среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45

Велики трговци ускоро почињу да наплаћују кесе

У „Делезу“ и „Меркатору С“ потврдили за „Политику” да траже модел који је одржив у пракси у Србији и још не откривају датум од када кесе више неће бити бесплатне
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељнедеља, 11.03.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Највећи домаћи трговински ланци разматрају да почну да наплаћују пластичне кесе потрошачима. Ово питање се намеће откада је Европска комисија у фебруару усвојила стратегију о пластици и донела мере које ограничавају максималну годишњу потрошњу кеса на 90 по особи до краја 2019. Иначе ови захтеви ће до 2025. бити још строжи, јер ће тада овај предвиђени број бити преполовљен. Наплата лаганих пластичних кеса, које се најчешће нуде бесплатно у трговинама, и у овој стратегији помиње се као најефикаснији начин спровођења ове политике.

На такав корак у Србији би најпре могао да се одлучи белгијски „Делез“. Овај трговац је за „Политику” потврдио да је спреман да на овај начин помогне очувању животне средине. Незванично се помиње да би то могло да буде већ крајем овог месеца, али у компанији кажу да још разматрају датум када ће почети да примењују ову новину.

– Спремни смо да уђемо у систем наплате кеса. Према искуству и подацима које имамо са других тржишта на којима послујемо, механизам наплате даје најбоље резултате, јер доводи до смањења њихове употребе до 80 одсто. О датуму уласка у систем наплате одлуку ћемо донети у наредном периоду о чему ћемо благовремено обавестити јавност“, кажу у „Делезу” Србија.

Иначе овај трговински ланац је још 2013. године , у оквиру пројекта „Ја волим свој град“ спроводио овакву акцију када се биоразградива кеса наплаћивала два динара, а велика за више коришћења – десет. Иако је идеја била хуманитарног карактера, акција је наишла на негодовање купаца навикнутих да приликом куповине без икаквог ограничења узимају кесе и пакују робу. И у „Меркатору С“ („Идеја”, „Рода”, „Меркатор” хипермаркети) кажу да разматрају ову могућност , јер је реч о директиви ЕУ са циљем очувања животне средине.

– Поред императива, као што су поштовање закона и европских стандарда, за нас је најважнији интерес и потреба наших потрошача због чега тражимо добар модел који је лако примењив у пракси – кажу у овој компанији, али нису конкретно одговорили када би могли да се одлуче на тај корак.

Иако се овакве акције код нас по правилу доживљавају као непотребан трошак јасно је да би на свести грађана требало радити више. Довољно је погледати навике купаца у било којој земљи у Европској унији и упоредити је са сликом наше околине. Док они у Европи обавезно у куповину носе платнене цегере, или корпе и торбе, код нас се држава још није определила на који ће начин на путу ка ЕУ спроводити ову директиву. Грчка је, рецимо, од 1. јануара почела са наплатом кеса за шта потрошачи издвајају 0,04 евра. Та мера уведена је да би обесхрабрила купце да их користе. Грци иначе троше око 400 кеса годишње по становнику, док је просек ЕУ 280.

Према објашњењу из ресорног министарства Грчке циљ је да се достигне број од 90 пластичних кеса по становнику годишње. Прва мера је наплата, а уколико не успе, кесе ће од следеће године дупло поскупети. У случају да и то не успе од 2020. биће потпуно забрањене као и у 35 земаља света, међу којима је и Руанда која забрањује чак и њихово уношење у земљу. У Италији се већ годинама плаћају, а од почетка ове године чак и оне за воће и поврће. У Швајцарској се, рецимо, наплаћују у продавницама где их има, а у 90 одсто радњи увелико се користе папирне.

Неки страни трговци, који послују у Србији, већ спроводе ове мере. У ДМ-у кажу да од 2012. године спроводе мере смањења потрошње једнократних пластичних кеса и мотивишу купце да се преоријентишу на памучне трајне торбе као еколошки прихватљиво и трајно решење.

– У почетку није било лако на тржишту бити пионир такве еколошке иницијативе, али касније су купци то позитивно прихватили. Тако годишње продамо 100.000 трајних и памучних торби. Иако се купци још при куповини у већини малопродајних ланаца ослањају на бесплатне једнократне кесе, примећујемо да је повећан број оних који у куповину долазе са својим или нашим трајним торбама – кажу за „Политику” у ДМ-у.

У „Икеи“, која однедавно послује у Србији, кажу да већ деценијама уназад на свим тржиштима, на којима послују, уместо танких пластичних кеса, које угрожавају животну средину, продају своје препознатљиве фракта торбе, које су уједно и један од њихових најпознатијих производа и вероватно једна од најпродаванијих ручних торби на свету.

– Свест се полако мења и у Србији и драго нам је да својим приступом доприносимо тим позитивним променама – каже Јована Механџић-Ђурђић, менаџер за одрживи развој у компанији „Икеа” за југоисточну Европу.


Коментари25
e217e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko
Ne vidim da će cena od par dinara po kesi rešiti problem đubreta koje je na sve strane oko nas. Šta je problem da umesto plastičnih kesa daju papirne sa ručkama?
dejan
Ja sam u Lidl-u u Greece placao kese. Inace drago mi je zbog toga jer ce vecina nas ,da ne kazem matorci, prestati da uzimaju po deset kesa za lebac i mleko.
ВлаДо
Кесе су само део проблема.Шта ћемо са артиклима већ запакованим у нееколошку амбалажу.Ово је проблем који ће се решити на тај начин да се вратимо сто година уназад и да се сетимо како се некад куповало.Сва расута роба је продавана реинфузо тј мерила се у продавници и пакована у папирнате кесе а купац уместо рукама у џеповима долазио је са торбом у рукама.Сви остали артикли тзв. појединачни нису били упаковани нити су паковани већ дати купцу на руке па он нека планира как0 ће га паковати и носити.Некада је цивилизацијски изкорак враћање сто година уназад.
Milan Dorcolac
U Americi ima i plasticnih i papirnih i uglavnom se koriste papirne. Ne naplacuju se ni jedne ni druge. A opet, to je ta "mrska" Amerika.
za Milana Dorcolca
Cijena kese je uracunata u cijenu proizvoda. Vi je placate uzeli vi kesu ili ne. Zvanicno placate samo za one kese koje su vece od onih koje su "besplatne".
Препоручујем 25
Slobodam Milanovic
Gospodine Orvel U mom komentaru ste samo primetili da sam Gastarbeiter Ostalo verovatno niste ni procitali? Zasto u Srbiji nece biti moguce ziveti kao i na zapadu?Vec vecina zivi samo vi to ne primecujete jer nazivate Srbe ovcama koje su navikle da ih deru Mozda vi necete prihvatiti platnene kese ali vecina hoce.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља