четвртак, 21.06.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:20

Балкански гасни чвор још без локације

Румунија, Бугарска и Грчка у заједничкој декларацији у Букурешту потврдиле да ће сарађивати на развоју овог пројекта на који је требало да се прикључи и наша земља двосмерним гасоводом Ниш–Димитровград–Софија дужине 150 километра
Аутор: Ј. Петровић-Стојановићуторак, 13.03.2018. у 21:44
Складиште гаса у Банатском Двору (Фото З. Анастасијевић)

Министри спољних послова Бугарске, Румуније и Грчке подржали су предлог изградње балканског гасног чворишта и процес европске интеграције земаља западног Балкана. У заједничкој декларацији, која је усвојена током састанка министара у Букурешту, наводи се да ће три земље сарађивати на развоју балканског гасног чворишта.

Чвориште би, како се очекује, требало да побољша безбедност снабдевања и омогући други правац транспорта гаса, преноси бугарска агенција БТА позивајући се на саопштење домаћег Министарства спољних послова, додајући да су се министри сложили и око неопходности градње бугарско-румунског и бугарско-грчког гасног интерконектора.

У овој причи о гасном чворишту западног Балкана нико не помиње Србију, иако је наша земља била виђена за овај пројекат о чему се између осталог причало и током сусрета с премијерима Грчке, Бугарске и Румуније да се земље повежу гасоводима како би регион обезбедио алтернативне правце дотока гаса, јер су Руси најавили да ће од 2019. обуставити испоруке преко Украјине.

Бугарска влада, која је и дошла на идеју градње чворишта гаса пре две године, објаснила је да је новим амбициозним пројектом предвиђено да у чвориште стиже гас из Русије, Азербејџана и Туркменије, Бугарске и Румуније, као и да, Софија улаже напоре и да изгради гасне везе са суседном Грчком, Румунијом, Србијом и Турском. На гасном повезивању инсистира и Европска унија, а два пројекта на Балкану су приоритет – гасоводи између Србије и Бугарске и Бугарске и Грчке.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, каже да му ово саопштење више личи на то да су министри, пошто су се већ састали, морали и да кажу да су нешто радили.

 – За свако овакво гасно чвориште, ако хоће озбиљно да се гради, потребно је да се зна где ће бити, одакле ће стизати гас, ко ће га куповати и ко ће чвориште да гради. Да би посао уопште започео потребно је имати потврду о најмање два извора снабдевања гаса и бар три снабдевача, а поготово колике су залихе гаса који ће стизати на западни Балкан. Од свега тога нема ниједне информације, тако да сумњам да ће од целог посла бити нешто – каже Вулетић.

– Србија би на овај гасни чвор, иначе, могла да се повеже двосмерним гасоводом Ниш–Димитровград–Софија, дужине 150 километара и капацитета 1,8 милијарди кубика гаса годишње. То значи да наша земља може да испоручује гас Бугарској и обрнуто, наш сусед нама – каже он.

Да је у питању само протоколарна вест, слажу се и енергетски стручњаци с портала „Сенергес”, постављајући питање шта је то уопште балканско чвориште гаса? Не може чвориште бити у неколико земаља. Румуни хоће да се ослободе зависности од руског гаса, Бугари хоће и руски и каспијски гас, као и Грци.

Када се све узме у обзир чини се да је вест заправо део неопходног саопштења са састанка министара три земље, у ишчекивању даљег развоја догађаја, кажу у „Сенергесу” и додају да је врло необично да нема ни једног јединог детаља тог договора – где ће бити чвориште, капацитет, одакле ће стизати гас – још увек „негде око Варне”

Бугарска је објаснила да је предвиђено да у чвориште стиже гас из Русије, Азербејџана и Туркменије, као и Бугарске и Румуније, као и да, Софија улаже напоре и да изгради гасне везе са суседном Грчком, Румунијом, Србијом и Турском, кажу у бугарској влади.


Коментари0
66bd5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља