среда, 21.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:41

Спомен-обележје Стефану Немањи радиће руски вајар

Професор Александар Рукавишњиков победник је међународног конкурса за израду споменика родоначелнику лозе Немањића
Аутор: Далиборка Мучибабићпетак, 16.03.2018. у 22:50
Споменик ће бити између Железничке станице и Немањине улице (Фото А. Васиљевић)

Руски вајар проф. Александар Рукавишњиков победник је међународног конкурса за израду спомен-обележја Стефану Немањи на Савском тргу. Његов колега и директор Националног музеја Кине Ву Веишан освојио је другу награду, док је скулптор Зоран Ивановић трећепласирани, резултати су објављени на сајту Друштва архитеката Београда.

Тако је гласао деветочлани жири јавног двостепеног надметања расписаног 27. септембра прошле године доделивши награде двојици од четворице иностраних уметника које је позвао да учествују на конкурсу.

Италијански вајар Роберт Барни и словеначки Мирсад Бегић могу да рачунају на обештећење од по 5.000 евра. За исти износ биће умањена прва награда од шест милиона динара и друга од три милиона динара. То значи да ће Русу припасти 45.000 евра, а Кинезу 20.000 евра. Трећа награда вредна је милион динара.

Споменик утемељивачу српске државности Стефану Немањи на Савском тргу, између здања Железничке станице и Немањине улице, требало би да буде откривен у првој половини 2019. године, када се буде славило 800 година од аутокефалности Српске православне цркве.

Зграда Железничке станице биће преуређена у Музеј средњовековне Србије чим се измести железнички саобраћај из Савског амфитеатра због градње „Београда на води”. Првог јула станица ће бити затворена за путнички и теретни саобраћај.   Савски трг трећа је локација на коју се од децембра 2015. шетала будућа скулптура оснивача српске средњовековне државе.

Она је најпре, на предлог тадашњег премијера Александра Вучића, требало да буде у парку Мањеж, потом је у априлу 2017. померена стотинак метара ниже на угао Немањине и Кнеза Милоша – испред здања А комплекса архитекте Николе Добровића оштећеног у НАТО агресији.

Тада је одлучено да се распише међународни конкурс и одређен је, за наше прилике, изузетно вредан наградни фонд. Пет месеци касније на седници Скупштине града, одборници су померили споменик неколико метара ниже на Савски трг.

У образложењу такве одлуке наведено је: ...„имајући у виду чињеницу да је реч о Стефану Немањи – творцу државе који заслужује и треба да заузме репрезентативно – централно споменичко место у граду.

У том смислу, Савски трг код Железничке станице је репрезентативнија локација за подизање споменика, поготово ако се узме у обзир чињеница да је зграда садашње Железничке станице предвиђена за Музеј средњовековне Србије”...

 


Коментари14
63efc
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

василије
Што дубље тонемо у садашњости, то се даље враћамо у прошлост. Туга.
Мирослав
А да ли бисте могли да напишете ко је шести аутор, то јест вајар из Београда?
Stevo
Histerija podizanja spomenika. Zar je stvarni zivot toliko uzasan da nudi samo beg u kameno doba?
Вера
Зар су све земље ”хистеричне” зато што имају тако пуно споменика, а не тако оскудне као Србија која се буди и труди поново да означи себе и своју постојање? Свако овеличава своје, посебно на Западу. Зашто то да не ваља за Србе бар сада? Деценијама је ограничаван па и уништаван српски идентитет. Крајње је време да и српски народ означи своје предке и значајне људе и које су му одлике што га чине посебним да би био признат као народ. То су првенствено језик (азбука), културна и геокполитичка имовина историјски документовани. Споменици су потсетници и саставни део идентитета.
Препоручујем 16
nenad jankovic
Sve je u redu samo, ne mogu shvatiti kako je neko mogao da odbije originalan predlog gospodina Vucica.
SLOBODAN MIKAVICA
Beogradu trebaju ostvarenja veliki arhitekata po kojem su svetski gradovi postali meta tourista. Beograd nije takav slucaj, On ima atmosferu i ljude ali ako se govori o arhitektoskom i urbanom uredjenju on to nema. Uzmite samo primjer grada Bilabao u severnoj Spaniji. Zahvaljujuci Muzeju Gugenhajm od arhitekte Franka Gerija i drugim modernim zahvatima, Bilbao je postao meta turista iz cele Evrope i sveta. Bojim se da arhitektura buduceg Beograda na vodi nema nista ekspsiolno ako da po tome beograd nece biti posebno prepoznatljiv,

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља