недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 11:47
ПРЕДСТАВЉАМО: ИНСТИТУТ ЗА ТЕХНОЛОГИЈУ НУКЛЕАРНИХ И ДРУГИХ МИНЕРАЛНИХ СИРОВИНА (26)

Од потраге за уранијумом до зелене енергије

Одредница „нуклеарни” у називу остала је као успомена на „ране радове” Института, чија сва данашња истраживања почивају на заштити животне средине
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 11.03.2018. у 22:00
Упориште југословенског нуклеарног програма: постројења за прераду руде урана „Габровица”, напуштена средином шездесетих година (Фото ИТНМС)

Педесетих година прошлог века, Југославију је тресла уранијумска грозница. За налазиштима хемијског елемента чију је разорну моћ свет упознао десетак година раније, трагало се на Копаонику, код Доњег Милановца, Сићевца, Прокупља, Врања, на Копаонику, Букуљи, али и по Македонији, Словенији, БиХ, Хрватској. Био је то део југословенског нуклеарног програма, покренутог 1948. До наших времена, осталa је недоумица да ли је државни врх смерао да крајњи резултат тог колосалног научноистраживачког подухвата буде стварање атомске бомбе. Окосница тог пројекта био је тајновити научни град у насељу Винча, али је једну од битних улога имала и установа која и данас постоји: Институт за технологију нуклеарних и других минералних сировина (ИТНМС). Основала га је Владa ФНРЈ уредбом од 27. марта 1948. Наредних година носио је различита имена, углавном таква да се није могла наслутити његова права сврха – технолошка испитивања и истраживања минералних, првенствено нуклеарних сировина, односно издвајање урана из минералних и неконвенционалних сировина, добијање нуклеарно чистих соли и једињења уранијума погодних за даљу прераду и развој реакторских материјала.

„Велика очекивања су била од локалитета Кална, на Старој планини, где је 1960. почео да ради рудник уранијума ’Габровица’, с пратећим постројењима. Добар део кадра института, који је тада имао 400 ангажованих стручњака разних профила, био је тамо ангажован”, каже др Мирослав Сокић, садашњи директор ИТНМС-а.

Међутим, Југославија је 1968. званично обуставила нуклеарни програм, рудник подно Старе планине је затворен и тако је остало до данас. Институт је морао да редефинише своју сврху, без „атомског погона” који је подразумевао знатна средства из државног буџета. Нова концепција базирана је на директној сарадњи с привредом и проширењем делатности у области неметала, обојених и ретких метала, пројектовања, консалтинга и заштите животне средине.

„Одредница ’нуклеарни’ у називу остала је само као успомена на ’ране радове’ института, на време када смо, 1953. године, имали част да угостимо и нобеловца Нилса Бора, једног од најзначајнијих научника 20. века и оца савремене атомистике”, објашњава др Сокић.

Средином седамдесетих, консолидовани институт од УН програма за развој добија 1,5 милиона долара за реализацију пројекта „Индустријско коришћење и развој неметаличких сировина у Србији”. Као најинтересантније неметаличке сировине означени су кварц, кварцни песак, каолин, керамичке и ватросталне глине. Истраживања лежишта обављана су у сарадњи с еминентним светским стручњацима, а разграната је и сарадња са сродним институцијама у земљи и широм света, што је сачувано до данас.

Стратегијом научног и технолошког развоја Србије од 2010. до 2015. дефинисано је седам приоритета, а ИТНМС је у њих четири усмерио свој даљи развој: нови материјали и нанонауке, заштита животне средине и климатске промене, пољопривреда и храна, енергетика и енергетска ефикасност.

„Послујемо и приходујемо на тржишту, а реализујемо и седам истраживачких пројеката које финансира Министарство просвете. Носиоци смо два билатерална пројекта, с Хрватском и Француском, а учествујемо и у два иновациона пројекта”, каже директор ИТНМС-а др Мирослав Сокић.

У оквиру института, група истраживача се бави конверзијом отпадне биомасе у корисне производе. На пример, од остатака у преради грожђа (комине) прави се тзв. хидрочађ. Највећи део угљеника из биљног отпада преводи се у материју сличну лигниту, која не ослобађа угљен-диоксид и метан у атмосферу.

Добијање енергената из обновљивих извора је оно о чему данас стреме највеће светске економије. Следећи тај тренд, ИТНМС је поново у првим научним борбеним редовима – овога пута, на фронту за здравију и безбеднију планету.


Коментари2
23891
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dr.Sreten Bozic -Wongar
Davne 1950te postao sam kemiski laborant,pri rudnicima kaolina kod Arandjelovca. Predhodno 1948 bio sam pastir u susednom selu Tresnjevica i jedva da sam znao sva slova azbuke. Sada zivim u Australiji , Sbiju sam napustio ilegalno 1950tih jer mi je bilo zabranjeno da pisem. U radnoj sobi u Melburnu , prekriven prasinom je i papir koji me abavestava da sam nominiran za Nobelovu nakradu,nominaciju koju sam odbio.Najvce priznanje je da sam opstato. Unoc pre spavanja, na interenetu pogledan pejsaz svog rodnog sela, vidim sinore njiva , izvore ,potoke i poljane gde san napasao stoku . Pustos je pokrila pejsaz ,obori porusene a njive obrasle u korov. Ipak, to je moje selo,vide se obrisi sume ,lilinije potoka i krosnje hrastova, pokoja staza gde prolazi divljac. Zivot je tamo iako ja nisam.
Dejan
Pa ako niste do sada dolazili u Srbiju dodjite sada slobodno! Nadam se da nemate potrebe nikoga da se bojite vise a poslovica kaze " svuda prodji kuci dodji" Pa dobro dosli u otadzbinu! Dejan Sombor
Препоручујем 2

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља