уторак, 15.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:10
Личности

Помогли су ми интуиција и музичко искуство

„Немањићи” имају одлике велике серије која мора да садржи елементе и епског и лирског, световног и духовног, па и митског, ако хоћете. Мој највећи задатак био је да све то објединим и нађем јединствен музички тон у серији, прича Драгољуб Илић Илке
Аутор: Снежана Чикарићуторак, 20.03.2018. у 08:00
Драгољуб Илић Илке (Фото Небојша Марјановић)

Иако је пре две године отишао у пензију, Драгољуб Илић Илке поново се вратио у РТС, кућу у којој је провео четвртину века, од чега првих десет у ПГП-у. Како каже, хтео – не хтео, вратио се прво да компонује сонгове за дечју серију „Плава птица”, a потом je добио позив да се  ухвати у коштац са више него озбиљним послом компоновања музике за серију „Немањићи”. И док бура око серије још увек траје, музика коју је некадашњи одговорни уредник Музичке редакције РТС-а компоновао на друштвеним мрежама добија похвале. За сада стидљиве, каже Илић, један од оснивача групе „Генерација 5”, аутор композиције „За милион година” којом је успео да уједини највећа имена некадашње југословенске музичке сцене, али и аутор музике за бројне филмове и серије.

Рад на серији „Мој рођак са села” био је пресудан да му понуде да компонује за „Немањиће”. Заправо, позван је на препоруку Марка Маринковића који се као редитељ потписао испод обе серије.

– У „Мом рођаку са села” музика је више амбијентална и у њој сам користио клавир као основни инструмент, иако он није својствен селу. Али, помоћу њега везао сам се за лик из серије. Реч је о Вранићу, који из града долази у село у потрази за коренима, за миром... Ту је музика осликала унутрашње стање телевизијског јунака, његове емоције. И музика је интимна, што је потпуно различито од „Немањића” код којих све мора да буде велико. Они имају одлике велике серије која мора да садржи елементе и епског и лирског, световног и духовног, па и митског, ако хоћете. Мој највећи задатак био је да све то објединим и да нађем јединствен музички тон у серији – прича Драгољуб Илић објашњавајући како музика мора да има јединствен садржалац да би се сви ови захтеви задовољили. А то се ради или уз помоћ аранжмана, боје инструмента или музичког језика који се користи.

– Било је приговора да Немањићи причају савременим језиком, што мислим да је добро. Тешко да би их неко разумео да говоре језиком оног времена. Исто тако, и музика мора да комуницира са временом у којем живи. Да комуницира са гледаоцима. Одлучио сам да за ову серију музику компонујем на класичан начин. Има дигитални део одрађен у компјутеру, али већи део музике је одсвиран, што је чини доступном. То је звук који не иритира, звук природних инструмената. И то ми је био кључ за компоновање. У оркестру који сам назвао по имену серије било је више од 50 извођача, музичара, хорских певача, солиста. Сада радим на издавању ЦД-а и правим избор нумера. Када бих потписао све извођаче испод сваке од њих, то би заузело десет страна албума – прича смејући се Илић.

У оркестар „Немањићи” окупио је и професоре и студенте са ФМУ, као и два хора од којих је један он направио за потребе серије, док је други византијски „Мојсије Петровић” под руководством Николе Попмихајлова, који му је много помогао у креирању дела музике око приче о Светом Сави.

Да би успешно одрадио поверени му посао, Драгољуб Илић се прво бацио у истраживање. И није му било лако.

– Не постоје записи из 12. века преко којих сам могао нешто да сазнам о музици тог времена. Музичари се први пут помињу на прелазу из 12. у 13. век, и то када је Свети Сава превео „Номоканон”, кодекс понашања црквеног и цивилног друштва. Ту први пут сазнајемо да су постојали чувени скомраси, музичари и певачи, приповедачи и забављачи, жонглери. Данашњим речником речено, мултимедијални уметници који су на овај простор дошли са Германима и крсташима. Забављали су дворјане, уморне војнике... и помињу се као „свиралници”, они који су свирали гудачке инструменте и удараљке, као и „праскавници” који су, претпостављам, свирали дувачке инструменте. У таквој ситуацији могао сам да се поуздам у своје музичко искуство и интуицију, осећај како би музика морала да звучи –прича Драгољуб Илић.

Без музичких условљавања
– Гледаоци не морају да знају у каквим је условима шта рађено. Ја сам присуствовао снимању неких масовних сцена на температури већој од 40 степени, а људи су били у пуној ратној опреми. Мало ко зна колико је тешко урадити серију која је у епохи.Са огромним бројем сценских елемената и армијом људи који су радили компјутерску графику да би дочарали време и амбијент у којем се то дешавало. Питао сам Гордана Михића како он доживљава музику, а он ми је одговорио: „Ово је историјски роман. Једно од могућих виђења српске историје и утолико имаш слободу да развијеш своју музичку причу. Без музичких условљавања”, каже Драгољуб Илић Илке.

Интуиција и богато искуство „одвели” су га до Дивне Љубојевић у чијој музичкој личности је, како каже, садржана и епика и етнос, лирика и духовност.

– Она ми је била инспирација за стварање музике јер је све то садржала у себи. По том свом музичком карактеру, Дивна је јединствена у свету. И није фраза када кажем да сам почаствован што је она део музике „Немањића”. Ту је и Никола Попмихајлов, изузетан музички лик. Појац у правом смислу те речи. Завршио је студије византијског појања у Грчкој и по томе је јединствен код нас. Пуно сам научио од њега и о времену музике коју сам компоновао, нарочито о њеном духовном аспекту. Много ми је помогао и Љуба Димитријевић, оснивач ансамбла „Ренесанс”, са којим сарађујем дуго. Он и његове колеге су изводили музику коју смо користили за сцене гозби и светковина. Користили смо за то различите инструменте, од гудачких вијелу, фидел, виолу де гамбу, разне фруле, крављи рог. И разне врсте удараљки. Чланови „Ренесанса” и ти инструменти били су ми база за уметничку надградњу. Основу оркестарског звука чине гудачки инструменти који су у традицији свих великих епских серијала и филмова попут „Игре престола”, „Господара прстенова”... и они носе генерални звук у музичком смислу. У комбинацији са старим инструментима они дају монументалност у звуку – прича Илић који је за лирске музичке моменте посегнуо за соло виолончелом и соло виолином коју је одсвирала Тијана Милошевић, концертмајстор Београдске филхармоније. Епски део обојиле су удараљке уз дувачки корпус.

Духовни део музике који је компоновао Драгољуб Илић мало је трансформисао, заправо обогатио вокалима који нису строго гласови духовних појаца већ певача поп музике.

– У тој комбинацији створен је нови квалитет. Та музика је тако постала питкија, пријемчивија, уместо да буде дистанцирана и везана само за црквено појање. У целој овој мојој музичкој причи трудио сам се да поштујем време о којем се говори у серији, „да будем тачан”. Али и да унесем дух савременог. И тада сам прибегавао савременој дигиталној технологији и техничким инструментима како бих на савремен начин осликао ликове и догађаје – прича наш саговорник.

О својој музици Драгољуб Илић Илке каже да не може да суди, али суд колега и пријатеља био је – позитиван. Они су знали пред каквим је изазовом био па је од њих добио – честитке.

– На друштвеним мрежама, поред неутемељених и тенденциозних коментара на серију, некако су се стидљиво промолили похвални на музику. Мислим да ће бити потребно време да се страсти слегну да бисмо могли да дамо неке вредносне судове. Серију сам радио дуго, практично сам јој поклонио годину дана свог живота. Али, ниједног тренутка ми није криво јер сам учествовао у великом пројекту који је из мене извукао максимум – каже Драгољуб Илић Илке.


Коментари0
b5b1b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Мозаик /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља