уторак, 20.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:18
АНАЛИЗА

Утицај београдских избора на Скупштину Србије

Аутор: Мирјана Чекеревацпетак, 16.03.2018. у 21:56
Посланик из посланичког клуба Двери Миладин Шеварлић (Фото Анђелко Васиљевић)

У добру се не понеси, а у злу не покуди, пословица је коју су напредњаци и опозиционари неколико пута цитирали у Скупштини Србије током завршене десетодневне расправе о „полицијским законима”. Дискусијама су, међутим, показали да им је смисао цитираног апсолутно стран.

Напредњаци су толико сеирили над  дебаклом опозиције на београдским изборима да нису могли да нађу довољно ружних речи, па су се обрачунавали и са жутим кошуљама.

Опозиционари су за дебакл оптуживали „стотине хиљада новоуписаних бирача” и власт која је „куповала грађане поклонима”, стране званичнике, који не виде мрак у Србији, све, осим себе.

Овако „удружени”  поручили су да парламент не само да није важна него није никаква институција, већ згодан полигон за међусобне обрачуне. Мало је оних, ако је таквих уопште и било, који су очекивали да ће прво окупљање посланика после два и по месеца паузе, и одржаних „историјских” избора у Београду, проћи без освртања на њихове резултате, али оно што смо гледали и слушали требало би да забрине све грађане.

И оне који су гласали за победнике и оне који су били на губитничкој страни, зато што су нам посланици показали да им нема ништа прече од скупљања политичких поена за неке наредне, дабоме, историјске изборе.

Првог дана заседања, лидер Нове странке, која никад самостално није изашла на изборе, а која је на београдским са све два коалициона партнера, ДС-ом и СДС-ом, освојила само 2,2 одсто гласова, Зоран Живковић причао је о „самозваном председнику Србије” и „такозваној влади”, без да је при том и трепнуо.

И још приде је устврдио да су му медицински радници указали да међу посланицима владајуће коалиције влада болест копрофагија (једење измета). Истог дана је Балша Божовић (ДС) као гневни праведник загрмео да „самозвани председник Србије” и СНС неће моћи да пљачкају овај народ, „ми ћемо бранити интересе грађана”.

Александра Јерков (ДС) победу напредњака са 45 одсто освојених гласова, видела је као резултат „стотина и стотина хиљада новоуписаних бирача”. Представници Народне партије Вука Јеремића, која је подржала Драгана Ђиласа на изборима, кривили су „бирачке спискове, новоуписане бираче, који су аутобусима довожени на бирачка места, мигранте који су гласали” зато што је њихов кандидат, иначе бивши градоначелник, освојио само 19 одсто гласова.
И Бошку Обрадовићу, лидеру Двери, слични разлози су били криви за останак испод цензуса. Сви заједно упозоравали су „оне који су овако дошли на власт” да ће одговарати, кад их буду сменили. Једино су радикали рекли да су изборе изгубили, не кукајући ко је све за то крив.

Напредњаци су „Малдивцу Божовићу ” преинвентарисали шта је „све покрао”, „објаснили” како је све „крао Зоран Живковић”, а читан је „извештај” како је „тајкун Драган Ђилас, звани Ђики мафија” пљачкао грађане, а Михаило Јокић предложио је председавајућем да „оним партијама, које су на изборима изгубиле, два-три месеца не дате право уопште да овде дискутују, јер они уопште нису способни да рационално размишљају, мало мало па о бирачким списковима”.

Тешко да је ова Јокићева „препорука” утицала на одлуку да напредњаци опет прибегну смицалици примењеној приликом расправе о буџету и пратећим законима, када су подношењем 300 амандмана, практично спречили опозицију да дискутује.

Напредњаци су, овог пута, поднели 350 амандмана на само десет првих чланова Предлога закона о странцима, припремили реферате и читали и читали, о невиђеном успеху СНС-а на изборима у месним заједницама у Лесковцу, о страним инвеститорима и радним местима у Нишу, значају образовања, подизању угледа Србије у свету и, наравно, свако је „искористио прилику да честита убедљиву победу на изборима у Београду” присутном министру Небојши Стефановићу, који је и председник београдског одбора СНС-а.

Нико, дабоме, није сметнуо с ума да неколико пута похвали председника Александра Вучића. Ништа од свега поменутог никакве везе није имало са законом о странцима, што ниједном од председавајућих на памет није пало да констатује, а камоли да упозори говорника да говори о теми.

Корак даље од других председавајућих отишао је Верољуб Арсић, који не да није казнио Србољуба Филиповића, када је опозицију назвао шљамом него је с благим осмехом слушао његово излагање. Кад није на ово реаговао, не чуди што „није чуо” Филиповићево добацивање Марку Ђуришићу „лопове, сви сте лопови”.

Филиповић, иначе, често прича о „жутим лоповима”, мада је, кажу упућени у СНС-у стигао из ДС-а. Арсић је, како је рекао, сумњичав и према људима који носе жуте кошуље, као Миљан Дамјановић (СРС), мада није објаснио да ли се то односи и на неколико његових страначких колегиница, које су у том тренутку биле у жутим блузама и сакоима.

Зоран Живковић може милион пута да каже да је Александар Вучић самозвани председник, то му неће помоћи да стигне ни до цензуса од пет одсто, зато што је Александар Вучић председник Србије, који је добио 56 одсто гласова грађана Србије. Причом о „куповини грађана поклон пакетима”, опозиција вређа бираче, а тако се не добијају гласови.

Баш као што се не побеђује на изборима писањем писама норвешком амбасадору, не зато да би му се указало како је интервјуом, који је дао једном листу, увредио Србију, него да би му се замерило што не види страшни мрак у нашој земљи.

Напредњаци би, уместо што су сасули дрвље и камење на Вјерицу Радету (СРС), кад их је упозорила да погледају у празне клупе ДС-а и да виде како пролазе бахати, могли да послушају овај савет. И, успут, да размисле колико су, пре свега, они најгласнији у парламенту, којима често понестане ружних речи и блата којим ће се бацити на потпуно пораженог противника, допринели победи на београдским и на свим другим изборима, а колико је то резултат Александра Вучића и поверења које ужива код грађана.

Широка су Вучићева леђа, али много је терета на њима, не могу сви и не могу довека да се крију иза њих. Рецитације на задату тему не могу да замене расправу у парламенту, али могу много више да, на дужи рок, донесу штете „рецитаторима”, него опозицији. И једни и други требало би да проникну у смисао оне пословице са почетка текста.

 


Коментари3
3ca3a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Zeljko N.Bgd.
Izborni nefer uslovi su bili svima poznati unapred. Vodja je imao TV i skoro sve medije, pare iz budgeta i dr. Samo je trebalo odluciti sta je manja steta - izaci ili ne pod tim uslovima. Odluka o izlasku znaci i legalizaciju takvih izbora.
rade
Ne moze se posle svakih izbora vaditi na prekobrojne glasace.Da se taj argument svakoj buducoj opoziji onemoguci kao opravdanje treba sada ili bar godinu dana pre izbora proveriti tacan broj gradjana koji imaju pravo glasa uz prisustvo predstavnika stranaka i zavrsiti tu pricu.Videli smo na primeru Amerike da neki puta samo stotinjak glasova donese pobedu.
Деда Звонце
Зашто РЕМ не нареди да се стави ознака забране испод 18 година на скупштинске преносе? Покренимо иницијативу!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља