среда, 19.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:47
ЧУДЕСНИ СВЕТ ПТИЦА

У кавез, па на интернет

У нелегалном лову годишње у Србији страда између 125.000 и 170.000 птица, а најчешће жртве су чешљугар, чижак, зимовка, конопљарка и зелентарка због лепоте перја и пријатне песме
Аутор: Д. Стевановићчетвртак, 15.03.2018. у 08:15
Већа опасност им прети од криволоваца него од зиме и снега (Фото Танјуг / Ј. Пап)

Хладне зиме и пролећна сеоба одавно више нису главна претња птицама које песмом и летом красе небо изнад Србије. Све чешће су жртве криволоваца. Иако су заштићене законом, многе од њих завршавају у скученим и прљавим кавезима, на берзама ситних животиња, испод тезги на пијацама широм Србије, продају се преко огласа на интернету.

Безобзирни криволовци, зарад незнатне личне користи, сваке године на овај начин повреде и усмрте на хиљаде недужних створења, упозорило је недавно Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Од Николе Станојевића, једног од активисте овог друштва, сазнајемо нешто више детаља о судбини ових створења када доспеју у руке шверцера. Тек после спорадичних „афера” које каткад избију на видело могу се наслутити размере овог проблема. У нелегалном лову годишње у Србији страда између 125.000 и 170.000 птица.

Уносан бизнис
Нелегална трговина дивљим животињама је, после трговине наркотицима и људима, трећи најуноснији светски криминал. Према проценама стручњака глобално тржиште „тешко” је око 10 милијарди долара, а поред широко познате трговине слоновским кљовама, тигровом кожом и костима, укључује и друге, јавности мање познате, али новчано једнако уносне, нелегалне активности у којима страда много врста биљака и животиња.Регион југоисточне Европе и Средоземља један је од жаришта страдања и трговине. Подаци Друштва за заштиту и проучавање птица Србије кажу да више од 25 милиона ових животиња сваке године на различите начине нестане из природе. Процењује се да сваке године у нашој земљи у нелегалном лову страда између 125.000 и 170.000 птица, од чега бар половину чине препелице и грлице.

Дивље птице се хватају мрежама, клопкама или на лепак, а основни мотив криволовцима и онима који купују ухваћене птице jeсу лепота перја и пријатна песма птица певачица. Према доступним подацима најчешће жртве међу птицама су чешљугар, чижак, зимовка, конопљарка и зелентарка.

Штета која се тиме наноси природи је ненадокнадива. Неке врсте су прилично угрожене и све их је мање. Љубитељи птица, с друге стране, помажу њихово преживљавање у градовима, посебно у зимским месецима.

У европским градовима житељи на великим хладноћама остављају на видна места такозване погаче од семења премазане машћу, а код нас се птицама бацају најчешће остаци старог хлеба.

– Птице су отпорне као врста и није им ни потребна нека велика помоћ, јер се саме сналазе у природи. Било би довољно не дирати их и не угрожавати. Смањује се број свих врста птица због промене климе и загађења ваздуха у градовима. У Србији је угрожен и орао крсташ и врабац. Најотпорније су вране, јер се као сваштоједи лако прилагођавају свим условима. Број врана, као и фазана се увећава – истиче наш саговорник.

Беспомоћне у кавезима

Тужни призори птичица, беспомоћно угураних у мале кавезе, нестали су са пијаца, јер су инспекције зауставиле јавну продају. Ипак, одржало се оглашавање продаје на интернету, али то даје могућност невладиним организацијама, грађанима и инспекцији да реагују.

– Грађани нам јављају када виде разапете орнитолошке мреже или нас упозоравају и на неке огласе на друштвеним мрежама. Да поменем случај из Вишњице када је интервенисала и полиција, јер су огласом на продају понуђене две патке врсте „ронац” – каже Станојевић.

Људи укључени у овај криминални посао су организовани и спретни, али, нажалост, на пољу заштите птица у Србији смо тек на почетку, са недовољним законским прописима који би лов на птице и шверц строжи санкционисали.


Коментари1
5b74a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Angry bird
Ja bih te psihopate u kaveze stavila da ne mogu da mrdnu ni milimetar! Šteta što Dušanov zakonik više nije na snazi.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља