уторак, 19.02.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:12
ГОДИШЊИЦА ЕПИДЕМИЈЕ ВЕЛИКИХ БОГИЊА

Мистерија звана вариола вера

Данас званично нема ове болести, али се вирус чува у две лабораторије на свету, у САД и Русији, и представља најмоћније биолошко оружје
Аутор: Данијела Давидов-Кесарпонедељак, 12.03.2018. у 21:11
Због ве­ли­ког стра­ха, љу­ди су се пла­ши­ли јед­ни дру­гих, а ка­ран­ти­ни где су ле­жа­ли обо­ле­ли за­о­би­ла­же­ни су у ши­ро­ком кру­гу (Фотодокументација „Политике”)

На дан 14. марта 1972. го­ди­не у При­зре­ну се по­ста­ви­ла сум­ња, а на­ред­ног да­на је у ла­бо­ра­то­ри­ји Ин­сти­ту­та „Тор­лак” изо­ло­ван опа­сан ви­рус ве­ли­ких бо­ги­ња, ко­ји је од­нео 35 жи­во­та и од ко­јег је обо­ле­ло 175 љу­ди у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји. Реч је о по­след­њој епи­де­ми­ји ва­ри­о­ле ве­ре у Евро­пи, ка­да је Бе­о­град био угро­жен град, а на ули­ца­ма су вла­да­ли страх, па­ни­ка и ре­до­ви за вак­ци­на­ци­ју.

Иако не­ки сум­ња­ју у зва­нич­ну вер­зи­ју ка­ко је ви­рус сти­гао у на­шу зе­мљу, прет­по­ста­вља се да је за­ра­за по­че­ла ка­да је три­де­сет­пе­то­го­ди­шњи Им­бра­хим Хо­ти из јед­ног се­ла код Ора­хов­ца на Ко­со­ву до­нео ви­рус из Ју­жног Ира­ка. Сма­тра се да је за­ра­зио сед­мо­ро ро­ђа­ка и још че­тво­ро љу­ди на пи­ја­ци, а прет­по­ста­вља се да је по­чео да се ши­ри бр­зи­ном му­ње ка­да га је до­био Ла­тиф Мум­џић (29), учи­тељ из јед­ног се­ла код Ту­ти­на, ко­ји се за­ра­зио та­ко што је с Хо­ти­јем био у истом ауто­бу­су. Он је за­тим ви­рус пре­нео на 38 љу­ди, а ка­да је до­био пр­ве симп­то­ме за­ра­зе, ве­ро­ва­ло се да је имао алер­гиј­ску ре­ак­ци­ју на лек. По­сле ње­го­ве смр­ти, симп­то­ме ва­ри­о­ле је до­био ње­гов брат код ко­га је утвр­ђе­на пра­ва ди­јаг­но­за. И ха­ос је кре­нуо…

Са­да, 46 го­ди­не ка­сни­је, епи­де­ми­о­лог про­фе­сор др Зо­ран Ра­до­ва­но­вић је од­лу­чио да на­пи­ше књи­гу, осла­ња­ју­ћи се на до­га­ђај ко­ји је остао у ко­лек­тив­ном се­ћа­њу Ју­го­сло­ве­на, би­ло да су ње­го­ви са­вре­ме­ни­ци или да су га до­жи­ве­ли кроз култ­ни филм Го­ра­на Мар­ко­ви­ћа.

Ка­да се, 22. мар­та 1972, зва­нич­но са­зна­ло за епи­де­ми­ју ве­ли­ких бо­ги­ња у Бе­о­гра­ду, он је је­ди­ни од епи­де­ми­о­ло­га био за­шти­ћен од ове за­ра­зе. 

Ефе­кат вак­ци­на­ци­је зва­нич­но је тра­јао три го­ди­не, а он је две го­ди­не и осам ме­се­ци пре епи­де­ми­је вак­ци­ни­сан ра­ди од­ла­ска у Ин­ди­ју. 

– Ме­ђу пр­ви­ма сам и ре­вак­ци­ни­сан и до­дат­но за­шти­ћен ин­јек­ци­јом го­то­вих ан­ти­те­ла, та­ко­зва­ним хи­пе­ри­му­ним га­ма­гло­бу­ли­ном. Ка­да се на кра­ју пр­вог да­на су­зби­ја­ња епи­де­ми­је по­ста­ви­ло пи­та­ње де­жур­ства то­ком но­ћи, при­хва­тио сам да оста­нем у Град­ском се­кре­та­ри­ја­ту за здрав­ство и со­ци­јал­ну по­ли­ти­ку, пре­тво­ре­ном у Град­ски штаб за бор­бу про­тив ка­ран­тин­ских бо­ле­сти и пу­тем ра­дио-ста­ни­це ко­ор­ди­ни­рам ак­тив­но­сти, уз по­вре­ме­не из­ла­ске на те­рен. Ују­тру сам др­жао све кон­це у ру­ка­ма о до­га­ђа­ји­ма про­те­кле но­ћи, знао име­на но­во­о­бо­ле­лих осо­ба, њи­хо­во кре­та­ње и кон­так­те ко­је су оства­ри­ли до тре­нут­ка изо­ла­ци­је. На­ред­них не­ко­ли­ко сед­ми­ца ни­је би­ло од­мо­ра – при­се­ћа се др Ра­до­ва­но­вић, ко­ји је ово ис­ку­ство пре­нео на па­пир у књи­зи „Ва­ри­о­ла ве­ра – ви­рус, епи­де­ми­ја, љу­ди”.

Сма­тра се, ка­ко је то јед­ном опи­са­но, да је ова епи­де­ми­ја пред­ста­вља­ла ујед­но ве­ли­ки успех и ве­ли­ку мр­љу система. Успех јер је ис­кон­тро­ли­са­на си­ту­а­ци­ја ко­ја је мо­гла да се пре­тво­ри у ка­та­стро­фу, а мр­ља јер ни­су на вре­ме по­кре­ну­те ме­ре о про­гла­ше­њу епи­де­ми­је. Ем­бар­го на да­ва­ње ин­фор­ма­ци­ја о епи­де­ми­о­ло­шкој си­ту­а­ци­ји је пре­стао 25. мар­та, ка­да су гра­ђа­ни са­зна­ли шта се за­пра­во де­ша­ва. Кре­ну­ла је ма­сов­на вак­ци­на­ци­ја, ка­да је 18 ми­ли­о­на љу­ди вак­ци­ни­са­но про­тив ве­ли­ких бо­ги­ња и исто ре­вак­ци­ни­са­но. Због ве­ли­ког стра­ха, љу­ди су се пла­ши­ли јед­ни дру­гих, а ка­ран­ти­ни где су ле­жа­ли обо­ле­ли за­о­би­ла­же­ни су у ши­ро­ком кру­гу. Епи­де­ми­ја је зва­нич­но про­шла 30. апри­ла исте го­ди­не.

Да­нас зва­нич­но не­ма ове бо­ле­сти, али се со­је­ви ви­ру­са чу­ва­ју у две ла­бо­ра­то­ри­је на све­ту, у САД и Ру­си­ји, и пред­ста­вља­ју нај­моћ­ни­је би­о­ло­шко оруж­је на пла­не­ти. По­ста­вља се пи­та­ње да ли би свет био без­бед­но ме­сто за жи­вот уко­ли­ко би се уни­шти­ле за­ли­хе ви­ру­са и да ли по­сто­ји ре­ал­на опа­сност да га те­ро­ри­сти ис­ко­ри­сте за сво­је циљеве. Зва­нич­ни­ци још о овој ве­о­ма ва­жној те­ми ни­су за­у­зе­ли је­дин­ствен став…

Указ кне­за Ми­ло­ша

Иако се са­да че­сто го­во­ри ка­ко љу­ди од­би­ја­ју вак­ци­на­ци­ју због де­ло­ва­ња ан­ти­вак­ци­о­нал­ног по­кре­та, тре­ба зна­ти да је и он­да, ка­да су ха­ра­ле ве­ли­ке бо­ги­ње, би­ло про­тив­ни­ка да­ва­ња це­пи­ва. У Ен­гле­ској је вак­ци­на по­ста­ла оба­ве­зна 1853. го­ди­не, а од­мах је ство­ре­на и ан­ти­вак­ци­нал­на ли­га. Тих го­ди­на су се у Ср­би­ји љу­ди ода­зи­ва­ли ка­ле­мље­њу кад су уви­де­ли да их то шти­ти од бо­ги­ња, али је то тра­ја­ло док је би­ло за­ра­зе па је об­у­хват вак­ци­на­ци­јом опао. Као и да­нас, ка­да бор­ба про­тив ма­лих бо­ги­ња об­у­хва­та про­пис да не сме­ју да се упи­су­ју у вр­тић не­вак­ци­ни­са­на де­ца, та­ко је 1842. кнез Ми­лош увео пра­ви­ло да без пре­ле­жа­них ве­ли­ких бо­ги­ња или по­твр­де о вак­ци­на­ци­ји ни­је мо­гу­ће упи­са­ти шко­лу, до­би­ти сти­пен­ди­ју, за­по­сли­ти се, оже­ни­ти се или уда­ти…

Го­ран Мар­ко­вић: Нај­те­жи филм ко­ји сам сни­мио

Ре­жи­сер Го­ран Мар­ко­вић је 10 го­ди­на по­сле епи­де­ми­је сни­мио филм „Ва­ри­о­ла ве­ра”, ко­ји је ушао у јед­ној ан­ке­ти ме­ђу 100 нај­бо­љих хо­рор фил­мо­ва на све­ту. Да би до­шао до ин­фор­ма­ци­ја бит­них за сни­ма­ње фил­ма, тај­но је дик­та­фо­ном сни­мао ле­ка­ре ко­ји су на­по­кон при­ста­ли да го­во­ре о оно­ме шта се за­пра­во де­ша­ва­ло у бол­ни­ци. Он сма­тра да је исти­на у то до­ба би­ла при­кри­ва­на и да му је ова при­ча по­слу­жи­ла да по­сум­ња у ис­прав­ност дру­штва у ко­ме смо жи­ве­ли. 

– Ово је нај­те­жи филм ко­ји сам сни­мио. Пла­ни­ра­ли смо сни­ма­ње у јед­ној бол­ни­ци, па су нам то от­ка­за­ли и мо­ра­ли смо да про­на­ђе­мо дру­гу кли­ни­ку. Не­дав­но сам био на јед­ној опе­ра­ци­ји и ка­да сам ле­гао у опе­ра­ци­о­ну са­лу схва­тио сам да је ту упра­во сни­ма­на сце­на из мог фил­ма. Дан пред сни­ма­ње, чо­век ко­ји је тре­ба­ло да глу­ми управ­ни­ка бол­ни­це је од­у­стао, па сам за­мо­лио мог оца Ра­де­та Мар­ко­ви­ћа да од­и­гра ту уло­гу. Филм сам но­сио на пре­да­ва­ња у Њу­јор­ку, а Аме­ри­кан­ци су у ње­му ви­де­ли са­мо при­чу о епи­де­ми­ји. Об­ја­шња­вао сам да је то при­ча о бо­ле­сном дру­штву – ис­та­као је Мар­ко­вић.


Коментари10
c97f7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Natalija Jovanovic
Male boginje su , za razliku od velikih , bile uvek prisutne, ali nije bilo epidemije. Nije trebalo da donosi izdaleka, ali bilo je zanemarljivo.
Jovan Petrovic
Pamtim to vreme jer sam bio punoletan i onda primio vakcinu i sve su vec drugi opisali jer nije bilo ni panike ni neorganizovanosti Branko Pesic i Milan Vukos na slici eh kakvi su to ljudi bili Nego sam hteo da pitam da nije ovaj virus malih boginja donet otuda posto je doslo ili proslo mnogo izbeglica a sam bog zna dali su kada vakcinisani Nema karantina nema provera nema nista ali bolesti ima mnogo Daj boze da gresim
prikladno
Prikladno obelezavanje godisnjice epidemijom malih boginja
Radmila Mišić
Karantini nisu "zaobilaženi u širokom luku" već je prilaze karantinima čuvala milicija. Nisu svi u karantinu bili bolesni, tu je bilo i ljudi koji su se npr. zatekli u istoj čekaonici kao i oboleli ( a i tada su čekaonice specijalista bile prepune) i na slici su Branko Pešić i Milan Vukos, visoki funkcioneri, koji se posle vakcinacije nisu plašili da obiđu "zarobljene u karantinu".Žene na slici očigledno nisu bolesne.
ProPolitikin Hrvat
E sad mi je srce na mjestu kad sam cuo da se virus ''cuva'' u USA i Rusiji, inace zemlje sa najstabilnijim politickim sistemima? A, da, zna li se uopste ko vlada USA i Rusijom (bar ovom poslije pada SSSR-a)?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља