субота, 01.10.2016. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:27

Удеси југословенских авиона нису случајни

Аутор: Ж. Комненовићнедеља, 20.04.2008. у 22:00
Др Вукосав Балевић (Фото Ж. Комненовић)

Тиват – „Од педесетих година прошлог до почетка овога века југословенско цивилно ваздухопловство изгубио је 12 великих авиона. Као да смо било у рату. „Адрија ервејз“ изгубила је велику „деветку” на Корзици са 112 путника. Један наш авион се изнад Загреба сударио са енглеским ваздухопловом, са великим бројем жртава. ЈАТ је изгубио путнике и посаду у изнајмљеном авиону турске авио-компаније. Mоћнa компанија „Авиогенекс” изгубила је три-четири авиона у Обали Слоноваче где је у то време било веома ризично летети, каже доктор ваздухопловне криминалистике, Вукосав Балевић аутор књиге „Претње, отмице и удеси југословенских авиона”.

Ово значајно дело осветљава мало познати сегмент историје нашег ваздухопловства и резултат је дугогодишњих Балевићевих истраживања који је највећи део каријере провео у југословенским дипломатским представништвима у свету и аеродромима као саветник за безбедност. Са већине документационе грађе скинут је ембарго тајности и она је захваљујући упорности Балевића први пут угледала светло дана.

Такав је случај са можда и најчувенијим авионским несрећама у нас. Оне у којој је 1977. године после пада службеног „лир џета” страдао председник СИВ-а Џемал Биједић, или оне 26. јануара 1972. године у Чешкој Каменици када је након пада ЈАТ-овог „боинга” погинуло 25 путника и пет чланова посаде, а пад са 3.000 метара чудом преживела стјуардеса Весна Вуловић.

– Случај Биједић је карактеристичан јер се ту намећу многе политичке конотације. То више није табу тема, али бих желео да ме после изласка моје књиге неко демантује или полемише са мном. Разлог пада авиона била су снажна политичка подметања и трвења која су усмртила тадашњег председника СИВ-а, Џемала Биједића – каже Балевић.

О случају пада авиона у Чешкој постоје две званичне, али још непотврђене верзије. Прва је да су експлозивну направу у авиону подметнули екстремисти тадашње хрватске или албанске емиграције, а друга вероватнија да је југословенски авион био у прикривеној шпијунској мисији изнад руских ракетних база у Чешкој, па да је због тога оборен.

Балевић, који је професионалну каријеру започео крајем педесетих година као дописник „Политике” из Босне и са Космета, тврди да су најчешћи узроци авионских несрећа код нас били „недовољна сарадња ваздухопловног особља, техничке службе, оперативаца, летачког особља и службеника полиције”. У делу о авионским несрећама др Балевић посебно апострофира две широј јавности непознате авионске несреће које су се током прошлог века десиле на тлу Црне Горе. Ваздухоплов југословенско-руске авио-компаније „Јуста“ која је једина тада имала право да обавља авио-превоз на подручју Југославије, 27. новембра 1947. године ударио је у сам врх Румије. Адаптирани војни авион „Ли 2” летео је са двадесетак путника према Црној Гори на неприступачној маршрути и није имао одговарајуће инструменте и уређаје.

– Један од витезова југословенског ваздухопловства Васа Врачевић пилотирао је тим авионом са пет чланова посаде. Кренули су из Београда, стигли до приморја, пилот је желео да настави ка Титограду одакле је у почетку добијао сигнале, који су касније нестали. Устручавао се да предузме последњу алтернативу и врати се у Београд него је самовољно, плашећи се прекора колега, наставио лет ка Титограду кроз густу маглу упркос јаким ударима ветра. Ударио је у врх Румије на висини од 1.400 метара. Свих 22 путника су погинули. Ни данас након 16 година немамо спомен-обележје којим би се означило место погибије путника који су већином били из Црне Горе – каже Балевић.

Случај удеса ЈАТ-ове „каравеле” на Маганику био је нешто другачији. Њом је управљао искусни капетан Живојин Маглић, који је раније био Титов пилот.

– Тога 11. септембра 1973. авион је имао шест ротација на линији Сарајево – Титоград – Приштина – Скопље и приликом повратка из Скопља негде близу Приштине, капетан је приметио да је његов жирометар неисправан. Неисправна је била и радио-станица у „каравели” па није могла да се успостави стална радио-веза са контролом у Титограду. Последње упутство из Титограда било је да се смањи висина понирања пре слетања на аеродром што је било кобно. Код Мојковца је постајао тзв. „вор” обласне контроле лета титоградског аеродрома који је авион прошао без икакве идентификације. Авион је брзином од 400 километара на час са својих стотину тона ударио у сам врх Маганика, Бабљи зуб на висини од 1.600 метара и преломио се на два дела. Нико од четрдесет путника и чланова посаде није преживео – открива Балевић делове своје књиге.

Током рада на књизи дошао је и до невероватних података о отмицама авиона југословенских компанија. У једној се говори и да је чак и наш једини нобеловац Иво Андрић био отет на ЈАТ-овој линији Загреб – Пула 27. јуна 1952. године.

– Тројица нападача су авион преусмерили ка италијанској обали. После слетања, италијанске власти су осталим путницима понудили азил што су они одбили. Међу путницима су, поред Андрића, били и наши познати научници др Синиша Станковић и др Александар Белић – прича др Вукосав Балевић, аутор књиге „Претње, отмице и удеси југословенских авиона”.


Коментари6
a4b4f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Branko Janković
U ovom tekstu je mnogo grešaka i netačnih podataka. Ako se toliko čekalo da omi izađu u javnost, neka ih neki stručnjak iznese. Ako je za ovaj tekst podatke davao autor, knjiga je bezvredna. Ako pak novinari tako proizvoljno iznose podatke onda svako može da bude novinar.
Aviogenex AGX
Aviogenex nikad nije izgubio avion u Obali slonovace.Od ukupno 3 izgubljena,jedan je bio na Krku 71.,drugi u gabonu 77.,i treci u Nigeriji 98.Imate celu istoriju Aviogenex-a,na njihovoj FB stranici .pozdrav
Draguton Petrović
Molim vas za kontakt sa piscem knjige o udesima aviona dr.Vukosavom Balevićem jer je Poginuli pilot Vasilije Vračević iz Šapca bio moj teča a sin mu živi u Šapcu i seća se situacije u kući pre poletanja oca za Titograd.Hvala!
Posmatrac Dogadjaja
Na Ajacio se srusila DC-9 Super 80 i poginulo 182 ljudi od toga iz same ADRIA Airways(tadasnje Inex Adria)12 zaposlenih.Od leta na Ajacio (kao zaposleni u Adria Airways) sam odustao u poslednjem trenutku; zbog drugih obaveza. Koliko sam ja upoznat sa padom DC-9 JAT-a za Prag avion je srusen raketom zemlja vazduh. Prethodnih dana se odrzavala Vezba Varsavskog Pakta-nebo je bilo zatvoreno za civilni saobracaj nekoliko dana. Vojna vezba je zavrsena i JAT-ov avion je bio prvi koji je usao u vazdusni koridor Ceske. Komanda nije stigla pravovremeno do svih Raketnih Jedinica. JAT i svi neduzni putnici su platili zivotom tu nekoordiniranost Vazdusnih Vojnih Vlasti Varsavskog Pakta.
djordje topalovic
pa iznad Ceske nije bio Boieng nego DC-9.U blizini Zagreba,kod Brbovca su se sudarili Adrijina letelica i Britanski Trident,a kod Ajacia,na Korzici je bilo nazalost oko 170 poginulih. pozdrav Djordje

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља