четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Обележена годишњица рођења војводе Степе Степановића

У знак сећања на славну историју коју он симболише, поводом 162 године од рођења, поштоваоци његовог лика и дела положили венце и цвеће на споменик у Кумодражу
Аутор: А. Вуковићуторак, 13.03.2018. у 21:33
Представници Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. код споменика (Фото: А. Вуковић)

Смркнутог чела и пркосно стиснутих усана прекривених брковима, строгог држања и са рукама иза леђа, са брда на ободу града, споменик војводи Степи надзире Београд. И дан-данас, као да са овог видиковца у Кумодражу славни војсковођа мотри на свој народ. Дао је он много овој земљи, борећи се за њу у свим ослободилачким ратовима који су се водили од 1876. до 1918. године. Био је ту увек кад је требало непоколебљиво кренути у борбу за своју браћу. Зато су, испред овог споменика, у знак сећања на славну историју коју он симболише, поводом 162 године од рођења војводе Степе Степановића, поштоваоци његовог лика и дела положили венце и цвеће.

– Казујте својој деци да уче историју, јер кроз прошлост се види и будућност – поручио је Љубомир Марковић, председник Савеза удружења потомака ратника Србије 1912–1920. године, одајући пошту великом војсковођи.

Венци су положени у оквиру манифестације „Дани војводе Степе” која ће бити одржана и данас у Чачку и сутра у селу Степановићево, надомак Новог Сада.
На скупу у част једне од најзначајнијих фигура наше прошлости прочитана је песма „Тамо далеко” у знак сећања на све јунаке који су за ослобођење отаџбине дали своје животе.

По полагању венаца на спомен-обележје, делегација поштовалаца војводе Степе упутила се и до његове куће у Кумодражу.
У згради моравског типа, подигнутој средином 19. века, војвода се родио као треће од петоро деце Ивана и Радојке, објашњава Алекса Владичић, који се стара о кући.

Са шајкачом на глави, домаћин имања прича о некадашњем станару здања које ужива статус културног добра од великог значаја.

– Војвода Степа је у родном селу провео детињство и завршио основно образовање. Онда је уписао артиљеријску школу, претечу данашње војне школе, где је био најбољи у класи. Већ на другој години прекинули су га српско-турски ратови – враћа се Владичић на почетке великог војводе који је потом војничком вештином и храброшћу блистао и у балканским ратовима и у Првом светском рату.

– Као млад официр скренуо је пажњу на себе и обезбедио напредовање. Већ 1912. године истакао се као командант који је, по споразуму о Балканском савезу, потписаном такође на данашњи дан, спајао српску и бугарску војску у рату против Турске – истиче Љубомир Марковић, а затим подсећа и на славне „епизоде” из војничког живота војводе Степе као што су опсада Једрена, Церска битка, Кајмакчалан...

Посетиоци куће у Кумодражу, слушајући домаћине, разгледају пространо сеоско двориште у коме се налазе и помоћне зграде. У самом дому војводе Степе, изложба фотографија и новинских чланака. У суседној просторији – сачувано огњиште на земљаном поду и предмети из прошлости – наћве, казан, хоклице, софра... и сандук који је припадао војводи.

И док приводе крају обилазак, гости су у једном сагласни. Овај „комадић” српске историје не сме се заборавити, а они ће, кажу, и даље поносно и доследно чувати традицију народа.

Кућа војводе Степе

Кућа војводе Степе у Кумодражу обновљена је пре неколико година с циљем да постане културно-историјски кутак престонице у коме ће љубитељи историје и радозналци моћи да се упознају са животом нашег славног војсковође. Гости, каже домаћин Алекса Владичић, навраћају, али би, с обзиром на важност војводе Степе за Србе и Србију, требало да их буде много више. Нада се да ће с лепшим данима и посетиоци пристизати у већем броју. Пре две године продужена је линија 25П, па се сада овим аутобусом, али и аутобусом 33, до Степиног дома може лакше стићи.

Херој који је делио судбину народа

Војвода Степа Степановић (1856–1929) био је један од најистакнутијих српских војсковођа. Чин војводе стекао је војничким вештинама које је исказао у ратовима од 1876. до 1918. године. У два наврата био је и министар војске. После Радомира Путника, у највећој мери је заслужан за утврђивање и спровођење организационе основе српских оружаних снага. Важио је за старешину који је делио судбину својих војника и народа, а његов највећи војни успех као војводе био је пробој Солунског фронта, што га је уврстило у ред највећих војсковођа Првог светског рата. Био је командант славне Друге српске армије, војсковођа и победник са Једрена, Цера, Колубаре, Пусте Реке и Солунског фронта. Годину дана по завршетку рата повукао се из активне службе после 46 година. Није волео нити очекивао повластице, а мир је проналазио у шетњама поред Мораве. Забележено је да је био толико поштен да је своју прву пензију вратио поштару сматрајући да је у питању превише новца.

Остатак живота провео је скромно у Чачку, а сопствену гробницу и сахрану платио је сопственом уштеђевином ни не помишљајући на сахрану уз највише почасти. Од државе је за живота желео само да му поклони остарелу и ослепелу кобилу Вилу, ионако предвиђену за одстрел. Животиња га је надживела а на његовом последњем испраћају, 1929. године, вукла је кола на којима се налазио његов ковчег


Коментари1
5f6b3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зорица Аврамовић
"Казујте својој деци да уче историју, јер кроз прошлост се види будућност..." Ово је поучна порука за све оне, који би се, зарад "еуропејства", и америчког "сна" о демонкратији, продали за шаку туђих новчаница! Нека је вечна слава и хвала узорном, храбром војводи Степи Степановићу! Српство га никада заборавити неће!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља