среда, 29.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:55
ПРЕДСЕДНИК КИНЕ ПРИХВАТИО ПОЗИВ ПРЕДСЕДНИКА СРБИЈЕ

Си Ђинпинг долази у Београд

Променама националног устава кинеском председнику отворен пут да доживотно влада земљом и у периоду за који се често процењује да ће обележити успон ове државе у најмоћнију силу света
Аутор: Владимир Вукасовићнедеља, 11.03.2018. у 22:00
(Фото Анђелко Васиљевић)

Председник Народне Републике Кине Си Ђинпинг потврдио је да прихвата позив председника Србије Александра Вучића да посети поново нашу земљу. Како је саопштила Служба за сарадњу с медијима председника Србије, Вучић је јуче примио Сијево писмо у којем му кинески председник захваљује на честиткама поводом кинеске Нове године, као и на позиву да дође у Србију.

„Ја поклањам велику пажњу развоју кинеско-српских односа и спреман сам да се с вама у новој години договорим о правцу развоја билатералних односа, јачању сарадње наше две земље у оквиру изградње ’Појас и пут’, као и још боље координације и сарадње по питању међународних и регионалних односа у циљу унапређења и подизања на виши ниво свеобухватног стратешког партнерства између Кине и Србије. Спреман сам да се опет сретнем с вама у термину који одговара обема странама”, наводи се у Сијевом писму.

Кинески председник је такође истакао да високо цени Вучића и његово доследно залагање за развој пријатељских односа и сарадње две државе.

„Традиционално пријатељство између Кине и Србије је чврсто и неуништиво. Последњих година, уз заједничке напоре наше две стране, постигнут је историјски напредак у билатералним односима, што ме веома радује. Кинеска страна поштује и подржава пут развоја, који је српски народ самостално изабрао, и радује се постигнутим резултатима економског и друштвеног развоја ваше земље током последњих година”, наводи се у писму.

А након одлуке Свенационалног конгреса Кине да усвоји уставни амандман којим се укида ограничење председничког мандата, Си Ђинпингу тренутно више ништа не стоји на путу да буде на челу своје државе до краја живота. У том случају, Си, који је већ акумулирао беспоговорну моћ унутар земље, вероватно ће бити онај који ће водити Кину у раздобљу за које се често прогнозира да би Кина, настави ли садашњом стопом да шири своју глобалну моћ, тада могла претећи све конкуренте и устоличити се као политичка и економска сила без премца у свету.

За поништавање одредбе према којој нико не може бити председник Кине у више од два петогодишња мандата, мере предострожности коју је Денг Сјаопинг унео у Устав 1982. године како би спречио успон култа личности налик ономе чије је средиште био Мао Цедунг, од 2.958 делегата конгреса гласали су готово сви: двоје је било против и троје уздржано, док је један листић проглашен за неважећи.

Тим је резултатом Кина, чије се инфраструктурне инвестиције и трговински уговори из матичне Азије и суседне Африке, где су већ доминантни, поступно шире и Европом и Латинском Америком, практично добила неупитног лидера. Званични дневни лист Комунистичке партије Кине „Пиплс дејли”, како преноси Ројтерс, наводи да ово не значи да ће збиља ико, па ни Си, имати доживотан председнички мандат. Али засад се не види шта би Сија могло спречити да га преузме нити се верује да ће он својевољно испустити ту прилику.

Шта о томе мисли већина Кинеза тешко је проценити изузев у случају релативно малобројних – или, пак, слабо видљивих – критичара на интернету, који су, док се одлука конгреса припремала протеклих месеци, цензуру покушавали да заобиђу шалећи се на рачун медведића Винија Пуа, чији се лик сматра сличним Сијевом. Партијски органи и њима лојални медији тврде да је одлука конгреса популарна међу обичним народом, за разлику од става који су према њој заузели западни коментатори.

У раној фази Сијеве владавине, започете 2012. године с позиције генералног секретара партије, немало тих коментатора се надало да ће се нови вођа повести за примером свог оца, некада истакнутог политичара наклоњеног економским реформама и уклоњеног у Маовим чисткама, и да ће остварити претпоставке аналитичара уверених како ће привредни раст Кине формирати елиту и средњу класу „природно” отворену према слободној трговини, политичком вишегласју у домовини и контактима са светом. И Сијево прибирање све веће личне моћи, постигнуто и затварањем чак око милион функционера и чиновника оптужених за корупцију, што му је подигло углед међу Кинезима, испрва се повремено још тумачило као ослобађање од старог кадра које ће само послужити либерализацији Кине.

Данас је ваљда немогуће на Западу наћи коментатора који Сију не приписује неспутану ауторитарност и не оптужује га да се претворио у „још једног” Реџепа Тајипа Ердогана или Владимира Путина, који, под маском уредно одржаваних избора и устава и закона прекрајаних за њихове личне сврхе, владају како год и колико год пожеле. Би-Би-Си, на пример, оцењује да су нестала времена претходног председника Ху Ђинтаоа, под којим је у својеврсном колективном председништву од девет чланова било и фракција и неслагања, те да Си ужива моћ невиђену још од времена Маоа, митске али и контроверзне фигуре, унеколико посрнулог националног хероја. Кинески званичници, пак, поручују да је укидање ограничења за председнички мандат било неопходно како би се отклониле сметње ауторитету првог човека државе и његовом програму јачања земље, чији је прокламовани циљ да до половине века постане прворазредна сила.

Из угла западних посматрача, и економско отварање Кине је под Сијем доведено у питање. Тржишне реформе се све чешће оцењују као заустављене или опозване. Продор кинеских инвестиција у свет се доживљава као опасност, уз наглашавање наводно лоших искустава мањих држава које су их примиле и, иронично, употребу исте оне антиглобалистичке реторике која одавно прати и САД: Кини се замера да у иностранству наступа неповољним кредитима радије него обострано корисним улагањима, да гуши домаће привреднике у државама с којима послује, па и да је почела да се меша у њихове политичке прилике и потајно утиче на смену њихових власти.

Спекулише се и да је економија Кине наводно угрожена претераним задуживањем и социјалном неједнакошћу, али је њен раст, мада више не достиже двоцифрене стопе, и даље рекордан на светском нивоу, упркос протекционистичким мерама конкурената, који их правдају дампинг ценама кинеских компанија. Најчешће се на кинеску привреду, оптужујући је за „убијање” америчких радних места, острвљује Доналд Трамп, који управо покушава да поведе трговински рат против Пекинга. Тамошње власти, предвођене Сијем, нису се, међутим, повукле ни када су председник САД и његови сарадници запретили војном интервенцијом против кинеских бродова у територијално спорним водама Јужног кинеског мора, које представља један од најважнијих коридора за глобалну трговину.

Недавним уписивањем његове теоријске мисли о „социјализму с кинеским карактеристикама” у национални устав Си је већ уведен у бесмртност. Сада искључиво од њега зависи колико ће још дуго писати и историју не само своје земље него, узевши у обзир њену снагу, и читавог света.


Коментари14
bbdff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dakic Zeljko
Pratim "CNN" i kada o temi dozivotnog izbora predesednika u Kini govore u SAD,rade to sa velikim obzirom i oprezom,jer od takve Kine dosta zavise!A meteorski rast KINE je dokaz da tu zemlju vode izuzetno DOBRO!Gdin Tramp,cak naziva gdina Sija dzentlmenom,jer se plasi da pokvari odnose od kojih i SAD mnogo zavise,iako su sa KINOM u deficitu od 400 milijardi dolara!No kada se bave gdom Madurom ili Evom Moralesom,pljuju vatru protiv reizbora i drsko se mesaju!Za Srbiju,je najbolji put preci na banku BRIKSa i otvoriti,sa KINOM,rudnik litijuma,fabriku baterija za automobile i proizvoditi automobile na struju!KINI bi mogli ponuditi i da pokrenu ionako napustena sela kreditima,uz masovne javne radove,koji bi zaposlili mnogo ljudi i da im izvozimo hranu!Oni nemaju NATO da nas drzi na nisanu,dok nam SAD i EU ucenama namecu neokolonijalni model zbog kredita MMF!To je mnogo bolja varijanta ,uz RUSKU vojnu bazu,koju bi ta zemlja dobro i platila Srbiji!
Ramovic Nedzad
Da li je iko obratio paznju na meetorolosku kartu EU. Na toj karti cete videti Kosovo odvojeno od Srbije ima drzavne granice, a Krim je u sastavu Ukrajine.Sto znaci oni su Kosovo priznali. Kina ga ne priznaje.Kosovo je Americki projecat .Amerikanci znaju na koju kartu najbolje da igraju , a to je nacionalizam , ali se bojim da su i ovi na istoku to isto naucili. JUGOSLAVIJU je unistio nacionalizam i sada kada je projekat pri kraju , sada ti isti dolaze i kazu, MOLIM VAS SVE ZABORAVITE I IZLJUBITE SE, pa naravno ljigavi politicari ce to uraditi , njihova deca nisu izginula. Decu su svu skolovali na zapadu , na sigurnom , lepo zive i manipulisu ljudima. Svet je jedno izuzetno pokvareno mesto. Srbija ce priznati Kosovo , navodno zajednica srpskih opstina.Ubice Olivera J. nikada se nece pronaci. Srbija ce uci u EU 2025. I bice NATO poligon za dobre pare. I na kraju ce zapad reci e bas smo vas pacifizovali - divlji Srbi. To jew planirano jos 60 tih godina proslog veka, niko nije ni sanjao.
Simić Dušan
Nikako ne smemo da žurimo sa odlukama i strateškim planovima. Zamrznuti sve što trenutno ne možemo da rešimo i što nije u našem interesu i raditi ono što možemo i što je u interesu Srbije. To znači, ako trenutno nema rešenja za Kosovo-onda neka ostane trenutna situacija. Ako je u interesu Srbije da trguje sa Kinom i drugim zemljama istoka-onda treba da uradimo sve što je potrebno na tom planu. Ako malo bolje pogledamo, na zapadu je sve lepo ali samo u Holivudskim filmovima sa srećnim završetkom. Na istoku-koliko vidim (a vidim dobro) ima više prijatelja i više svežeg novca. Zapad je ceo u kreditima i nerealnim ciframa. O vojnoj snazi da ne govorim. Trenutno je Istok u veeeeelikoj prednosti (i brojno i po tehnologiji). Pa sad-neka naši političari odluče-ili ćemo gladni da gledamo Holivudske filmove ili ćemo sa prijateljima da se razvijamo. Narod je odavno odlučio. Predlažem referendum za političare (ne za narod). Referendumsko pitanje bi bilo: "Istok ili Zapad?".
Oktoberfest
Bilo bi preporucljivo da se Politika raspita u ambasadi Kine kako se izgovara ime kineskog predsednika: Си Ђинпинг ili Ši Đinping. Ustanovio sam da ga svi veliki svetski mediji zovu Ši Đinping, koleginice iz Kine sa kojim radim u Minhenu su mi to potvrdile. To se moze i na Youtube proveriti ako prenesete: How to Pronounce Xi Jinping . Ne vidim razlog da se tako znacajna osoba konsekventno pogresno naziva! Ne radi se o nikakvim za Srbe neizgovorivim glasovima.
Бранислав Станојловић
Хоће ли 4ти Рајх да дозволи Србији да тргује са Кином?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља