уторак, 19.03.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:04
ИНТЕРВЈУ: ДИМИТРИС ПАПАЈОАНУ, кореограф и редитељ

„Кафе Милер” ми је променио живот

Имао сам 18 година када сам видео ту чувену кореографију Пине Бауш, која је код мене изазвала тако јаку физичку реакцију да сам плакао и тресао се
Аутор: Биљана Лијескићуторак, 13.03.2018. у 22:00
С једне стране је била Пина Бауш, а са друге Боб Вилсон, два магнетна пола захваљујући којима сам могао да осетим и разумем позориште (Фото: Ж. Јовановић(

Димитрис Папајоану слика уз помоћ људских тела. Иако је сликар по образовању, не користи платно, већ позоришну сцену. То ради тако добро да признања стижу из читавог света. Инспирисан је уметношћу, филозофијом, архитектуром, литературом, науком. Када је радио комад „Мртва природа”, који је био изведен на једном од прошлих Београдских фестивала игре, имао је на уму Теслу и Камијев „Мит о Сизифу”.

Прошле сезоне видели смо његово дело „Нигде” (Nowhere). Била је то можда најкраћа кореографија на прошлогодишњем Београдском фестивалу игре (БФИ), од десетак минута, дешавала се готово у тишини, али се о њој највише причало. Зато ових дана Папајоану има у рукама награду „Јован Ћирилов – за корак даље”, коју додељује БФИ, трећу годину заредом.

Разлог је јасан, овај грчки визуелни уметник, редитељ, кореограф, извођач, дизајнер сценографије, костима и светла иде увек за корак испред осталих. Иза њега је 25 кореографија, од спектакуларних, са више стотина извођача, до интимних, малих представа. У младости је био и стрип цртач, учио је иконопис, а потом решио да експериментише и створи нови визуелни језик. У двадесет и некој години живота основао је плесни театар „Едафос”, који је имао публику упркос томе што се разликовао од свега познатог. У Атини је 2004. креирао церемонију отварања Олимпијских игара, тог највећег шоуа на планети, што му је донело славу, иако се он на њу не обазире. Изгледа скромно, окренут је себи и воли тишину. Каже да „његова личност тражи изолованост”, али сада, у 54. години живота, касно је за промене. Наша публика ће сутра у 20 часова у Сава центру видети његово ново дело „Велики кротитељ”, изведено у Атини прошле године. Биће то несвакидашњи увод у 15. издање Београдског фестивала игре, а после тога Папајоану са својим остварењем путује у Париз.

– Представа „Велики кротитељ” део је трилогије коју чине још и „Мртва природа” и „Основна материја”. То се десило спонтано, када сам стварао појединачно те комаде нисам планирао да се то догоди, али је на крају та слагалица склопљена. „Велики кротитељ” говори о људском постојању, о контрасту између материјалног и духовног и о покушају да тело и ум постану једно – каже Папајоану.

Зашто сте за ово дело изабрали баш Штраусов валцер „На лепом плавом Дунаву”?

Тај избор био је једноставно само моја шала.

Представа „Нигде”, коју смо видели прошле године, посвећена је Пини Бауш, славној кореографкињи. Шта вам се код ње посебно допало и шта вам је она значила?

Када сам први пут видео „Кафе Милер”, ту чувену кореографију Пине Бауш, она је заиста променила мој живот. Тада сам имао само 18 година и та представа је изазвала тако јаку физичку реакцију да сам плакао, тресао се и то је све преокренуло у мом животу. Од тада пратим њен рад као сва остала пасионирана публика која воли балет. Међутим, она је за мене постала нека врста магнетног пола, с једне стране је била Пина Бауш, а са друге други магнетни пол – Боб Вилсон. И то је био једини начин да осетим и разумем позориште уопште.

Пина Бауш, нажалост, није више са нама, а познато је да намеравате да у Плесном театру у Вуперталу, где је она била дугогодишњи директор, поставите своју представу. О чему је реч?

Не знам које ћу дело извести у Пинином позоришту, а не знам ни како ће оно изгледати, иако се зна датум премијере, али се радујем чињеници да ћу тамо стварати. То кажем зато што сам у ово што данас радим ушао без концепта, не нудим став и поруку, јер је у основи мојих дела сумња и другачији поглед на свет.

Имали сте специфичан професионални пут, студирали сте сликарство, бавили се стрипом, шта је било кључно да се окренете другим видовима уметности?

Не постоји та врста прекретнице. Никада нисам донео ту одлуку јасно и рационално, већ је све дошло само. Није доспело споља, већ из моје унутрашњости, из моје душе. Једноставно је дошло. Да, студирао сам сликарство код чувеног грчког сликара Јаниса Царухиса, а он је био у томе више него добар, а уз то је био и филозоф. Постоји нека врста посебности када сте сликар по професији, а она се огледа у томе што на посебан начин можете да видите ствари и нешто што обични људи не могу. И када једном откријете ту врсту гледања на свет који вас окружује, то је нешто што вас заувек одреди, промени и то вас на крају непрекидно прати. Данас све доживљавам на тај начин, другачије од уобичајеног.

У децембру прошле године били сте награђени у Риму, на манифестација „Премио Еуропа”, признањем које је врста европског оскара за драмску уметност, а жири је навео да је то због ваших специјалних резултата у европским театрима. Тада су признања за животно дело примили Џереми Ајронс и Изабел Ипер, како сте доживели ту врсту уважавања?

Тада сам добио специјалну награду и рећи ћу вам да је она најпрестижнија кад је реч о живом позоришту. Такође знам да сам до сада неколико пута био номинован и тек сада сам је добио. Да, јесам свестан да сам ових последњих година неко ко је у моди и у тренду и због тога сам почаствован. И то је све што могу о томе да кажем.


Коментари1
fb8e2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sasa Trajkovic
Veliki kompliment ovom internacionalnom umetniku koji je svojom originalnošću u specifičnom svetu scene i savremenog tetra izgradio svoj autentični likovni jezik dokazavši da je likovnost srž teatra.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља