понедељак, 12.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:00
15 ГОДИНА ОД УБИСТВА ПРЕМИЈЕРА ЗОРАНА ЂИНЂИЋА

Дан кад су пуцали у Србију

Полиција је саопштила да је на премијера пуцано с прозора на другом спрату зграде у Улици адмирала Гепрата број 14, удаљене око 200 метара ваздушном линијом од паркинга зграде владе
Аутор: Доротеа Чарнић, Александра Петровићнедеља, 11.03.2018. у 22:00
Сахрана премијера, Рузвелтова улица у Београду, субота 15. март 2003. (Фотодокументација Политике)

На данашњи дан пре 15 година убијен је председник Владе Републике Србије др Зоран Ђинђић. Атентат на премијера догодио се испред службеног улаза у зграду владе у 12 часова и 25 минута. Ђинђић је погођен снајперским метком у срце. Његов телохранитељ Милан Веруовић тешко је рањен.

Ђинђић је требало да пређе свега неколико метара до улаза, када је одјекнуо први хитац. Премијер пада, чује се други хитац, пада и телохранитељ. Тренутак када људи из обезбеђења журно затварају врата „бе-ем-веа” с ротационим светлом и затамњеним стаклима, који великом брзином излази с паркинга, забележен је камером Телевизије Б92. У том аутомобилу био је смртно рањени премијер.

Званична хронологија каже да је довезен у Ургентни центар у 12.35 часова, без свести, пулса и крвног притиска. У 13.15 часова почео је увиђај у дворишту зграде владе. Испред Ургентног центра окупило се много новинара и грађана. У пратњи тада високих функционера ДС-а Драгана Шутановца и Горана Весића дошла је премијерова супруга Ружица Ђинђић. Телевизијске камере забележиле су и тренутак када из зграде излази премијерова мајка Мила Ђинђић. Незванично се чуло да је премијер преминуо од последица велике ране на срцу.

После атентата блокиран је цео град. Полиција је активирала шифру „Вихор”, а то је значило да су сви људи и средства МУП-а на улицама Београда. Полицајци опремљени панцирима и наоружани дугим цевима легитимисали су људе на улицама и проверавали аутомобиле.

С београдског аеродрома отказани су сви летови. Блокирана је Железничка станица. Ниједан аутобус није напустио Аутобуску станицу. Блокада главних градских улица изазвала је саобраћајни хаос, али су грађани без речи пешачили.

Полиција је саопштила да је на премијера пуцано с прозора на другом спрату зграде у Улици адмирала Гепрата број 14, удаљене око 200 метара ваздушном линијом од паркинга зграде владе. Атентатор је пуцао из канцеларије број 55 на другом спрату, са чијег се прозора као на длану пружа поглед на паркинг владе. Полиција је блокирала зграду у којој су се тада налазили Завод за фотограметрију и приватна предузећа. Чауре од пушчаних зрна којима је убијен Ђинђић пронађене су на крову кафића „Храбро срце”.

Чуло се да су очевици видели како из зграде истрчавају тројица младића, обучени у радничке комбинезоне, носећи пиштоље, а да је један од њих носио пушку са снајпером. Постојала је и друга, незванична, верзија – да је на премијера пуцано с две зграде, унакрсном снајперском паљбом, и да је испаљено више од два хица. Као друго скровиште атентатора тада је помињан некадашњи објекат Генералштаба у Немањиној 9, који је био празан јер је тешко оштећен у НАТО бомбардовању 1999. године. У тој згради данас су Апелациони суд и Врховни касациони суд.

Државне заставе на згради Владе Републике Србије спуштене су на пола копља. По завршетку ванредне седнице, новинарима се обратио потпредседник Владе Небојша Човић који је саопштио да је Зоран Ђинђић подлегао повредама:

„Атентат на премијера Ђинђића је криминално дело и потпуно јасан покушај оних који су и претходних година убиствима покушавали да зауставе развој Србије и њену демократизацију да промене ток историје и Србију поново изолују и претворе у царство група криминалаца. Начин извршења овог атентата је познат и уследио је посредно после покушаја атентата на ауто-путу. У међувремену, покренута је опсежна истрага у земљи и иностранству која је ових дана резултирала хапшењима. Данашњи атентат се не може сагледати изван контекста ових догађаја. Влада Републике Србије учиниће све што је у њеној моћи да заштити мир и демократски поредак у Србији.”

Влада је прогласила тродневну жалост. Вест о атентату изазвала је шок и неверицу у Србији и целом свету. На улицама Београда било је тихо. Завладали су страх, запрепашћење и туга. Телеграми саучешћа и осуде атентата стизали су из целог света. Зоран Ђинђић био је симбол реформи и демократије, а његова смрт је велики губитак за Србију, речено је у телеграмима.

Стотине људи дошле су увече на главни улаз у владу, који су обезбеђивали полицајци опремљени аутоматским оружјем, шлемовима и панцирима. У тишини, грађани су с цвећем и свећама прилазили улазу, са сузама у очима. Многи су остављали и писане поруке. На једној од њих писало је: „Данас су пуцали у Србију”.

У погребној поворци, која је премијера Ђинђића испратила од Храма Светог Саве до Алеје заслужних грађана на Новом гробљу, било је више стотина хиљада грађана. Фотографије Рузвелтове улице у Београду, испуњене целом ширином реком људи који су корачали иза ковчега, обишле су свет. Био је то последњи круг великог шетача. Новине су забележиле да је, међу хиљадама тужних и уплаканих лица, над Београдом лебдео само један осмех с плаката који су носили грађани – осмех Зорана Ђинђића.


Коментари19
0b2d1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Sramno je na današnji dan i prisećanje na tragičan kraj premijera Zorana Điniđića služiti se lažima i uporno ga izjednačavati sa ubicama. Zoran nije kriv ni za čiju smrt, ni jedan gest nije nikoga unesrećio. Nije vodio državu ni u kakava sukob. A ovde mu se pripisuje neki izmišljeni intervju gde je tražio bombardovanje, i naraučivao optužnice. Uopšte nije jasno ko su ljudi koji mere njegov život i dostignuća, da li je imao rejting? Pa nije imao, ali uporno poređenje sa onima koji su imali većine od 80% i na kraju upropastili milione života. Da li su intelektualci u većini, poliglote, fakultetski obrazovani? Nisu, jel ih onda treba ne birati? Zoranu atentatom nije dati ni prilika, mi i ne znamo šta bi bilo sa nama i sa zemljom i sa Zoranom. Ali zato ima ubogih duša, koje sve tragedije ove zemlje i stradanja zadnjih 25 godina sruče na Zoranovu vlast. Takvima od srca želim njihovu vlast, večno, i njihovu zemlju da zauvek ostanu u njoj i da nam ne kvare našu želju za dobrim životom.
pedja
Pucanje u Srbiju je pocelo, nazalost, mnogo ranije, nerasvetljenim ubistvima za vreme Milosevica, kojima Milosevic nikako nije mogao da profitira, samo da izgubi, a koja su rutinski stavljena njemu na dusu...ocigledno je postojao aparat ubica u Srbiji a mozda jos postoji koji su trebali da uticu na politiku i istoriju Srbije. Djindjiceva greska je sto mu je politika i vlada suvise zavisila od njega samog, sto ga onda favorizuje za metu i zrtvu. To bi trebalo da bude za "nauk" svima koji sebe vide kao drzavu, da im je pametnije da imaju dobar tim nego jednog genijalca...mnogi citiraju Djindjicev interviju i politiku prema Kosovu kao razlog. Treba imati u vidu da je DOS dosao na vlast uz pomoc onih koji su od Kosova napravili projekat- to sto je danas, i da ako je premijer mislio da ce da mu dozvole zaokret, onda je zaboravio da su isti napravili citavu infrastrukturu za unutrasnju kontrolu srpske politike- jedan od instrumenata su i ubice...
Darko
Da je Đinđić ostao živ Srbija bi danas bila u EU,a Kosovo I Metohija bi bili dio Srbiji.Zato su ga I ubili.
Milan Panic
Niko normalan ne opravdava atentat na tadašnjeg premijera Srbije samo ako želite suštinsku "listu pucanja u srce Srbije" recimo u poslednjih 100-nak godina to je stvaranje Kraljevine SHS, 27.mart 1941, 6.april iste godine kao i razorno "savezničko bombardovanje 1944.god, ,Gazimestan na Vidovdan 1989 godine,24.mart 1999.god, sve zaključno sa 05.10.2000.god i 17.02.2003.god.. Mnogo strahovitih pucnjeva u dušu naroda pa se opravdano postavlja pitanje da li je Srbija (suštinski) još živa?!
Milan Panic
Čemu ovakav naslov??? Naravno da važi "o pokojniku sve najlepše" ali rejting pokojnog dr Zorana Đinđića (realan - u narodu ne statističlki i kasnije mitomanski) je bio na najnižem mogućem nivou - opravdano ili ne o tome se može polemisati nadugačko i naširoko. Nije se zadržao ni u fotelji gradonačelnika iole značajan vremenski period. Po meni nije učinio baš ništa značajno a pogotovu ne reformski na poboljšanju "kvaliteta" ovog društva. A mitovi i legende ( i to usiljeni) su neka sasvim druga priča.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља