среда, 18.07.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:19

Вулин: Драго ми је ако Пентагон не стоји иза Скапаротијевих оцена

У овој земљи не одлучује ни Русија ни Америка, већ грађани Србије и они које су грађани Србије изабрали, каже министар одбране
Аутор: Миленко Пешићпетак, 16.03.2018. у 22:26
Петр Павел и Александар Вулин на састанку у Београду (Фото Министарство одбране)

Министарство одбране  поручује да је задовољно што је појашњено да изјава генерала Кертиса Скапаротија, да га „Србија и српско становништво унутар Балкана највише брину поводом питања руског мешања и утицаја”, није став Пентагона. Министарство је, како се каже у саопштењу, да би се спречила различита тумачења на сајту објавило део видео снимка и део транскрипта обраћања генерала Скапаротија пред Одбором за оружане снаге Сената САД, 8. марта 2018. године на енглеском и превод на српском.

Ово саопштење реакција је на изјаву Министарства одбране САД да је команданту НАТО приписана нетачна изјава о Србији. Пентагон је саопштио да су ”дезинформације” навеле српског министра одбране Александра Вулина да критикује високог америчког генерала који је упозорио да се Русија меша у унутрашња питања Србије.

Превазилажењу сметњи на везама између Вулина и Пентагона помогао је и председавајући Војног комитета НАТО Петр Павел који је хитно дошао у Београд. Вулин је захвалио чешком генералу Павелу на појашњењу става НАТО да Република Србија, као ни српски нити било који други народ не представљају реметилачки фактор на Балкану.

Министар одбране Александар Вулин је у вези са целим случајем, због којег се огласио и портпарол Пентагона, за РТС поручио да су дезинформације навеле америчког генерала Скапаротија да говори о српском народу као о неком о коме треба бринути. Вулин је, гостујући у Дневнику РТС-а, нагласио да је Србија војно неутрална, суверена и слободна земља.

„У овој земљи не одлучује ни Русија ни Америка. У овој земљи одлучују грађани Србије и они које су грађани Србије изабрали”, поручио је министар одбране и додао да је веома забрињавајућа свака прича о томе „да неко одлучује уместо нас и да због тога неко треба да се брине”. „Мени је веома драго ако су господа из Пентагона на овај начин хтели да нам поруче, а верујем да јесу, да не стоје иза оваквих оцена”, рекао је Вулин.

Коментаришући оцену да није речено да је Србија опасна, већ руски утицај, Вулин је упитао каква је то земља на коју неко други може да утиче. „Немојте нас сврставати у оквир ваших сукоба”, поручио је Вулин и додао да Србија није део тих сукоба и свађа. Поводом изјава о „малигном” руском утицају у Србији и „мекој моћи” Русије, које се чују годинама, Вулин је поручио да у Србији ниједна друга земља нема моћ да одлучује у име грађана, владе и председника. „Било је времена када се то радило. Било је времена када су одлучивали амбасадори”, рекао је Вулин и истакао да је то време прошло и додао да Србија не слуша никог осим својих грађана.

Шта је Скапароти рекао о Србима у Сенату САД

Сенатор Џин Шахин (Њу Хемпшир): Дакле, ако погледате потенцијал злоупотребе у будућности у другим деловима Европе, где видите… Где сте највише забринути за будуће мешање Русије?

Генерал Скапароти: Они су укључени у сваки (географски) аспект Европе на један или други начин. Подручје које ме данас брине, заправо, је Балкан. То је подручје у коме је напор међународне заједнице, а нарочито Сједињених Држава… Где смо били у стању да одржимо стабилност тамо. Почели смо да радимо на демократском управљању и да то ојачавамо, али Русија ради на Балкану. Мислим да морамо пратити то подручје. То је подручје на које, у смислу дипломатије, морамо да се мало усредсредимо, по мом мишљењу. И ми морамо наставити реформу безбедности и изградњу наших способности које смо као међународна заједница тамо ангажовали; Балкан, то је област у којој бисмо могли имати неке проблеме у будућности.

Сенатор Џин Шахин: Споменули сте дипломатске напоре… И колико је важно да имамо ове робусне дипломатске и економске напоре на Балкану?

Генерал Скапароти: Мислим да је то кључно. Они сматрају да дипломатски напор и присуство, искрено, то људи виде као један од начина да се утврди да ли је Запад озбиљан у вези са њиховом жељом да буду део тог Запада. Дакле, то укључивање, мислим, фундаментално је.

Сенатор Том Котон (Арканзас): Хвала председавајући, хвала и вама генерале Скапароти. Желео бих да вам захвалим што сте нам се још једном придружили и хтео бих да наставим разговор о Балкану од кога сте почели са сенаторком Шахин. Иако се усредсређујемо на Балтик, јер су то искључиво земље НАТО-а, мислим да их њихов статус у НАТО-у вероватно чини стабилнијим у погледу директне претње коју Русија представља… а на Балкану постоје и бројне земље које не припадају НАТО-у… Да ли бисте могли бити конкретнији и рећи нешто више о томе која земља на Балкану вас брине поводом питања руског мешања и утицаја?

Генерал Скапароти: О, ја мислим Србија. Конкретно, постоји, постоји нека веза…

Сенатор Том Котон: Баш Србија? Или Република Српска?

Генерал Скапароти: Србија, па, рећи ћу вам да је то Србија као држава, али и српско становништво унутар Балкана. Очигледно постоји историјска веза и наклоност… Али због тога постоји и боља прилика за руски утицај. И они то користе у смислу дезинформисања, утицаја на ту популацију, у неким случајевима се јавља „ефекат преливања”, вероватно на линији Србија у односу на Косово или у трипартитној власти Босне и Херцеговине. И то је моја брига. Видео сам повећање тога за годину и по дана откад сам на овом послу.

Павел: ЕУ и НАТО иду руку под руку

Председавајући Војног комитета НАТО-а Петр Павел рекао је у Београду да сарадња с Европском унијом и НАТО „иде руку под руку”, јер је циљ алијансе стабилна, целовита и безбедна Европа. Павел је истакао да разуме осећања Србије према НАТО и додао да кроз историју постоје бројни примери да су многи непријатељи после конфликта постали пријатељи. „Морамо наћи начин како да сарађујемо, како да искорачимо из историје и створимо нове везе које ће нас зближити”, изјавио је Павел за портал Б92.

Генерал НАТО-а је, након састанка у Београду са српским министром одбране Александром Вулином, истакао да је „увек задовољан после састанка са партнерским земљама” са којима постоји „план за будућност”. Упитан шта тај „план за будућност” подразумева, Павел каже да он укључује заједничке вежбе, сарадњу на уништавању муниције у Крагујевцу, као и помоћ Америке да Србија изгради капацитете за уништавање опасног отпада.

Говорећи о руском утицају у Србији, Павел истиче да НАТО не плаши тај утицај, али да због тога јесу забринути „када год руски утицај пређе границу и прерасте у мешање”. Одговарајући на питање да ли таквог „мешања” има у Србији, Павел наводи да он то не може да тврди јер не располажу довољно детаљима. „Имамо бројне примере руског мешања у многим земљама НАТО, укључујући САД, Немачку, Чешку, Француску. Није проблем када Русија шири утицај, али је проблем када то ширење пређе границу легалности и претвори се у мешање унутрашњих ствари суверених земаља”, указао је Павел.

Мондолони: У одличним сам односима с Вулином, нема проблема

Француски амбасадор у Србији Фредерик Мондолони изјавио је да је са српским министром одбране Александром Вулином у одличним односима и да између њих нема никаквих размирица. Мондолони је, наиме, јуче боравио у Крагујевцу, где је рекао да већ 15 дана чека одговор од министра Вулина на писмо које му је упутио због проблема у вези са француском компанијом „Тригано” у том граду. Медији су ту његову констатацију пренели као наговештене „варнице” између амбасадора и министра.  „У тренутку када обележавамо много значајнији догађај – обележавање стогодишњице краја Првог светског рата – ово питање нема смисла јер нема апсолутно никаквих проблема између министарства и амбасаде”, одговорио је Мондолони на питање новинара у вези с његовом изјавом о француској компанији „Тригано”, преноси Танјуг.

 

 

 


Коментари5
85b76
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aca
Samo fali David Koperfild pa da poverujemo izjavi NATO-a.
Oljka
Da li Nato, Balkan brani bombardovanjem osiromasenim uranijumom?Ima li toga u svetu?. Sada hoce da nas porobe. Neko treba da bude njihova kolonija.
Radoslav Jovanovic
Ispada da smo mi njihov "plen" koji su oteli i sad možemo da sarađujemo samo sa onima koje oni preporuče tj. sa njima i njihovima? Jer kako se neko usuđuje da dirne u "njihovo" oteto? I jos nam NATO serviraju kao organizaciju koja se bori za mir i demokratiju. Drugim rečima, ubijali su nas i rušili za naše dobro a mi to ne znamo da cenimo. Još su nam ostavili uranijum da nas ubija u budućnosti a mi opet ne znamo to da cenimo? Kako je mučno gledati dok ti se dželat obraća sa umirujucom, prijateljskom utehom : ne boj se imam laku ruku. Kako da se ne sazalis na takvu osećajnost.?
Jovan Milanovic
Vulinu je drago iako ne zna...
Boro
Da mu nisu pare za stan stigle iz Rusije, umesto Kanade??

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља