истраживачи Универзитета Њукасл.

Како да се европски и други градови света спреме на климу из будућности, у којој већ данас живи Кејптаун? Хоће ли за неку деценију у сушом начетим градовима на Медитерану и његиховом залеђу бити довољно пијаће воде за све њихове становнике и по ком режиму?

Ова и друга слична питања била су прошле седмице кључне теме прве УН конференције која је повезала опстанак и будућност градова света са непорецивим климатским променама. Конференција у Едмонтону (Канада) изнедрила је „глобални план за боље разумевање климатских промена и њиховог утицаја на градове, и способност урбаног живота  да се бори са овим изазовима”, наведено је у завршном документу. Тај план је од животног значаја и за Европу и мегалополисе широм света управо због незаустављиве урбанизације, миграција и непредвидивих климатских промена.

Данас, више од 75 одсто становништва ЕУ живи у градовима, док ће 2050.  тај проценат нарасти на 82 одсто. УН процењује да ће глобална тражња воде већ око 2030. године за око 40 одсто надмашити понуду. Ако клима настави да се ћудљиво мења, а градови расту, колико су градови будућности – европски и остали – далеко од живота под данашњим хидрорежимом Кејптауна?

Коментари26
626a0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Da li su ovi zastrašujući podaci dovoljni da prodavci i raspikuće shvate da se izvorišta vode, reke, jezera i banje ne smeju da prodaju ni u snu, ni drogiran, pijan i ošamućen zajedno? Voda će biti vrednija od zlata i dijamanata, kao i organska hrana, a neodgovorni rijalitisti i primitivci, ostrašćeni, korumpirani i glupi a alavi truju zemljište i vode sa stotinama hiljada tona zakopanog opasnog otpada kako bi uštedeli neke pare za bezbedno uskladištenje i reciklažu čime se čitava država dovodi u opasnost, dok država izborno rijalitiše i priča bajke o boljem malosutra životu u raspadajućoj i kancerom megalomanije i eksploatacije naivnih zahvaćenoj tzv. EU. Oni koji su prodali bilo kome, posebno strancima, prirodne resurse, posebno izvorišta vode i oranice, prodali su narodno blago, blago brojnih budućih generacija i moraće kad tad svekoliko da odgovaraju, bezosećajnost do sopstvenog naroda se ne prašta i nesme se oprostiti inače se saučestvuje u zločinu nad njim.
Nada Latinovic
Како предвиђају и прете стручљаци за климатске промене несташицом воде за пиће и техничку употребу, а други стручњаци неком већ лаборатиријски осмишљеној заразној болести Х, Кејптаун од сада, а европске метрополе од 2050 полако улазе у камено доба. Предност ће имати градови који су у близии река, океана и мора. Народ ће моћи да се брчка и зими и лети, а воду за пиће ће морати индивидуално да пречишћавају. Постоји страх да ти градови не буду нападнути од стране варвара.
Sandra
Ma koga briga za vodu, kod nas mora na vodozivoristu da se podignu stanovi sa sve metro stanicom.
Dale
Glavni problem je previse je "eksperta" kukumavki koji nam serviraju svakodnevno scenarije "sudnjeg dana" iz prostog razloga - trebaju nas ostale uplasiti da bi im se dalo para za dalja "istrazivanja" to jest da bi oni imali plate.
Dale
@Jermija - O cemu vi to na zapadu gde zivim voda se prodaje ne samo na benzinskim pumpama decenijama unazad, a Koka Kola je cak krajem 90-tih pokusala da prodaje obicnu vodu sa cesme (obogacenu po njima) da prodaje u prodavnicama. Univerzitet iz Njukasla je preuzeo ulogu istrazivnja klimatskih promena od univerziteta u Istocnoj Engleskoj (da bi zavarali tragove) koji su se posteno obrukali (blago receno) posto su uhvaceni u manipulisanju podacima (u korist tzv klimatskih promena).
Jeremija
Na šta vam liče rijeke u Srbiji? Na kanalizaciju. I vi to zovete bespotrebnim plašenjem? Za deset godina pitka voda će se prodavati na pumpama kao benzin, pa vi pričajte.
Zoran
Jedan "preduzimac" (ima klanicu blizu Vrnjacke banje) svake noci prazni na tone iznutrica u zapadnu moravu , zvao sam inspekciju - nista ...kazu ljudi kupio ih ? Povrtari od Trstenika pa nizvodno polivaju vrtove,staklenike,plastenike,njive vodom sa Morave ...Mozete zamisliti to povrce sa okusom creva i iznutrica ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља