четвртак, 20.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:42
ПРЕМИНУО СТИВЕН ХОКИНГ

Одлазак свемирског трагача

Живео сам пет деценија дуже него што су ми прогнозирали лекари. Покушао сам добро да искористим своје време, рекао је једном приликом чувени британски физичар чијем се научном раду и животној упорности дивио цео свет. - Као бизарност је саопштен податак да је Стивен Хокинг умро на дан рођења Алберта Ајнштајна и да су обојица живели 76 година
Аутор: Бранислав Радивојшасреда, 14.03.2018. у 21:23
(Фото Бета/АП)

У свом дому у Кембриџу је у 77. години умро чувени британски теоретски физичар и астрофизичар Стивен Хокинг. „Био је велики научник и изузетан човек, чији ће рад и заоставштина живети много година”, навела су у саопштењу његова деца Луси, Роберт и Тимоти.

Британска премијерка Тереза Меј изјавила је поводом смрти професора Хокинга да је био човек генијалног ума, један од великих научника свог времена. „Његова одважност, хумор и напор да извуче максимум из живота били су инспирација. Његово наслеђе неће бити заборављено”, написала је премијерка на свом твитер налогу.

Стивен Хокинг стекао је научну славу проучавајући црне рупе и теорију релативитета. Иза себе је оставио низ дела, од којих је најпознатија „Кратка историја времена”, која је продата у више од десет милиона примерака и била је на листи бестселера „Сандеј тајмса” пуних 237 недеља.

Дипломирао је физику на Оксфорду, а затим је са темом из области теорије релативитета докторирао на Кембриџу. У 22. години, док је још био студент, дијагностикована му је изузетно прогресивна неуромоторичка болест која особу веома онеспособљава и ограничава јој кретање и говор. Реч је о амиотрофној латералној склерози (АЛС), због које је већи део живота провео непокретан, у колицима. Лекари су му давали неколико година живота, али је Хокинг победио физичку онеспособљеност.

„Живео сам пет деценија дуже него што су ми прогнозирали лекари. Покушао сам добро да искористим своје време. Зато што сваки дан може да ми буде последњи желим да извучем најбоље из сваког минута”, забележена је његова изјава у документарцу „Хокинг”, снимљеном 2013. године.

Током каријере разоткрио је неке од најзамршенијих тајни космоса. Проучавајући црне рупе, утврдио је да њихова механика има паралеле у законима термодинамике, према којима ентропија мора расти с временом. Његов рад је комбиновао квантну механику са Ајнштајновом Теоријом релативитета. Сматрао је да Ајнштајнова теорија заправо значи да ће свемир, који је настао Великим праском, завршити са црним рупама.

Као бизарност је саопштен податак да је Стивен Хокинг умро на дан рођења Алберта Ајнштајна и да су обојица живели 76 година. Научна потрага за Хокинга је била скоро као верска. Једном је рекао да ће изналажење „теорије свега” омогућити човечанству да „спозна божји ум”. А на питање зашто постоји универзум, забележио је још 1988. године: „Ако на то нађемо одговор, то би био највећи тријумф људског разума – јер тада бисмо познавали мисао Бога и знали бисмо дух Бога”.

Хокинг је још 1974, у својој 32. години, постао члан Краљевског друштва, најпрестижније научне институције у Великој Британији, 1979. професор математике, а 1989. почасни пратилац краљице.

Поводом смрти великог физичара Шведска краљевска академија наука, која уручује Нобелове награде, јуче је саопштила да је Хокинг био велики научник који је дао значајни допринос науци. Портпарол Академије рекао је да је смрт Хокинга губитак за свет науке, али је у складу с политиком Нобеловог комитета одбио да коментарише да ли је великом теоретском физичару требало дати награду.

Хокинг се 1965. године оженио са Џејн Вајлд, са којом је добио троје деце. Развели су се 1991. године и тај догађај је, забележено је, пореметио односе Хокинга са децом. Други пут се оженио 1995, медицинском сестром Елејн Мејсон, која га је некада неговала. Говорило се да је Хокинг у том браку злостављан, али он је те медијске наводе одбацио као „потпуно нетачне”. Ипак, та веза је прекинута 2006. године.

Стивен Хокинг је временом постао икона популарне културе. Појавио се у „Звезданим стазама”, „Симпсоновима”, „Штреберима”, „Футурами”, али и у представама „Летећег циркуса Монтија Пајтона”. Његов живот екранизован је филмом „Теорија свега” (2014), са Едијем Редмејном у главној улози.

Неостварени сан био му је да одлети у свемир, којем је посветио сву своју интелигенцију. Прошле године објављен је и план да оде у свемир на једном од првих летова компаније „Вирџин галактик” Ричарда Бренсона. Отишао је са овог света без тог путовања, али као један од најцењенијих и најславнијих људи данашњице.

Почаст из ЦЕРН-а

Научници у Европској организацији за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) одали су јуче почаст Стивену Хокингу као једној од највећих звезда физике, поздрављајући утицај његовог рада и његову борбу с болешћу. Директорка ЦЕРН-а Фабиола Ђаноти поздравила је Хокингов „ентузијазам, виталност и страст за знањем”, које је показао током посете лабораторијама ЦЕРН-а. „Он је био сјајан пример како се храбро суочити с болешћу. Он је био ратник”, рекла је Ђанотијева, док је шеф за теоретску физику ЦЕРН-а Ђанфранческо Ђудиче навео да је Хокинг „инспирисао целу генерацију својом способношћу да представи компликовану науку на популаран начин”.

О ванземаљцима

Ако нас ванземаљци посете једног дана мислим да би резултат био сличан ономе што се десило када се Кристифор Колумбо искрцао у Америци, не баш позитиван резултат за Индијанце.

Стивен Хокинг за Дискавери канал, 2010.


Коментари10
a432e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
Velika cast Stiven Hokingu kao naucniku. Sto se tice Alberta Ajnstajna - - - pitanje je sta je on znacajno otkrio izusev da obmane ubogu Milevu .
Sone
Ajde da odamo postu velikanu nauke... Pitanje: koliko je njegov doprinos nauci u stvarnosti, samo zapadna propaganda te uobicajeno misljenje o superiornosti britanaca? Mozda ima I vecih umova ali kroz medije ovaj covek je postigao I vise nego sto je to u stvarnosti. On je ipak teoretski fizicar: sve su to teorije za koje nemamo jos opipljivih dokaza. Takodjer, njegova predvidjanja za buducnost objavljena u pojedinim medijima su, cini mi se, dosta naivna. Na kraju setimo se velikih grckih filozofa koji dodjose do fantasticnih teorija za ono doba pa ih niko posebno ne velica.....na margini su, narocito zapada jer eto dolaze sa istoka ili jos gore sa balkana...
Слобо Н
Добро изјава из 1988-е, а шта са оном из 2006-е: "Бог нема никакву улогу у Универзуму! Имам за вас две вести/новости, једну лошу и једну добру - прво она добра: Универзум ће бити/јесте вечан! Па лоша: Бог не постоји! Вероватно!" Типичан енглески (сугестивни!) Богоборац ...
Boris
Je l se pominje ovaj u nekom udzbeniku fizike? Koja su njegova konkretna dostignuca, sem literarnih?
Stevan Jastrepski
Covek je citiran skoro 70.000 puta u radovima drugih naucnika. Znate, to Vam je vise nego broj citata svih clanova Srpske Akademije Nauka zajedno, njih 100 ili koliko vec. Udzbenici fizike, narocito Sarcevicevog tipa, se bave rezultatima i teorijama iz 18. ili 19. veka. Mi to ucimo, odlicni smo u tome, i eto, hvala Bogu vidi se, i dalje zivimo u 18. i 19. veku. Sva nasa nauka, svo zivljenje, je vezano za nesto sto su muzejski eksponati drugde. A Vama preporucujem jedan od Hokingovih citanijih radova, Vi cete to razumeti: "Kreiranje cestica u crnim rupama" objavljenom u casopisu Komunikacije u Matematickoj Fizici jos davne 1975. godine. Mislim da je malo "pitkiji" za citanje njegov rad iz casopisa Priroda (Nature) iz 1974. pod naslovom "Eksplozije crnih rupa?" Uzivajte!
Препоручујем 8
m.srbic
Jedan od najvećih ljudi ikada!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља