уторак, 25.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:25

Сваке године милион пацијената у болницама

Број осигураника који су хоспитализовани све већи, али је све краће њихово лечење, показало је истраживање Института „Батут”
Аутор: Јелена Попадићуторак, 13.03.2018. у 21:13
Сваки болесник проведе у просеку осам дана у болничкој постељи (Фото Д. Јевремовић)

Нешто више од милион пацијената лечено је у болницама и у клиничко-болничким центрима током 2016. године, а просечна дужина лечења износила је 8,6 дана, подаци су Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут”. Сваки хоспитализовани пацијент користио је, у просеку, више од једном (1,5 пута) лабораторијску дијагностику.

У поређењу са 2015. годином број хоспитализованих пацијената већи је за 4.274, а остварено је више од девет милиона болничких дана.

Иако је број пацијената који су хоспитализовани све већи, смањује се дужина њиховог боравка у болници, указало је последње годишње истраживање „Батута” о оствареним правима осигураника на стационарну здравствену заштиту.

Пацијентима је током 2016. године за остваривање права на лечење и рехабилитацију у оквиру 123 стационарне државне здравствене установе на располагању било 38.298 болничких постеља.

– Разлози за то су све већи удео старијих у укупном становништву, продужење животног века, економска криза, доминација хроничних незаразних болести, недовољно спровођење превентивних мера и активности – кажу у овој здравственој установи.

У „Батуту” кажу да је неопходна рационализација, односно смањење броја болничких постеља.

– Неопходно је смањити број кревета за краткотрајну и дуготрајну хоспитализацију, а истовремено увећати број постеља резервисан за стационарно лечење специфичне патологије, старије популације и за палијативно збрињавање – предлажу стручњаци из Института „Батут”.

Када је реч о нези најтежих болесника, који су у последњој, такозваној терминалној фази карцинома, они су у одељењима за палијативну негу лежали око 11 дана. Иначе, током 2016. у јединице за палијативно збрињавање у 23 здравствене установе примљено је 3.805 пацијената.

У КБЦ „Звездара” и у Општој болници у Бору за палијативну негу резервисано је 30 постеља, а у Неготину 20. У свим осталим установама број кревета је много мањи и износи између пет и 15.

Према подацима „Батута”, током 2016. обављено је мање операција по специјалисти него претходне. Пре две године извршене су 421.703 операције у 503 сале, а један специјалиста у просеку је урадио 149 ових интервенција.

– Број операција повећан је у односу на 2013. и 2014. Међутим, након тог периода уочава се тренд пада броја операција. Током 2016. укупан број планираних операција није остварен – закључили су истраживачи ове установе, не желећи да коментаришу евентуалне разлоге за то.

Занимљиво је истаћи да је број пацијената који су извршили лабораторијску дијагностику у последње три године преполовљен. Тачније, у 2016. неку врсту лабораторијске анализе обавило је 3,7 милиона осигураника, а претходне године године тај број је износио 7,2 милиона.

– Уочава се знатно смањење коришћења лабораторијских здравствених услуга, што може бити последица рационалнијег упућивања осигураних лица на лабораторијске претраге, разлике у начину евидентирања броја пацијената, коришћења приватне праксе, снабдевености лабораторија одговарајућим реагенсима, односно опремом – прокоментарисали су у „Батуту”.

Када је реч о здравственим услугама за које постоје листе чекања, број прегледа обављених скенером увећан је за шет одсто, а остварено је 12 одсто више третмана физикалне медицине и рехабилитације у односу на 2015. годину. Право на рендгенску дијагностику остварило је више од милион осигураника, а широм Србије обављено је скоро два милиона рендгенских прегледа.

У „Батуту” кажу да се током 2016. године месец дана дуже чекало на уградњу имплантата у ортопедији (кукови и колена), што значи да су пацијенти ове операције морали да закажу 378,4 дана унапред.

Нешто краће, 324 дана, чекало се на операцију катаракте са уградњом специјалних сочива, што је за 15 дана више него годину дана раније.

У „Батуту” објашњавају да се наш здравствени систем суочава са раскораком између увођења нових технологија, иновативних терапија и расположивих средстава за здравствено осигурање.

Осим тога, проширују се права осигураника (нпр. број покушаја вантелесне оплодње, превентивни прегледи школске деце, генетска дијагностика ретких болести), а нису обезбеђени нови извори финансирања. Са свим овим проблемима суочавају се и здравствени системи у другим земљама, па је неопходно дугогодишње спровођење низа мера како би они били превазиђени.


Коментари0
5bafb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља