уторак, 12.11.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 16:39
ИСТРАЖИВАЊЕ „ПОЛИТИКЕ” И АГЕНЦИЈЕ „ФАКТОР ПЛУС”

Срби Путину верују колико и Руси

Аутор: Биљана Баковићуторак, 13.03.2018. у 22:00
Овације за Владимира Путина пред војну параду у Београду 2014. године (Фото Р. Крстинић)

У недељу, 18. марта, грађани Русије одлучиће ко ће бити на челу највеће земље света у наредном шестогодишњем мандату. Према свим истраживањима, досадашњи шеф државе Владимир Путин задржаће председничку функцију, уз процену да је могуће да освоји и до 70 одсто гласова. А колико у њега верују Руси, толико поверења имају и грађани Србије. Према анкети државног Сверуског центра за истраживање јавног мњења (ВЦИОМ), поверење у председника Русије у децембру је достигло максимум за 2017. годину – 57,7 процената, а према истраживању агенције „Фактор плус” и нашег листа, спроведеном од 9. до 13. марта, поверење грађана Србије у Путина износи 58 процената. У поређењу са још шест светских државника, грађанима наше земље он улива највеће поверење.

То није изненађујуће, будући да је Путин годинама најпопуларнији страни лидер у Србији, о било чијим истраживањима да је реч и по било каквој методологији да су рађена. Нарочито високи проценти за њега, који су ишли и више од 70 одсто, добијају се када се испитаницима постави питање тако да морају да се одлуче за једног од понуђених кандидата. У томе је, заправо, и разлика између мерења нивоа поверења у неког лидера и његовог изборног рејтинга, који је по правилу виши.

„’Фактор плус’ до сада није имао овакво истраживање. Мислио сам да ће у овом нашем истраживању Путин имати и више, али и ово је доста високо и према очекивању – највише од свих осталих. То је свакако снажна подршка”, каже Владимир Пејић, генерални директор агенције „Фактор плус”.

Кад је реч о другом месту за Ангелу Меркел, истиче Пејић, Немци код нас генерално уливају доста високо поверење. Чак и кад нису на нашој страни, а посебно кад је реч о Меркеловој, јер се она перципира као пријатељски настројена према Србији – и због добрих односа са председником Александром Вучићем, али и уопште говорећи. „У неким другим нашим истраживањима Немци су најприхватљивији инвеститори у Србији и немачке фирме су најпожељније место где би наши људи радили. Тако да је то друго место очекивано”, наводи Пејић.

Поверење у кинеског председника Си Ђинпинга такође је доста високо међу грађанима Србије, с обзиром на то да нам Кина, иако је блиска земља, није толико близу ни географски ни културолошки. Поред тога, много испитаника не зна име кинеског председника, напомиње директор ове агенције, али се одређују према њему као кинеском председнику.

„И овај резултат свакако је доста висок, јер има доста оних који су одговорили са ’не знам’ или ’немам став’, а то не значи да немају поверења или да су против Сија”, додаје Пејић. То важи и у случају осталих државника о којима су се учесници анкете изјашњавали (одговарајући на питање имају ли поверења у одређену личност са ’да’ или ’не’). Има свакако оних који немају поверење у наведене лидере, који их не воле и слично, али има и оних који једноставно немају став или не гледају на њих само кроз призму њиховог односа са Србијом или према Србији, него и с обзиром на њихов глобални имиџ и позицију њихове земље у свету.

Коментаришући остале резултате, Владимир Пејић оцењује да је и Доналд Трамп заузео солидну позицију, иако далеко иза прва три лидера. Према његовом мишљењу, Трамп код нас ужива нешто веће поверење него што би имао неки други амерички председник, односно он као личност прихватљивији је грађанима Србије него можда неко други. Поред тога, ма колико грађани Србије немали добро мишљење о политици Америке и Америци, увек прижељкују добре односе са том државом, јер то гарантује и неку стабилност.

„Погодило се да Тереза Меј и Макрон имају исти резултат, али ту су се испитаници ионако одређивали више према њиховим земљама него персонално, за разлику од Путина, Меркелове и Трампа. Њих двоје су познати нашој јавности, али они лично нису оставили неки утисак (мање су се појављивали у нашим медијима, а и релативно су кратко на својим функцијама), па и не постоји неки став о њима”, објашњава Пејић, кога је, како каже, највише изненадио низак проценат за турског председника Ердогана.

Пејић мисли да је у његовом случају била најприсутнија комбинација опредељивања и персонално и према земљи. Тако је ниво поверења грађана Србије у Ердогана умногоме резултат перцепције Турака као освајача на овим просторима, па онда и Турске као државе која је више подржавала бошњачку страну у рату у бившој СФРЈ, али и некога ко је дао снажну подршку независности Косова, а ту је и медијска слика у свету, па и у Србији, о свему што се у Турској дешавало последњих година. Чак ни добар однос с Вучићем није помогао да Ердоган у Србији буде популарнији. Истраживање је спроведено на узорку од 1.200 грађана Србије, изузев територије КиМ, телефонском анкетом.


Коментари73
5161c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

m viktor
potpuno je jasna pobeda Putina ali ima nesto sto na zapadu se krije kao zmija noge ,. da je taj vas Putin popularniji u Nemackoj od Merkelove,. u Italiji,. Srbiji,. od vlastitih predstavnika ,. da se kandiduje u Nemackoj Putin bi pobedio bez sansi da izgubi izbore e to je problem na zapadu sada ,. kako srozati ugled takvoga formata drzavnika najvece zemlje na svetu ,. to ni zapad ne zna nesto Englezi sada izmisljaju toplu vodu ,.
potraga
U Srbiji je "sistem Putin" nemoguc. Bio je pokusaj startovan koncem osamdesetih godina koji je po Srbiju zavrsio pravim debaklom. Jos nije pronadjen drustveni sistem u kom bi se Srbija oporavila.
Sloba
Zasto se zanosimo nekim prijateljstvom ako je to (logicno) samo '"prijateljstvo". Ima naravno velikog znacaja ista Vera i vekovna povezanost na raznim poljima, ali svuda su pre svega interesi. Mozda srecom u ovom momentu nam se (opet, he he) poklapaju interesi sa Rusijom i dobro je to ali je posebno dobro ocuvati svoje lice i ne upadati u euforiju. Za sada ipak je vise verovati Rusiji nego nekima na "zapadu koji nema alternative". Sto se tice Rusije, mislim da bi za nju u ovom momentu bila katastrofalna greska ukoliko ne bi izabrali gosp. Putina. U uzavreloj situaciji u svetu, potreban je kontinuitet i vodjstvo onog koji je uspeo da tu istu Rusiju iz beznacajnog diva pretvori u VEOMA znacajnog svetskog "igraca". Ah, da, da ne zaboravim cak i kad su imali slabasno rukovodstvo (pre gosp. Putina) NISU "milosrdno" bombardovali Srbiju u cilju "ocuvanja" mira i "spasavanja" naroda.
Раде Ковачевић
Igor G.@ Не враћа се свет сам од себе у атмосферу Хладног рата, него Сједињене Државе и њихови сателити гурају свет у том правцу, јер очекују огромне профите од трке у наоружању. Сдруге стране Русија, којој више одговара улагање у цивилну инфраструктуру, не пропушта прилику да Сједињене Државе и остале евроатлантске државе једнострано назива „нашим партнерима,“очекујући од њих разумну и фер сарадњу. Али, узалуд, свет није тако саздан! Капиталистички Запад престижно схвата свет, јер на другачији начин не може ни да функционише. Нико не може да уведе Русији санкције, а да не направи и себи штету, нико не може војно да порази Русију, а да и сам не буде поражен, с тога би досадашња политика Запада према Русији требало да буде напуштена. Сједињене Државе су узгубиле рат у Вијатнаму, такође су доживеле дебакл у Афганистану, Ираку, Сирији и ко зна шта их још чека. Сједињене Државе међународне ратове финансирају инфлацијом долара, односно коришћењем предности светске валуте број један.
Раде Ковачевић
Igor G.@Волите да дебатујете, али не знате довољно.Зато охладите главу,биће још прилика за размену мишљења.Кад год неко као ви нема аргументе прибегава стилским фигурама и ниподаштавању.Тако су ракете Томахавк „ крилате,“(као да је каква песма у питању),док су ракете Першинг расле као „ печурке после кише,“(то је ваљда ваше дивљење америчкој машинерији за производњу оружја),а„Рат звезда“ је за вас „популаран“ назив за рат (овде наступате као холивудски пропагандиста),иако је реч о томе да се Сједињене Државе вазда усавршавају за масовно убијање.Оставите ви причу о моделима наоружања и опробајте се у кориснијој проблематици,на пример: зашто амерички економисти гледају са стрепњом на време када ће престати трка у наоружавању и зашто се идеја о одустајању од производње оружја са њихове тачке гледишта зачас претвара у оптужбу да се и тиме угрожава слобода и индивидуална иницијатива!?О предностима светског новца за Америку изгледа да не знате ништа.
Препоручујем 10
Игор Г.
„Раде Ковачевић" Русија је, по Спутњику, 2017 извезла оружја за 16 милијарди $ и има поруџбинеза 45милијарди $. Тако да је једна од водећих капиталистичких земаља у продаји наоружања. Све остало што написасте је пуко наклапање.
Препоручујем 3
miroslav
Rusi biraju i to je njihova stvar. Gospodin Putin je pobednik ovih izbora, jer Rusima treba lider u ova opasna vremena, kad se zvecka oružjem i kad se NATO približava ruskim granicama.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /
Колумна недеље

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља