субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:15

Равногорци одали почаст Драгољубу Михаиловићу у Вишеграду

На истој свечаности положени су и венци за борце Републике Српске пале у протеклом рату. – Из Сарајева негодују због скупа у част четничком вођи
Аутор: М. Кременовићуторак, 13.03.2018. у 21:41
Скуп се сваке године одржава у селу у којем су Михаиловића ухапсили припадници Озне (Фото: „Вишеград24”)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Као и протеклих година, припадници равногорског покрета окупили су се у селу Добрунска Ријека у Вишеграду, где су организовали одавање почасти команданту Југословенске војске у отаџбини Драгољубу Михаиловићу.

Повод окупљања је 72-годишњица од хапшења Михаиловића у Добрунској Ријеци, кога су тамо 1946. ухапсили припадници Озне, а његове пратиоце стрељали.

Помену је, јавили су бањалучки медији, присуствовало више од 300 припадника равногорских покрета из Републике Српске и Србије, који су најпре положили цвеће на централни споменик српским борцима из протеклог рата на тргу у Вишеграду, а потом на споменик Михаиловићу у Дражевини у Добрунској Ријеци. Цвеће и венце палим борцима РС положила је и делегација Борачке организације РС.

Како је известила бијељинска телевизија БН, већ двадесети пут заредом у Вишеграду се обележава годишњица хапшења команданта Југословенске војске у отаџбини.

Овој телевизији објашњено је да је реч о помену на хапшење и парастос погинулим официрима, уз постројавање испред Споменика палим борцима РС у  протеклом рату и полагање венаца, након чега се у колони одлази до споменика Михаиловићу, где се обави верски обред на месту хапшења.

На локалитету Дражевина код Вишеграда, јавља портал „Вишеград24”, одржан је помен и парастос Михаиловићу и његовим пратиоцима капетану Николи Мајсторовићу, мајору Драгиши Васиљевићу и поручнику Благоју Ковачу. Организатори су најавили и да ће у Дому културе бити одржан историјски час у вези са историјском проблематиком и оспоравањем антифашистичког карактера равногорског покрета.

На порталу „Радиосарајево” подсећају на то да су претходних година ово окупљање обележили бројни инциденти, а појединци и организације из БиХ већ годинама упозоравају како је ова свечаност срамна, јер се велича човек који је одговоран за велики број злочина над Бошњацима, Хрватима и другим несрпским становништвом. Ипак, наводи „Радиосарајево”, сваке године ова манифестација се одржава, уз незаобилазне четничке униформе и иконографију и постројавање у центру града.

Сарајевски „Дневни аваз” преноси реаговање Едина Рамића, директора Института за истраживање геноцида из Канаде, који је, запитавши „зашто елите у БиХ ћуте на постројавање четничког покрета”, проценио како је „четнички покрет фашистички, колаборационистички, издајнички и злочиначки”, те наставак српске националистичке идеологије, политике и праксе која има свој континуитет пуних двеста година.

Бањалучки медији подсећају да је Виши суд у Београду 14. маја 2015. поништио пресуду којом је Михаиловић 15. јула 1946. био осуђен на смрт, а два дана касније стрељан. Наводе и то како је амерички председник Хари Труман 29. маја 1948. постхумно одликовао генерала Михаиловића највишим савезничким признањем – Орденом легија заслужних првог степена. Михаиловића су, наводе медији у РС, одликовали и француски генерал Шарл де Гол, те пољски председник Владислав Сикорски.


Коментари14
7b0d5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Леон Давидович
Зашто су се Срби одрекли антифашистичке борбе против сила Осовине да би се неком удварали, то јест прихватоли опортнистичка политика не замерања? Комунисти су се против фашизма између осталопг борили и у Грчкој, Итакији, Француској , а политика победника била је таква да тамо нису добили власт. Овде је реч комунисти изгледа забрањена , још од деведесетих,јер чим их неко помене ето сручиће се на тога критике као какве осе. Тиме се заборављају бројне жртве које је НОП дао пре свега у антифашистичкој борби која је била првенствени задатак тадашњих .бораца. Историју треба приказивати онаквом каква је била, а од друштва и државе која је створена по завршетку Другог светског рата ионако није остао ни камен на камену, већ је све прретворено у прах и пепео.
Бранислав Станојловић
Покажите Срби шта је право! Хоће неки у Београду да дижу споменик Милошевићу!?!
Tasa
@Зорица Аврамовићпре Sad da se vratimo u realnost, bez mitomanije. Cinjenice govore da jeDraza kao obavestajac trapav, proteran iz Bugarske, kao politicar konfuzan, neodlucan. Ne snalazi se u politici. Cas je za JUGOSLAVIJU, CAS ZA SRBIJU. Kao vojnik, uspesan na Solunskom frontu, stabski oficir. Kao gerilski vodja vise se bavi administriranjem, izdavanjem naredbi, premestanjem oficira s jednog mesta na drugo, manje s vojnim zadacima. Za cetiri ratne godine nije razvio front, sto je cudno za profesionalnog vojnika-djenerala. Oportunista, pa ne cudi sto je tako zavrsio. Sto se tice perfidnih Engleza Jugoslovenski NOV i POJ su zavrsili rat kao mnogoljudna armija (po nekim izvorila 800,000). Tito je sa ovako “malobrojnom i nepostojecom vojskom”, “sve bezeci od Nemaca” mogao da nadje vremena da se u ratu sastane i rukuje sa Cercilom i sa Staljinom. Gde je bio D. Mihailovic? I sta je trebalo Cercil da uradi: da se okrene protiv tolike saveznicke vojske da bi ustolicio pasivnog D.Mihailovica.
Tasa
@Зорица Аврамовић Posto niste osporili ni jednu cinjenicu koju sam naveo o Drazi, mnogo mrznje, nigde argumenata, presli ste na druge teme, da zamaglite sustinu. Cinjenice kazu da su Britanci, posredstvom Kralja, ponudili Drazi castan izlaz da se stavi pod komandu Tita i ucestvuje u oslobadjanju zemlje, sto je ovaj odbio. Odbivsi da izvrsi naredbu, preracunao se, stavio se iznad Suverena i postao odmetnik, na koga svako moze da puca. Tito je 1944. God. amnestirao i ustase i cetnike i dao im priliku da ucestvuju u oslobadjanju zemlje, sto su neki prihvatili, a oni koji nisu sramno su pobegli s Nemcima, saveznicima, sa kojima su tokom rata surovali. Na kraju rata, sada vec JNA, bila je cetvrta po brojnosti vojska saveznicke koalicije. Tokom rata poginulo je 305,000 boraca NOB-a, sto niko ne spori. Sto se tice borackih privilegija, najmanje koristi su imali oni koji su teret rata izneli na svojim ledjima. Najzad, naucite civilizovano da komunicirate. Ja za vas nisam TI!
Препоручујем 6
Зорица Аврамовић
@Tasa! Баш сте ме насмејали! Пишите шта год хоћете, чињенице нећете променити! То што су "борци" нов и пој "завршили рат као многољудна армија", можемо да "захвалимо" Титу, који је највећи број усташа преметнуо у антифашисте, потом "храбрима", који су. видевши да је Черчил издао Дражу (то Британији није ни било први пут да уништава српске интересе, сети се Версајског мира), брже - боље претрчали на другу страну! Једном је и Тито рекао, и то можеш да провериш (пошто су нас "борци" одрали пензијама и разноразним повластицама и примањима, који никада барут омирисали нису):Да је било оволико бораца, колико сада имамо пензионера, не би нам била потребна Црвена армија у борбама за ослобађање". Човече, било је то по систему "два сведока да потпишу", и свако је могао да се декларише као борац! Опште позната чињеница! Прави борци и искрени комунисти су добили најмање, а лопуже поотварале и рачуне у иностранству... Гледај Ти "Неретву" и "Сутјеску" и веруј лажима! То истини да нашкоди неће!
Препоручујем 18
Mario
Veliki ratnici...protiv djece i zena...
Milan
A sutra o Stepincu itd

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља