уторак, 19.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:14

Млади рачунају да ће променити неколико послова

Бирајући занимање и основци и средњошколци говоре да њихов професионални развој неће престати по завршетку факултета, а свесни су да су им за готово сваки посао неопходни знање страног језика, возачка дозвола Б категорије и информатичка писменост
Аутор: Катарина Ђорђевићпонедељак, 12.03.2018. у 22:00
На градилишту свако на свом задатку: од радника до инжењера (Фото Пиксабеј)

Пред ди­ле­мом ко­ји фа­кул­тет да упи­шу сва­ке го­ди­не на­ђе се ви­ше од 50.000 сред­њо­шко­ла­ца ко­ји би сво­је ти­неј­џер­ске же­ље тре­ба­ло да укло­пе у ре­ал­ност у ко­јој струч­ња­ци раз­ли­чи­тих про­фи­ла го­ди­на­ма че­ка­ју на за­по­сле­ње. Иако ве­ли­ки број шко­ла­ра­ца од­лу­ку о из­бо­ру за­ни­ма­ња од­ла­же за дру­го по­лу­го­ђе, пси­хо­лог Еле­о­но­ра Вла­хо­вић, ко­ја се већ три­де­сет го­ди­на ба­ви про­фе­си­о­нал­ном ори­јен­та­ци­јом ђа­ка, ис­ти­че да се од­лу­ка о же­ље­ном фа­кул­те­ту не до­но­си ме­сец да­на пред упис, јер је реч о из­бо­ру за­ни­ма­ња ко­јим ће се осо­ба ба­ви­ти 40 го­ди­на. 

– По­сто­ји не­ко­ли­ко вр­ста сред­њо­шко­ла­ца ко­ји до­ла­зе на про­фе­си­о­нал­ну ори­јен­та­ци­ју. Пр­ва су мул­ти­та­лен­то­ва­на де­ца, ко­ју исто­вре­ме­но при­вла­че и ма­те­ма­ти­ка и је­зи­ци и со­ло пе­ва­ње и ва­јар­ство. За­да­так пси­хо­ло­га у том слу­ча­ју је да по­мог­ну ти­неј­џе­ри­ма у ко­нач­ном из­бо­ру: шта же­ле да им по­ста­не про­фе­си­ја, а шта хо­би. У дру­гу гру­пу спа­да­ју ђа­ци ко­ји уоп­ште не зна­ју шта же­ле. Има и оних ко­ји под­јед­на­ко же­ле да се ба­ве две­ма пот­пу­но раз­ли­чи­тим про­фе­си­ја­ма (еко­но­ми­јом и ма­шин­ством), оних ко­ји пре­ци­зно зна­ју шта хо­ће, али зна­ју да те­шко мо­гу да на­ђу по­сао са том про­фе­си­јом (ет­но­ло­ги­ја), а има оних ко­ји та­ко­ђе зна­ју шта же­ле, али су све­сни да због ло­шег успе­ха те­шко мо­гу да до­ђу до ин­дек­са же­ље­ног фа­кул­те­та – об­ја­шња­ва на­ша са­го­вор­ни­ца.

Еле­но­ра Вла­хо­вић при­ме­ћу­је да су ро­ди­те­љи не­ка­да има­ли ве­ћу то­ле­ран­ци­ју пре­ма фа­кул­те­ти­ма чи­ја ди­пло­ма не­ма нај­бо­љу „упо­треб­ну вред­ност”. Да­нас ве­ћи­на ђа­ка ипак прак­тич­но раз­ми­шља и све­сна је чи­ње­ни­це да ће го­ди­на­ма че­ка­ти на би­роу са ди­пло­мом фи­ло­зо­фа, ар­хе­о­ло­га, исто­ри­ча­ра умет­но­сти, про­фе­со­ра нор­ве­шког је­зи­ка... 

– Чак и ка­да ви­дим да не­ко га­ји то­ли­ку љу­бав пре­ма скан­ди­нав­ским је­зи­ци­ма или пре­ма ис­ко­пи­на­ма, увек са­ве­ту­јем да то бу­де хо­би, а не за­ни­ма­ње, јер знам да не­ма мно­го по­тра­жње за тим струч­ња­ци­ма – ис­ти­че овај пси­хо­лог. 

Ни­су са­мо же­ље и школ­ски успех од­лу­чу­ју­ћи за до­бар ода­бир бу­ду­ће про­фе­си­је. За успех у од­ре­ђе­ном за­ни­ма­њу ве­ли­ку уло­гу има­ју и осо­би­не лич­но­сти – не­ке осо­бе су со­ло, а не­ки тим­ски игра­чи, не­ки су ори­јен­ти­са­ни на но­вац и у ста­њу да ра­де 12 са­ти днев­но за­рад до­бре за­ра­де, а не­ки не мо­гу да за­ми­сле кан­це­ла­риј­ски по­сао од де­вет до пет. Сти­дљи­ва и ин­тро­верт­на осо­ба те­шко мо­же да се успе­шно ба­ви од­но­си­ма са јав­но­шћу или да ра­ди у ме­ди­ји­ма. Ве­ли­ки про­блем и про­фе­си­о­нал­ну ди­ле­му има­ју де­ца апо­те­ка­ра, ле­ка­ра, сто­ма­то­ло­га и адво­ка­та ко­ји има­ју раз­ра­ђен по­сао и ко­ји од на­след­ни­ка оче­ку­ју да на­ста­ве по­ро­дич­ну тра­ди­ци­ју. И ро­ди­те­љи­ма и де­ци на­ша са­го­вор­ни­ца да­је исти са­вет: „Не мо­же на си­лу да се сту­ди­ра, ни­ти да се ра­ди по­сао ко­ји се не во­ли”. 

– Ми­слим да ве­ли­ки број мла­дих да­нас ула­зи на тр­жи­ште ра­да са све­шћу о то­ме да ће про­ме­ни­ти не­ко­ли­ко по­сло­ва то­ком жи­во­та и да су за го­то­во сва­ки по­сао нео­п­ход­ни зна­ње стра­ног је­зи­ка, во­зач­ка до­зво­ла Б ка­те­го­ри­је и ин­фор­ма­тич­ка пи­сме­ност. Осим то­га, они зна­ју да про­фе­си­о­нал­ни раз­вој не пре­ста­је по за­вр­шет­ку фа­кул­те­та, већ да се до же­ље­ног за­ни­ма­ња мо­же до­ћи и пре­ко ма­стер сту­ди­ја. Ро­ди­те­љи ти­неј­џе­ри­ма че­сто су­ге­ри­шу за ко­ја за­ни­ма­ња по­сто­ји ин­те­ре­со­ва­ње на тр­жи­шту ра­да, али ја увек на­гла­ша­вам да тре­ба на­пра­ви­ти ба­ланс из­ме­ђу спо­соб­но­сти, же­ља и ре­ал­не про­јек­ци­је бу­дућ­но­сти. Не мо­гу и не тре­ба сви тре­ба да сту­ди­ра­ју ФОН, ЕТФ или ПМФ, иако су ди­пло­ме ових фа­кул­те­та нај­тра­же­ни­је од стра­не по­сло­да­ва­ца – ис­ти­че Еле­о­но­ра Вла­хо­вић. 

Овај пси­хо­лог на­гла­ша­ва да и ро­ди­те­љи и де­ца тре­ба да има­ју у ви­ду да не­ки по­сло­ви јед­но­став­но од­ла­зе у исто­ри­ју и да не­ма сми­сла ула­га­ти у сти­ца­ње ди­пло­ме ко­ја ће за не­ко­ли­ко го­ди­на би­ти пот­пу­но не­у­по­тре­бљи­ва. 

– Не­ста­ју шал­тер­ски слу­жбе­ни­ци, ту­ри­стич­ки аген­ти, пре­во­ди­о­ци, али и ве­ли­ки број за­нат­ских за­ни­ма­ња, јер су љу­ди да­нас ори­јен­ти­са­ни на ку­по­ви­ну, а не на по­прав­ку ства­ри. Не­у­мит­но не­ста­ју и сви по­сло­ви ко­ји су у ве­зи са по­штом. Са дру­ге стра­не, ра­сте по­тра­жња за струч­ња­ци­ма из обла­сти ин­фор­ма­ци­о­них тех­но­ло­ги­ја, про­из­вод­ње и об­ра­де хра­не, струч­ња­ци­ма из здрав­ства са по­себ­ним ак­цен­том на не­гу ста­рих љу­ди, јер се жи­вот­ни век про­ду­жа­ва, фар­ма­це­у­ти­ма и струч­ња­ци­ма ко­ји се ба­ве кли­мом, во­дом, ва­зду­хом и ре­ци­кла­жом. Са­свим је из­ве­сно да ни фри­зе­ри ни­кад не­ће оста­ти без по­сла. Иако на­ма то из­гле­да као де­ла­ка бу­дућ­ност, чи­ње­ни­ца је да ће нам ху­ма­но­ид­ни ро­бо­ти уско­ро би­ти кон­ку­рен­ци­ја на тр­жи­шту ра­да – ис­тра­жи­ва­ње ко­је је упо­ре­ђи­ва­ло учи­нак пси­хо­те­ра­пе­ут­ског ра­да ро­бо­та и пси­хо­те­ра­пе­у­та по­ка­за­ло је да су ро­бо­ти би­ли ефи­ка­сни­ји у ра­ду са ши­зо­фре­ним па­ци­јен­ти­ма од љу­ди те­ра­пе­у­та. 


Коментари4
06748
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Сава
Mašinac ekonomista je dobra kombinacija.
Стефан Милошевић
Не бих се баш сложио с дотичном госпођом да преводиоци нестају. Далеко су дани када ће рачунари и роботи моћи да преводе сложеније и књижевне текстове...
Muradin Rebronja
Што се угоститељства тиче, нека не "рачунају" него нека знају да ће морати да мењају много радних позиција, од прања суђа, помоћног кувара и/или конобара, кувара и/или конобара, помоћника шефа кухиње и/или менаџера ресторана, шефа кухиње и/или менаџера ресторана, власника свог ресторана и/или ланца ресторана. Све то под условом да поседују природни таленат за куварство. Куварство (производња хране) је уметност за шта је потребан таленат. Таленат мора да се развија и само небо је ограничење. Продаја хране и пића (конобари, менаџери ресторана...) је вештина и нешто што се може научити, под условом да постоји мотивација (енергија). Та мотивација (енергија) је у виду зараде од продате хране и пића, барем 10% одсто (код нас у Канади 17% одсто). Због тога постоје ресторани брзе услуге (самоуслуге) где се поручи, плати и понесе. Ресторани са конобарском услугом, укључујући и банкетско пословање морају да омогуће зараду, плус сатницу (Канади 20 долара) иначе не би имао ко да услужује госте.
Михаило
Поштовани, Не каже се куварство него кулинарство и односи се на припрему хране. Производња хране је сасвим друго. Само да скренем пажњу код вас у Канади. А што се тиче текста мислим да психолози треба да се баве својим послом (који ми лично није најјаснији као професија) а не саветовањем професионалног усмеревавања деце.
Препоручујем 7

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља