недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:23

Аустрија обележила 80 година од Хитлерове анексије

понедељак, 12.03.2018. у 22:12
Аустријски канцелар Себастијан Курци и вицеканцелар Хајнц-Кристијан Штрахе на обележавању 80 година од Хитлерове анексије Аустрије (Фото Бета/АП)

БЕЧ - Аустрија је обележила 80 година од припајања нацистичкој Немачкој 12. марта 1938. године, што је била прилика за њеног председника Александера Ван дер Белена да упозори на јачање расизма и антисемитизма.

Адолф Хитлер је у зору 12. марта пре 80 година послао трупе и освојио родну Аустрију. Послао је 200.000 војника, припадника Ш јединица и полицајаца и прогласио анексију Аустрије - припајање „Трећем рајху”.

„Аустрија има такође одговорност у зверствима национал-социјализма. Ту одговорност је веома касно признала”, рекао је Ван дер Белен на церемонији организованој за тај „дан сећања”.

Аустријски председник је одржао говор у бившој царској палати Хофбург, пред комплетном владом у којој је шест министара из екстремно десничарске „Слободарке партије Аустрије” (ФПО), међу чијим оснивачима је било и бивших нациста, али се она те идеологији сада званично одриче.

„Аншлус представља лекцију да су дискриминације први кораци ка дехуманизацији. Важно је подићи глас и противити се свакој нехуманој идеологији”, рекао је Ван дер Белен.

Аустрија влада је јуче одлучила да изгради споменик са именима 66.000 аустријских жртава Холокауста, а канцелар Себастијан Курц изјавио је да је прогон Јевреја који је започео 1938. био почетак „дотад незапамћене патње која нас до дан данас испуњава стидом”.

Курц је рекао да је његова генерација једна од последњих која има прилику да из прве руке чује сведочанства о патњи Јевреја, и зато на њој лежи велика одговорност.

„Сваки грађанин носи одговорност за то што чини, али исто тако и одговорност и за оно што не чини”, рекао је Курц у говору у Хофбургу. (Бета-АФП)


Коментари7
4d11b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Сведочанство Тита као очевица догађаја :"Минхенским споразумом Чемберлен се нагодио са Хитлером и Чехословачка је била препуштена на милост и немилост немачким фашистима. Још пре тога Аустрија је доживела "аншлус"; Хитлерове трупе су умарширале и окупирале је.Имао сам прилику да изблиза видим како су текли догађаји, пошто сам тада био у Бечу. Видео сам на лицу места како се све то припренало. Прво је тадашњи канцелар Аустрије Долфус био убијен. Ја сам управо тада прешао границу и био сведок фашистичких погрома и борни између Долфусових присталица и аустријских нациста."
Vladislav Marjanovic
Ovo je vise od ritualnog posipanja pepela po glavi koje austrijski drzavnici upraznjavaju od Valdhajmove afere. Ovo je politicki gest ucinjen zbog umirivanja "medjunarodne zajednice" koja bi svakog trenutka mogla da istupi protiv konzervativno-ultradesne koalicije. Prisustvo vodje populisticke Slobodarske stranke na ovoj proslavi, za koga se zna da je nekada ucestvovao u pronacistickim paravojnim vezbama, treba da bude jos jedan dokaz vise da su se on i njegova stranka, barem formalno, odrekli grehova mladosti. Osvajanje i ostajanje na vlasti zahteva i odredjene ustupke. Zar nije i francuski hugenotski kralj Anri IV s kraja XVI veka prihvatio da se vrati u katolicanstvo da bi usao u Pariz rekavsi da je Pariz vredan jedne mise? Ranije se godisnjica Anslusa u Austriji obelezavala prigodnim napisima u stampi. Sto je njena 80. (a ne 100.) godisnjica obelezena ovako pompezno iskljucivo je motivisana potrebama dnevne politike. Vazan je privid, a ne sustina.
Istorija, uciteljica zivota
Kad bismo pogledali nase redove i mi bismo imali dosta toga da se stidimo.
duric dragan
Mislite tako zato sto slabo poznajete istoriju srpskog naroda.
Препоручујем 3
duric dragan
Gospodin Sebastijan K. bi trebao da se izvine i Srbima za sve one logore po Austro-Ugarskoj gde su Srbi umirali beza razloga, samo zato sto su Srbi. A Hrvatska treba da se izvine Srbima za genocid pocinjen u Drugom Svetskom Ratu. Tek onda bi narodne mase pocele da oprastaju i bio bi neki novi pocetak u nasim odnosima. Dok se to ne uradi narod jednostavno ne moze da oprosti i zaboravi te zlocine pocinjene nama samo zato sto smo Srbi.
Зорица Аврамовић
Гануле су ме речи председника и премијера Аустрије, господе Ван Ден Белена и Курца. Још само да се постиде што су признали криминално-терористичку власт на српском Косову и Метохији, и псеудодржаву, под лажним именом "Kosova"! Онда ћемо им поверовати да искрено желе добро земљи Србији!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља