недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Селидба Боцарићеве слике у Музеј присаједињења

На слици „Велика народна скупштина“ доминирају посланици – Суботичани, јер је дело Анастаса Боцарића настало као наруџбина суботичке општине 1922. године
Аутор: С. Ко­ва­че­вићпонедељак, 12.03.2018. у 22:00
Дра­го Ње­го­ван, ди­рек­тор Му­зе­ја Вој­во­ди­не по­ред сли­ке „Ве­ли­ка на­род­на скуп­шти­на” (Фо­то С. Ко­ва­че­вић)

Но­ви Сад – Сли­ка Ана­ста­са Бо­ца­ри­ћа „Ве­ли­ка на­род­на скуп­шти­на у Но­вом Са­ду“ са исто­риј­ском те­ма­ти­ком при­са­је­ди­ње­ња Вој­во­ди­не Ср­би­ји 1918. го­ди­не, на­ла­зи се у Му­зе­ју Вој­во­ди­не у Но­вом Са­ду (Ду­нав­ска 37) где је до­спе­ла из Су­бо­ти­це пре око две де­це­ни­је. Ове го­ди­не би­ће пре­ме­ште­на у су­сед­ну, ста­ру му­зеј­ску згра­ду (Ду­нав­ска 35), у Му­зеј при­са­је­ди­ње­ња ко­ји се уре­ђу­је по­во­дом 100 го­ди­на од до­га­ђа­ја ко­ји је имао по­себ­но ва­жну уло­гу за Ср­бе и дру­ге сло­вен­ске на­ро­де ко­ји су жи­ве­ли на про­сто­ру Угар­ске. Бо­ца­ри­ће­во де­ло ће ту би­ти је­дан од цен­трал­них екс­по­на­та, на­во­ди ди­рек­тор Му­зе­ја Вој­во­ди­не др Дра­го Ње­го­ван за „По­ли­ти­ку“.

Де­ло при­ка­зу­је по­сла­ни­ке у са­ли „Гранд“ хо­те­ла ко­ји се на­ла­зио на глав­ном но­во­сад­ском тр­гу, да­на­шњем Тр­гу сло­бо­де. По­сла­ни­ци су ту сти­гли 25. но­вем­бра (12. по ста­ром ка­лен­да­ру) 1918. као иза­бра­ни у 211 оп­шти­на Ба­на­та, Бач­ке и Ба­ра­ње, на­кон рас­па­да Угар­ске. Њих укуп­но 758 до­не­ло је од­лу­ке о от­це­пље­њу по­ме­ну­тих обла­сти од Угар­ске и при­са­је­ди­ње­њу кра­ље­ви­ни Ср­би­ји. Би­ли су то ве­ћи­ном Ср­би, као и Бу­њев­ци, Сло­ва­ци, Ру­си­ни , Шок­ци, а за­пи­са­но је и не­ко­ли­ко Не­ма­ца и је­дан Ма­ђар.

Сли­ка је из­ло­же­на на оде­ље­њу за но­ви­ју исто­ри­ју Му­зе­ја Вој­во­ди­не. Ту на пр­вом спра­ту, гран­ди­о­зно плат­но, ди­мен­зи­ја 315 са 180 цен­ти­ме­та­ра, пр­во је што ће по­се­ти­лац угле­да­ти на стал­ној по­став­ци ко­јом је при­ка­за­на по­ли­тич­ка, при­вред­на и вој­на исто­ри­ја Вој­во­ди­не од 1918. до 1945. 

Ди­рек­тор Му­зе­ја на­во­ди да је иден­ти­фи­ко­ва­но 17 лич­но­сти са сли­ке, ме­ђу ко­ји­ма до­ми­ни­ра­ју по­сла­ни­ци – Су­бо­ти­ча­ни јер је де­ло на­ста­ло као на­руџ­би­на су­бо­тич­ке оп­шти­не 1922. го­ди­не. У том гра­ду је и из­ло­же­но пр­ви пут 1925. го­ди­не.

„Сли­ка је у вла­сни­штву Град­ског му­зе­ја Су­бо­ти­ца, а Му­зеј Вој­во­ди­не ју је до­био као трај­ну по­зај­ми­цу 1997. го­ди­не ка­да смо у згра­ди у Ду­нав­ској 37 ре­а­ли­зо­ва­ли из­ло­жбу но­ви­је исто­ри­је“, ка­же Ње­го­ван. Сво­је­вре­ме­но је до­спе­ла у вла­сни­штво су­бо­тич­ког му­зе­ја по­сле Дру­гог свет­ског ра­та где је би­ла у „мрач­ном ход­ни­ку, не­ви­дљи­ва и за­пу­ште­на“. Ре­ста­у­ри­ра­на је и „по­кра­јин­ски над­ле­жни ор­ган“ до­нео је од­лу­ку да се усту­пи на трај­ну по­зај­ми­цу Му­зе­ју Вој­во­ди­не ко­ји је 1997. обе­ле­жа­вао ве­ли­ки ју­би­леј – 150 го­ди­на од осни­ва­ња Срп­ске на­род­не збир­ке из ко­је је ова уста­но­ва по­те­кла.

Због Бо­ца­ри­ће­ве бо­ле­сти сли­ка је оста­ла не­за­вр­ше­на, што се нај­бо­ље при­ме­ћу­је на фи­зи­о­но­ми­ја­ма при­сут­них, за­пи­са­ла је исто­ри­чар­ка умет­но­сти Љи­ља­на Ла­зић у пу­бли­ка­ци­ји „Рад Му­зе­ја Вој­во­ди­не“. 

У пред­њем пла­ну две цен­трал­не фи­гу­ре су су­бо­тич­ки жуп­ник, пр­вак Бу­ње­ва­ца Бла­шко Ра­јић и ба­рањ­ски про­та Сте­ван Ми­хал­џић. Ком­по­зи­ци­ја је ра­ђе­на по фо­то­гра­фи­ја­ма и лич­ном по­зи­ра­њу. И сам Бо­ца­рић је по­зи­вао, у штам­пи, уче­сни­ке да му по­ша­љу фо­то­гра­фи­је. 

„На бал­ко­ну су углав­ном би­ли чла­но­ви Срп­ског на­род­ног од­бо­ра Но­ви Сад, а по­сла­ни­ци су би­ли до­ле у са­ли. Ту се ни­је се­де­ло не­го се ста­ја­ло јер је био огро­ман број љу­ди, 758 по­сла­ни­ка. На би­ни су на­сли­ка­ни Но­во­са­ђа­ни Ја­ша То­мић и уни­јат­ски про­та Јо­ван Хра­ни­ло­вић ко­ји је као нај­ста­ри­ји по­сла­ник отво­рио скуп­шти­ну“, при­ча Ње­го­ван ко­ји је аутор књи­га о при­са­је­ди­ње­њу. 

Же­не су за ову скуп­шти­ну би­ра­не и има­ле су пра­во гла­са. Бо­ца­рић је чет­ки­цом ове­ко­ве­чио пет по­сла­ни­ца из Су­бо­ти­це: Ол­гу Стан­ко­вић, Ман­ду Су­да­ре­вић, Ма­ру Мал­гур­ски, Ана­ста­зи­ју Ма­ној­ло­вић, Ка­ту Пр­ћић. По­зна­то је ипак да су би­ле још две по­сла­ни­це: Ми­ли­ца То­мић из Но­вог Са­да, ћер­ка Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ћа и су­пру­га Ја­ше То­ми­ћа, и Ма­ра Јо­ва­но­вић из Пан­че­ва.

Тра­ди­ци­ја илу­стро­ва­ња ва­жних исто­риј­ских ску­по­ва срп­ског на­ро­да про­те­за­ла се кроз цео 19. век, а јед­на од њих је и „Мај­ска скуп­шти­на“ по­зна­тог сли­ка­ра Па­вла Си­ми­ћа. „Код та­квих сли­ка умет­нич­ки ква­ли­тет ни­је то­ли­ко ва­жан ко­ли­ко до­ку­мен­тар­на вред­ност. За­то је и Бо­ца­ри­ће­ва ‘Ве­ли­ка скуп­шти­на’ да­нас вред­на као из­у­зет­но ли­ков­но све­до­чан­ство ва­жног до­га­ђа­ја из 1918“, на­во­ди исто­ри­чар­ка умет­но­сти Љи­ља­на Ла­зић.

Умет­ник је ро­ђен у Бу­дви 1864, умро у Пе­ра­сту 1944, а од 1911. до 1932. жи­вео је у Но­вом Са­ду ка­да на­ста­је нај­ви­ше ње­го­вих де­ла из ко­сов­ског ци­клу­са и бал­кан­ских ра­то­ва. Оми­ље­ни мо­ти­ви би­ли су му сле­пи гу­слар и срп­ски се­љак, као и Кра­ље­вић Мар­ко ко­ји је при­ка­зан на две ње­го­ве сли­ке ко­је се чу­ва­ју у Га­ле­ри­ји Ма­ти­це срп­ске у Но­вом Са­ду. 


Коментари1
af9ea
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

nedeljko S
Baranja? Gde nestade?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља