понедељак, 23.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:34

Србија ипак помера казаљке

Док је на сна­зи закон из 2006. године, у нашој земљи ће се пошто­вати одлука о про­мени зим­ског вре­мена у лет­ње – 25. марта, у два сата после поноћи
Аутор: Бранислав Радивојшасубота, 17.03.2018. у 22:00
Срђан Печеничић

Када је про­шлог ме­се­ца Европ­ски пар­ла­мент до­нео ре­зо­лу­ци­ју ко­јом се пред­ла­же од­у­ста­ја­ње од ре­жи­ма лет­њег и зим­ског ра­чу­на­ња вре­ме­на, јав­ност у Ср­би­ји оче­ки­ва­ла је да ће и код нас не­ко по­кре­ну­ти слич­ну ини­ци­ја­ти­ву, али Ми­ни­стар­ство при­вре­де од­ба­ци­ло je та­кву мо­гућ­ност. Са­оп­шти­ло је да на осно­ву За­ко­на о ра­чу­на­њу вре­ме­на, лет­ње ра­чу­на­ње вре­ме­на у 2018. го­ди­ни по­чи­ње 25. мар­та, у два са­та по­сле по­но­ћи. „Та­ко ће се, по­ме­ра­њем за је­дан час уна­пред, вре­ме у два са­та ра­чу­на­ти као три са­та”, на­ве­де­но је у са­оп­ште­њу. За­кон о ра­чу­на­њу вре­ме­на об­ја­вљен је у „Слу­жбе­ном ли­сту СЦГ” 2006. го­ди­не и при­ме­њу­је се, ка­ко нам је ре­че­но у Ре­пу­блич­ком се­кре­та­ри­ја­ту за за­ко­но­дав­ство, све док На­род­на скуп­шти­на не од­лу­чи друк­чи­је. 

Ини­ци­ја­ти­ва Европ­ског пар­ла­мен­та о од­у­ста­ја­њу од ре­жи­ма про­ме­не вре­ме­на усле­ди­ла је на­кон што је ана­ли­зом утвр­ђе­но да по­ме­ра­ње ка­заљ­ки за је­дан сат не­га­тив­но ути­че на здра­вље, оп­ште ста­ње људ­ског ор­га­ни­зма и без­бед­ност у са­о­бра­ћа­ју. Не­ке зе­мље, има­ју­ћи у ви­ду ове ана­ли­зе, још ра­ни­је су до­не­ле од­лу­ку о уки­да­њу про­ме­не вре­ме­на. Ру­си­ја је та­ко по­сту­пи­ла 2011, и то на осно­ву из­ве­шта­ја Ру­ске ака­де­ми­је ме­ди­цин­ских на­у­ка, ко­ји је ука­зао на по­раст бро­ја ср­ча­них уда­ра, па и уче­ста­ли­ја са­мо­у­би­ства.

– Ста­ти­сти­ке по­ка­зу­ју да су тог пр­вог по­не­дељ­ка по­сле про­ме­не вре­ме­на са­о­бра­ћај­не не­сре­ће че­шће јер су љу­ди, по пра­ви­лу, не­и­спа­ва­ни и са сла­би­јом кон­цен­тра­ци­јом – об­ја­шња­ва проф. др Гор­да­на Де­дић, не­у­роп­си­хи­ја­тар, пси­хо­те­ра­пе­ут на Кли­ни­ци за пси­хи­ја­три­ју бе­о­град­ске ВМА. Она ка­же да се у тих не­ко­ли­ко пр­вих да­на ја­вља­ју гла­во­бо­ље, да мно­ги има­ју по­ви­ше­ни крв­ни при­ти­сак, а не­ки и ср­ча­не смет­ње. 

Све то ути­че на пад укуп­не про­дук­тив­но­сти, иако је је­дан од раз­ло­га за уво­ђе­ње дво­стру­ког ре­жи­ма ра­чу­на­ња вре­ме­на био раст про­из­вод­ње и ве­ћа ис­ко­ри­шће­ност днев­не све­тло­сти.

Пр­ва ини­ци­ја­ти­ва за про­ме­ну ра­чу­на­ња вре­ме­на у ве­зи је упра­во с тим на­сто­ја­њем да ви­ше ко­ри­сти­мо днев­ну све­тлост. Ре­ги­стро­ва­на је још у дру­гој по­ло­ви­ни осам­на­е­стог ве­ка, ка­да су Фран­цу­зи­ма су­ге­ри­са­ли да на тај на­чин сма­ње по­тро­шњу све­ћа за осве­тље­ње. Пред­лог су, за­бе­ле­же­но је, пр­ви при­хва­ти­ли Нем­ци, и то у вре­ме Пр­вог свет­ског ра­та, 1916. го­ди­не, а у САД су не­дав­но из­ра­чу­на­ли да по­ме­ра­ње ка­заљ­ки до­при­но­си уште­ди енер­ги­је у вред­но­сти од по­ла ми­ли­јар­де до ми­ли­јар­ду до­ла­ра.

Летње и зим­ско рачунање вре­мена при­мењу­је се у око 110 држава, али не и у Ки­ни, Ја­пану, Ју­жној Ко­реји, Ру­сији, Бе­лорусији, на Исланду, као ни у африч­ким земља­ма

У Ср­би­ји не­ма слич­них про­це­на, је­ди­но су нам из „Елек­тро­при­вре­де Ср­би­је” са­оп­шти­ли да се због пре­ла­ска на лет­ње ра­чу­на­ње вре­ме­на нај­ве­ће уште­де у елек­трич­ној енер­ги­ји оства­ру­ју у осве­тље­њу, јер се сат ка­сни­је укљу­чу­је и јав­на и кућ­на ра­све­та. „По­ре­ђе­њем ра­ни­јих по­да­та­ка, од­но­сно по­тро­шње у да­ни­ма пре и по­сле пре­ла­ска на лет­ње ра­чу­на­ње вре­ме­на, про­сеч­на днев­на уште­да елек­трич­не енер­ги­је на под­руч­ју Ср­би­је до­сти­же око 500.000 ки­ло­ват са­ти, што је око 0,4 од­сто од про­сеч­не днев­не по­тро­шње у том пе­ри­о­ду, ко­ја се кре­ће око 98 ми­ли­о­на ки­ло­ват са­ти”, са­оп­шти­ли су нам из ЕПС-а. Кад се ових 0,4 од­сто днев­не уште­де по­мно­жи са 210 да­на, ко­ли­ко тра­је пе­ри­од лет­њег ра­чу­на­ња вре­ме­на, до­би­ја­мо око 85 од­сто днев­не по­тро­шње стру­је. Друк­чи­је ре­че­но, за свих се­дам ме­се­ци по­ме­ре­них ка­заљ­ки за је­дан сат уна­пред Ср­би­ја уште­ди не­што ма­ње од јед­ног да­на по­тро­шње стру­је!

Пред­но­сти има и у по­љо­при­вре­ди и свим дру­гим де­лат­но­сти­ма ко­је за­ви­се од днев­ног све­тла, али про­блем је у то­ме што нај­ве­ћи део ста­нов­ни­штва (осим тре­ће сме­не) по­ме­ра­ње ка­заљ­ки до­жи­вља­ва као не­при­јат­ност, ко­ја има и сво­је пси­хо­со­мат­ске по­сле­ди­це.

Проф. др Гор­да­на Де­дић ка­же да рад­ном на­ро­ду пре­о­ста­је да се то­ком ви­кен­да кад до­ла­зи до ове про­ме­не до­вољ­но на­спа­ва, и то и у су­бо­ту и у не­де­љу, да би­смо по­не­де­љак до­че­ка­ли од­мор­ни и испа­ва­ни. То је оно што мо­же­мо да учи­ни­мо, ма­да је, пре­ма не­ким ис­тра­жи­ва­њи­ма, ка­же про­фе­сор­ка, ор­га­ни­зму по­треб­но чак че­ти­ри не­де­ље да би се адап­ти­рао на тај је­дан сат про­ме­не вре­ме­на.

Од­лу­ка о уво­ђе­њу дво­стру­ког вре­ме­на, и у Европ­ској уни­ји, и код нас, па и у ве­ћем де­лу све­та, ве­ро­ват­но је до­не­та без до­вољ­но уви­да у ове не­га­тив­не ефек­те по здра­вље, али сад очи­глед­но на­сту­па пе­ри­од ка­да ће пре­по­ру­ка Европ­ског пар­ла­мен­та ипак до­ве­сти до не­ких про­ме­на. Од ко­јих је нај­ва­жни­ја про­ме­на за­ко­на. 

 

 


Коментари23
5d100
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola
Pomeranje sata treba ukinuti. A takodje treba razmotriti i vremensku zonu. Za Jugoslaviju je imalo smisla biti u +1 ali za samu Srbiju je mozda logicnije Atinsko vreme, +2.
GoraN
Pa i EU pomjera sat i ove godine. To je samo predlozeno da se ukine, nije jos usvojeno.
Svetlana
Aman, dokle vise. To pomeranje vremena je toliko lose za decu, ljude uopste. A koliko mi kostamo?
Orvel
Glavno da nasi poslanici danima raspravljaju o cenama u skupstinskom restoranu i drugim trivijalnim glupostima.
Jovan P.
Znimljivo je kako se kod pomeranja časovnika niko za to nadležan nije setio da li to odgovara deci a notorna je činjenica da je za većinu dece rano ustajanje predstavlja pravo mučenje ! Učenici moraju da ustaju sat ranije, roditelji teškom mukom bude bunovnu plačljivu dečicu da ih vode u obdanište ili jaslice a baš niko da se zamisli da li je takvo svakodnevno mučenje mališana potrebno ! Meni bi bilo logičnije da se početak radnog vremena pomeri za sat kasnije da bi se deci omogućio što duži san umesto da se produžava radni dan kako bi odrasli radili što više !

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља