субота, 15.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:08

Наставни планови и програми највећа бољка нашег образовања

Родитељима школараца и предшколаца у Србији, испитаних током УСАИД-овог истраживања, највише сметају застарелост опреме и оцењивање, превелике вртићке групе и спутавање креативности деце
Аутор: Јелена Попадићпонедељак, 12.03.2018. у 11:10
Осмеси упркос претешким торбама (Фото А. Васиљевић)

Родитељи ђака у Србији свесни су проблема у нашем образовном систему, али је ипак највећи број њих задовољан квалитетом образовања које пружају предшколске установе и основне школе, закључак је истраживања које је прошле године спровео УСАИД у Србији, у сарадњи с Европским покретом Србије и Центром за европске политике.

Чак 83 одсто испитаника сматра да су наши вртићи квалитетни и не постоје значајнија одступања по регионима. Задовољство је готово истоветно када је у питању образовање деце у основним школама (78 одсто задовољних родитеља). У поређењу с осталим деловима Србије, становници Београда имају најмање примедби на квалитет основних школа.

Међутим, иако је основно образовање већ реформисано, родитељи сматрају да су наше највеће бољке и даље исте као и пре 10–15 година. То су: опширни наставни планови и програми (44 одсто њих), лоше стање и застарелост опреме (29 одсто) и систем оцењивања (27 одсто).

Примедбе родитеља сасвим оправдане, мишљење је Јасне Јанковић, председнице Уније синдиката просветних радника.

– То је наша стварност. Деца су претрпана градивом и с тим не могу да се изборе. Истовремено из школе излазе полуписмена јер наставници стално јуре да заврше нове лекције. Основци данас уче градиво за средњу школу само мање опширно, што је бесмислено – каже наша саговорница.

Она подсећа да су се пре 25 година падежи учили током целог петог разреда, а сада се обрађују само месец дана. Јанковићева напомиње да је добра вест да ће петаци учити програмирање, али да поједине школе и даље немају тоалете и фискултурне сале, а камоли довољан број рачунара.

Посебна прича је систем оцењивања јер, како каже наша саговорница, наставници самостално одлучују како ће оценити ђака, што је недопустиво. Јединствен критеријум оцењивања не постоји на нивоу државе, чак ни у једној школи.

Ово истраживање је указало на постојање дискриминације јер грађани сматрају да деца која имају сметње у развоју, односно неки степен инвалидитета, теже уписују предшколске установе и основне школе.

Јанковићева каже да је покушај укључивања деце с посебним потребама у редовне основне школе никоме није донео бољитак.

– Не знам шта је био циљ инклузије, али знам да је пропала. Прекопиран је модел из богатијих земаља у којим је мањи број деце у одељењу, а ангажовани су и педагошки асистенти. Наша држава нема новца за овакав начин рада, а очигледно је да нисмо били доследни у спровођењу инклузије јер на томе готово нико више не ради – каже председница уније.

Љиљана Драгутиновић, председница Удружења васпитача Београда, подсећа да деца из осетљивих група, попут Рома и деце с посебним потребама, имају предност приликом уписа у предшколске установе, али да многи не знају за ту чињеницу.

– Свесни смо да у вртићима нема довољно деце из осетљивих група, али сви који конкуришу морају да добију место – напомиње Драгутиновићева.

Резултати овог истраживања су указали да готово две трећине родитеља сматра да је највећи проблем вртића недостатак простора, лоше стање и застарелост опреме, лош материјални положај запослених и спутавање креативности код деце.

Када су у питању превелике вртићке групе, оне су највеће у Нишу, Београду и Крагујевцу, васпитачи у неким општинама морају да се изборе и са 40 малишана у једној соби.

– И поред тако великог броја деце у једној групи, листа чекања је подугачка. Растеретило би нас увођење полудневног или повременог боравка у оквиру којег би деца могла да буду у вртићу два-три дана недељно или по неколико сати. У Шведској и Холандији полудневни боравак се организује у музејима или дечјим библиотекама како би били смањени трошкови. Родитељима то значи, а деца су збринута, социјализују се и уче – указала је наша саговорница.

Наиме, резултати овог истраживања указали су да родитељи сматрају да су у вртићу највише дискриминисана деца незапослених родитеља (43 одсто), за које најчешће нема места у вртићима, потом следе деца из сиромашних породица, деца са сметњама у развоју и Роми.

Војвођани не уписују децу у вртић „преко везе”

Иако је у нашем друштву усађено мишљење да дете не може бити уписано у вртић без личног познанства, већина родитеља сматра да везе и неформална плаћања нису неопходни за упис деце у предшколску установу (57 одсто), односно основну школу (67 одсто). Чак 77 одсто њих одговорило је да није користило лично познанство како би дете уписало у школу, док 62 одсто није имало везу за упис у вртић. Занимљиво је да знатно више родитеља у Војводини сматра да се приватна познанства никада не користе за упис деце у предшколске установе у односу на друге регионе.


Коментари4
d018b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

милица
Тако,на пример,пре 10-12 годдина су уведени стандарди постигнућа (основни,средњи и напредни)за основне школе,а скорије и за општеобразовне предмете у средњим школама.На једном од семинара на тему стандарда чули смо да су они постојали 30 година у Америци ,али се нису показали као добри,па су као такви укинути.Зар није довољно 30 година нечијег педагошког искуства,већ морамо да сами пробамо ?
Александр Првуль
Па да, американци ће да истраже и да нам објасне како треба још мање да се учи, треба направити нацију робота као што је америчка, да се лакше њима манипулише.... Без труда нема знања, без знања нема елите, без елите нема државе, а без државе и народ може да настане.. Ако се прихвате закључци ове злосрећне анализе, нама је то сигуран пут у ропство и патњу следећих генерација.
Pera S
Jeste, a mi base imamo i znanje, i elitu, i državu pa će Amerikanci da nas upropaste.
Препоручујем 12
islam hajrudin
Nema nikakve sumnje da je eliti narod na prvom mestu.Eto na primer srpska elita,koja je dva puta minimum,u poslednjih sto godina ,pokazala na delu koliko joj je bilo stalo do srpskog naroda, naime bese to 1915 i 1941 godine. Lep pozdrav
Препоручујем 10

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља