четвртак, 21.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:08

Врховни касациони суд ставља тачку на трошак обраде кредита

Упркос правоснажним пресудама страна која је изгубила спор може да тражи редовну и ванредну ревизију процеса
Аутор: Јована Рабреновићпонедељак, 12.03.2018. у 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Удру­же­ње бан­кар­ских кли­је­на­та „Ефек­ти­ва” и Удру­же­ње ба­на­ка Ср­би­је во­де пра­ви ме­диј­ски рат. 

„Ефек­ти­ва” сва­ко­днев­но ме­ди­је ин­фор­ми­ше да се по­ве­ћа­ва број суд­ских пре­су­да до­не­тих у ко­рист кли­је­на­та, по ко­ји­ма бан­ке ни­су има­ле пра­во да им на­пла­те на­кна­ду за об­ра­ду кре­ди­та, и ка­ко на­во­де до­не­те су већ че­ти­ри та­кве пра­во­сна­жне пре­су­де, а има­ју и се­дам но­вих пр­во­сте­пе­них. С дру­ге стра­не Удру­же­ње ба­на­ка про­шле сед­ми­це је сла­во­до­бит­но са­оп­шти­ло да је до­не­та и пр­во­сте­пе­на пре­су­да у ко­рист бан­ке да је има­ла пра­во да на­пла­ти тај тро­шак. 

Да ли су у пра­ву они у чи­ју ко­рист је до­не­то ви­ше пре­су­да, а у кри­ву они у чи­ју ко­рист је до­не­то ма­ње? Те­шко је ре­ћи.

С об­зи­ром на то да је у ор­га­ни­за­ци­ји „Ефек­ти­ве” под­не­то већ ви­ше од две хи­ља­де ту­жби су­до­ви­ма ја­сно је да ће се ова си­ту­а­ци­ја на­ста­ви­ти.

И ме­диј­ска и прав­на. 

По­след­њи по­тез у овом ме­диј­ском об­ра­чу­ну је вест да је Ефек­ти­ва под­не­ла кри­вич­ну при­ја­ву про­тив сут­ки­ње При­вред­ног су­да у Ни­шу с оп­ту­жбом да је до­ста­ви­ла пре­су­ду Удру­же­њу ба­на­ка.

Ме­ђу­тим, то што су до­не­те пра­во­сна­жне пре­су­де не зна­чи да је ту крај ове прав­не за­вр­зла­ме. Јер, стра­на ко­ја је из­гу­би­ла спор мо­же да тра­жи ре­ви­зи­ју про­це­са би­ло ре­дов­ну би­ло ван­ред­ну код Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да ко­ји је нај­ви­ша прав­на ин­стан­ца у зе­мљи. У јед­ној од пра­во­сна­жних пре­су­да у ко­рист кли­јен­та на­ве­де­но је да ре­ви­зи­ја ни­је мо­гу­ћа због ма­ле вред­но­сти спо­ра, ме­ђу­тим прав­ни­ци об­ја­шња­ва­ју да је баш за­то до­зво­ље­на ван­ред­на због по­тре­бе ујед­на­ча­ва­ња прав­не прак­се. Да­кле тек пре­су­да Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да, о овом спо­ру, би­ће ме­ро­дав­на и на­кон то­га мо­же се оче­ки­ва­ти да се прав­на прак­са ујед­на­чи. Под­ра­зу­ме­ва се да се ра­ди о истом чи­ње­нич­ном ста­њу и прав­ном слу­ча­ју.

Ме­ђу­тим, ка­ко прав­ни­ци об­ја­шња­ва­ју, то не зна­чи да ће су­до­ви убу­ду­ће мо­ра­ти да пре­су­ђу­ју пре­ма од­лу­ци Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да, али ако не бу­ду исто­вет­но су­ди­ли од­лу­ке ће им на ви­шим ин­стан­ца­ма би­ти пре­и­на­че­не. 

Ево ка­ко нам је то по­ја­снио су­ди­ја Вр­хов­ног ка­са­ци­о­ног су­да, ко­ји је, због при­ро­де свог по­сла, мо­рао да оста­не ано­ни­ман:

– Тре­нут­ни од­нос сна­га, да су­до­ви пре­су­ђу­ју и у ко­рист кли­је­на­та и у ко­рист бан­ке, ни­је и де­фи­ни­тив­на си­ту­а­ци­ја, а ре­ви­зиј­ски по­сту­пак на зах­тев стран­ке, ко­ја је из­гу­би­ла спор, би­ло да је бан­ка, или кли­јент, да­ће ко­на­чан од­го­вор. Под­ра­зу­ме­ва се да чи­ње­нич­но ста­ње мо­ра да бу­де иден­тич­но или при­бли­жно. Суд ће це­ни­ти шта пи­ше у уго­во­ру, да ли је тро­шак био пре­до­чен стран­ци, да ли му је то раз­ја­шње­но, да ли је стран­ка би­ла за­шти­ће­на, да ли се кр­ше на­че­ла екви­ва­лент­но­сти уза­јам­ног да­ва­ња. У уго­во­ри­ма, ко­је сам имао при­ли­ку да ви­дим, мо­рам да при­знам да то­га ни­је би­ло, ка­же овај су­ди­ја. 

Под­се­ћа­ња ра­ди, су­до­ви се у пре­су­да­ма по­зи­ва­ју и на раз­ли­чи­те за­ко­не: на За­кон о обли­га­ци­ја­ма, ко­ји ис­кљу­чу­је на­кна­ду за об­ра­ду кре­ди­та и про­пи­су­је да бан­ка мо­же да на­пла­ти са­мо ка­ма­ту ка­да пре­су­ђу­је у ко­рист кли­јен­та, а дру­ги на За­кон о бан­ка­ма и За­кон о за­шти­ти ко­ри­сни­ка фи­нан­сиј­ских услу­га, по ко­ји­ма је на­кна­да за об­ра­ду кре­ди­та ле­ги­ти­ман тро­шак. 

У јав­но­сти ми­шље­ња су по­де­ље­на. На­род­на бан­ка је са­оп­шти­ла да бан­ке има­ју пра­во да на­пла­те на­кна­ду об­ра­де кре­ди­та, уз услов да мо­ра­ју тран­спа­рент­но да је ис­ка­жу. Зо­ран Гру­би­шић, са Бе­о­град­ске бан­кар­ске ака­де­ми­је, ка­же да бан­ке ге­не­рал­но има­ју пра­во да на­пла­те тро­шко­ве уко­ли­ко их тран­спа­рент­но ис­ка­жу и до­да­је да нам оста­је да ви­ди­мо ка­ко ће Вр­хов­ни ка­са­ци­о­ни суд да од­лу­чи. Он под­се­ћа да је но­ми­нал­на ка­ма­та ме­тод за об­ра­чун ра­те сход­но тра­ја­њу кре­ди­та и да ни­је је­ди­ни фак­тор ко­ји ути­че на це­ну, а да ефек­тив­на ка­ма­та са­др­жи ствар­ну це­ну ко­шта­ња, јер бан­ка има и дру­ге тро­шко­ве. 

– Још пре до­но­ше­ња За­ко­на о за­шти­ти ко­ри­сни­ка фи­нан­сиј­ских услу­га 2011. го­ди­не гу­вер­не­ри Ра­до­ван Је­ла­шић и Де­јан Шо­шкић го­во­ри­ли су да бан­кар­ски кли­јен­ти тре­ба да по­гле­да­ју ефек­тив­ну ка­ма­ту ко­ја се од но­ми­нал­не раз­ли­ку­је по то­ме што са­др­жи и дру­ге тро­шко­ве – ка­же Гру­би­шић.

Под­се­ћа­ња ра­ди, про­шле сед­ми­це про­фе­сор­ка Прав­ног фа­кул­те­та, Ма­ри­ја Ра­до­вић, из­ја­ви­ла је за наш лист да је прав­ни про­блем на­стао за­то што је на­кна­да за об­ра­ду кре­ди­та не­пра­вич­на уго­вор­на од­ред­ба, јер бан­ка за­уз­врат не пру­жа ни­ка­кву кон­крет­ну про­тив­чи­нид­бу кли­јен­ту. Об­ра­ду кре­ди­та и про­ве­ру бо­ни­те­та кли­јен­та бан­ка ра­ди пре­вас­ход­но у соп­стве­ном ин­те­ре­су и то чи­ни део оп­штих тро­шко­ва по­сло­ва­ња бан­ке ко­је она же­ли да пре­ва­ли на кли­јен­та. Про­блем је што ова на­кна­да чи­ни део го­то­вог тек­ста, па­ке­та од­ред­би ко­ји се у пра­ву озна­ча­ва­ју као оп­шти усло­ви по­сло­ва­ња бан­ке, ко­ји­ма кли­јент при­сту­па ка­да са бан­ком за­кљу­чу­је уго­вор о кре­ди­ту као уго­вор по при­сту­пу. Дру­гим ре­чи­ма, на­чин на ко­ји је од­ред­ба уго­во­ре­на омо­гу­ћа­ва су­до­ви­ма да од­би­ју ње­ну при­ме­ну из раз­ло­га не­пра­вич­но­сти пре­ма ко­ри­сни­ку кре­ди­та. 


Коментари5
5f983
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Dusan
okupirana zemlja, ropstvo i gradjanstvo koje su proai domaci izdajnici na vlasti tokom zadnjih 50 godina se provodi kraju. Nemamo nista nase , ustanove rade za bandu i jos nam je ostao goli zivot kao u nekom logoru!
Ljuba Kg
NBS je poput semafora sa tri žuta svetla
Милан
Не ћути, навија за банке ...
Dragan Jaćimović
A, zašto NBS ćuti...?
profa
Koja NB?Cija NB?Srpska ne postoji a madjare bas briga za nas.Orban je problem resio zakonski.U korist gradjana.Zato i imaju NBH,i gradjane Madjarske.Hrvati,Grci,Francuzi itd takodje imaju svoje NB.Mi nemamo ni drzavu pa tako nemamo ni NB.Zato imamo chf kredite jedini u Evropi i standard za ponos.
Препоручујем 61

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља