среда, 22.01.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:15

Још два намета на гориво

Иако наша земља има највише таксе на деривате у региону, Нацрт закона о накнадама предвиђа да се из цене горива покривају накнаде за биогориво и енергетску ефикасност од укупно 25 пара по литру, што ће пунити државну касу са додатних четири милиона евра
Аутор: Јасна Петровић-Стојановићсреда, 14.03.2018. у 22:00

Усвајањем новог закона о накнадама, возачи у Србији ће кроз цену горива, уместо досадашњих пет, плаћати седам намета. Предлог је да се уведе накнада за биогориво и енергетску ефикасност од укупно 25 пара по литру бензина и дизела, односно килограму течног нафтног гаса. Возачи последњих година плаћају и посебне таксе за маркирање и мониторинг горива, обавезне резерве, акцизе и ПДВ, што умногоме оптерећује цену горива у Србији.

Држава ће, по основу ових нових 25 пара, за три милијарде литара продатог горива у буџет упумпати још око четири милиона евра. Удружење нафтних компанија Србије зато апелује на владу да, уместо да Законом о накнадама уводи нове накнаде, нађе начин да цену горива растерети, јер промет деривата неће очекивано расти, што ће донети мањи прилив пара у буџет.

Томислав Мићовић, генерални секретар овог удружења, каже да је већ сада потрошња горива знатно мања од очекиване, те да је лане укупан промет свих деривата био већи за свега 0,5 одсто, односно за око 30.000 тона већи него у 2016. години.

– Ако држава жели да камиони и аутобуси сипају гориво и у Србији, а не да само прођу кроз нашу земљу, морају да растерете цену горива.

Упоређујући земље с којима се граничимо, али и регион, јасно се види да су дажбине у Србији, поготово када је о дизелу реч, убедљиво највише. Укупне таксе, накнаде и акцизе износе 720 евра на 1.000 литара, док су у Македонији ови намети готово упола мањи – 395 евра, у БиХ 506, а Црној Гори 617 евра. Драстична је разлика код течног нафтног гаса, чију би потрошњу Србија, као и све остале земље које претендују да поштују прописе ЕУ и екологију, требало да стимулише, јер је реч о еколошки најприхватљивије гориву. Док су укупне таксе на ТНГ у Србији 315 евра на 1.000 литара, у Хрватској су 127, а у Румунији 147 – истиче Мићовић.

При томе не треба губити из вида да потрошачи уз све то плаћају и седам милиона евра конзорцијуму приватних компанија, који је држава изабрала да маркира и ради мониторинг горива, иако за то већ постоји надлежна тржишна инспекција, коју потрошачи такође плаћају кроз акцизу. Дакле, реч је о дуплом трошку.

Упитан да ли би бар овај намет могао да се укине, Мићовић одговара да управо ове године истиче петогодишњи уговор с поменутим конзорцијумом, те да су од Министарства рударства и енергетике затражили да се уради свеобухватна анализа ефеката ове мере, како би се унапредио систем контроле тржишта, али верују да ће се уговор продужити по аутоматизму и да ће овај трошак потрошачи и даље непотребно плаћати. Системом маркирања незадовољни су сви обвезници маркирања, дакле компаније које уплаћују целокупну акцизу у буџет.

С друге стране, возачи ће, по свој прилици, дупло дуже од очекиваног морати да плаћају и накнаду за обавезне нафтне резерве, за шта се плаћа 2,6 динара на сваки литар, плус ПДВ, јер је до сада тек половина прикупљеног новца заиста и утрошена за куповину обавезних резерви, па се поставља питање на шта је тај новац потрошен.

– Србија дефинитивно није усагласила своју акцизну политику са законодавством Европске уније. Како би се цена горива растеретила, неопходно је увести акцизу на угаљ, кокс, природни гас, усагласити ниво акциза на дуван и алкохол са уобичајеним у ЕУ. Уколико држава има дилему око нивоа такси на гориво, нека се само осврне на то колика су државна захватања у земљама са сличним БДП-ом по глави становника – закључује Мићовић.

 


Коментари8
fff05
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Moma
Cudno. ne vidim Hvatsku I Sloveniju na listi. Mozda bi trebalo staviti I Madjarsku, zasto ne? Ovako lista deluje tendenciozno.
Лазић
Сад су били избори, имали сте шансу да промените нешто. Реална просечна плата је 30000 динара а гориво скупље него у западној Европи. На све таксе и порезе опет таксе. Могли су из постојећих да определе та средства а свакако да раде на квалитету и да спусте цену. Путеви су нам очајни, гориво такође, школе, све. Ко узима тај новац?
borko
A zašto ne oporezuje dodatno kladionice i kockarnice, kao i duvan?
Катрамунаћ
А што ја да плаћам накнаду за биогориво? Коме то иде? Шта држава ради на том плану? И шта је то енергетска ефикасност? Зашта иду те паре? Ма шта и ја питам када знам да се ради о обичној пљачки на сва звона.
Andreja Ilic
Pre nekoliko dana sam došao do podatka da država ima 9712 direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava. Na to treba dodati silne firme koje država finansira iz raznih razloga. Koliko zaposlenih stoji iza tog broja, ni Bog sam ne zna. Privreda sigurno ovo ne može da izdržava. Prihod od carina je ravan nuli. Državi jedino preostaje da udari po grbači naroda i da neumereno otima. Iskreno, očekujem da se uskoro uvede i akciza na vodu, pa taksa za ekološku vodu, onda taksa za efikasno upravljanje vodom u slavinama i t.d. Lupam ja gluposti, samo ću im dati ideju.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља