уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 17:32
Спомен-соба у згради Ко­ман­де Копнене војске у Ни­шу

Од боја на Че­гру до Ко­шара

У поставци више од 12.000 фотогра­фија, 1.350 тек­сто­ва, око 300 карата и ски­ца, 250 рат­них заста­ва и ознака, војне уни­фор­ме из про­шло­сти, нао­ружање и војна опрема
Аутор: Тома Тодоровићсубота, 17.03.2018. у 22:00
Ге­не­рал-пот­пу­ков­ни­к Ми­ло­са­в Си­мо­ви­ћ у спомен-соби посвећеној погинулима на Косову и Метохији током 1998. и 1999. године (Фото Т.Т)

Ниш – Чим се кр­о­чи у згра­ду Ко­ман­де Коп­не­не вој­ске Ср­би­је, ко­ја је на углу ули­ца Ни­ко­ле Па­ши­ћа и Кне­ги­ње Љу­би­це у цен­тру Ни­ша и на истом ме­сту већ де­це­ни­ја­ма, чо­ве­ка об­у­зму по­се­бан осе­ћај, ве­ли­ко из­не­на­ђе­ње, али и се­та и ту­га. Из­не­на­ђе­ње је што је на јед­ном ме­сту, од при­зе­мља че­тво­ро­спрат­ног објек­та до са­мог вр­ха, је­дин­стве­на спо­мен-со­ба ка­кве ве­ро­ват­но ниг­де у та­квом об­ли­ку не­ма, с из­у­зет­ним до­ку­мен­ти­ма и пи­са­ном и сли­ка­ном ве­ков­ном исто­ри­јом од не­ко­ли­ко ве­ко­ва. 

Ту су и се­та и ту­га јер се на сва­ком ко­ра­ку по­се­ти­лац, чак и ако не же­ли, мо­ра вра­ти­ти у бур­ну и ве­о­ма че­сто и тра­гич­ну пр­о­шлост овог на­ро­да на ју­гу и ју­го­и­сто­ку Ср­би­је. Том по­себ­ном осе­ћа­ју на са­мом ула­зу по­себ­но до­при­но­се зву­ци ти­хе му­зи­ке ко­ји се чу­ју – сва­ки ко­рак пра­те „Марш на Дри­ну” или „Пук­ни зо­ро”.

Го­сти смо ге­не­рал-пот­пу­ков­ни­ка Ми­ло­са­ва Си­мо­ви­ћа, ко­ман­дан­та Коп­не­не вој­ске Вој­ске Ср­би­је и јед­ног од ње­го­вих са­рад­ни­ка ка­пе­та­на Ми­ла­на Гу­ја­ни­це. Кре­ће­мо из при­зе­мља и по­сле два и по са­та сти­же­мо до по­след­њег ход­ни­ка на че­твр­том спра­ту. Ус­пут нам ге­не­рал при­ча:

– Бур­на исто­ри­ја и мно­го до­га­ђа­ја на овим пр­о­сто­ри­ма на­ла­жу нам да на­шим по­том­ци­ма оста­ви­мо све са­чу­ва­не и пр­о­на­ђе­не тра­го­ве бо­га­те и бур­не пр­о­шло­сти на­шег на­ро­да. За­то сам пре две и по го­ди­на сво­јим са­рад­ни­ци­ма ре­као да ће­мо уре­ди­ти пр­о­стор у ко­јем ће мо­ћи да се упо­зна­ју с том исто­ри­јом, да ће­мо на­пра­ви­ти спо­мен-со­бу по мо­де­лу по­сто­је­ће у Вра­њу. Исто­га да­на ко­ле­га­ма сам ре­као и да ће­мо се сви ан­га­жо­ва­ти ван рад­ног вре­ме­на и да не оче­ку­ју ни­ка­кву нов­ча­ну на­док­на­ду за то. При­хва­ти­ли су и ево нас пред ско­ро за­вр­ше­ним вред­ним пр­о­јек­том ко­ји, на­дам се, ни­ко­га не­ће оста­ви­ти рав­но­ду­шним. Чвр­сто ве­ру­јем да ће сва­ки наш гра­ђа­нин, сва­ки наш су­на­род­ник ко­ји бу­де до­шао да ви­ди шта смо ура­ди­ли по­сле оби­ла­ска ове спо­мен-со­бе на че­ти­ри спра­та и на од­ла­ску мо­ћи да ка­же „Мај­ко Ср­би­јо, во­ли­мо те”.

Из­у­зет­на по­став­ка, на­ста­вља ге­не­рал Си­мо­вић, го­во­ри о исто­ри­ји Ни­ша и це­ле Ср­би­је у сред­њем ве­ку, пре­ко Пр­вог срп­ског устан­ка и бо­ја на Че­гру, до НА­ТО агре­си­је и Коп­не­не зо­не без­бед­но­сти:

– Ус­пе­ли смо да обез­бе­ди­мо пре­ко 12.000 фо­то­гра­фи­ја, 1.350 тек­сто­ва, око 300 ка­ра­та и ски­ца, 250 рат­них за­ста­ва и озна­ка, вој­не уни­фор­ме из пр­о­шло­сти, на­о­ру­жа­ње и вој­ну опре­му ко­ји го­во­ре ко­ли­ко је бо­га­та исто­ри­ја на­ше др­жа­ве, али и ју­нач­ке и хе­рој­ске Срп­ске вој­ске. Об­ра­ди­ли смо све ра­то­ве и ору­жа­не су­ко­бе од сред­њег ве­ка, пре­ко срп­ских уста­на­ка у 19. ве­ку и осло­бо­ди­лач­ких ра­то­ва у 20. ве­ку до НА­ТО агре­си­је и Коп­не­не зо­не без­бед­но­сти. По­себ­ну по­част у спо­мен-со­би ука­за­ли смо стра­да­лим вој­ни­ци­ма, ста­ре­ши­на­ма и ци­ви­ли­ма у ра­то­ви­ма на под­руч­ји­ма бив­ше СФРЈ и на­ро­чи­то на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји. Од пр­ве жр­тве ЈНА на вој­ном тран­спор­те­ру у Спли­ту, вој­ни­ка Са­ше Ге­шов­ског из Ка­ва­да­ра­ца у Ма­ке­до­ни­ји, пре­ко вој­ни­ка стра­да­лих у Ту­злан­ској ко­ли­ни и До­бро­во­љач­кој ули­ци у Са­ра­је­ву, до не­за­бо­рав­них ју­на­ка с Ко­ша­ра и Па­штри­ка. У спо­мен-со­би су и се­ћа­ња на три слу­жбе­ни­ка ам­ба­са­де Ки­не, на 16 рад­ни­ка РТС-а и 79 стра­да­лих ма­ли­ша­на ме­ђу ко­ји­ма има и ал­бан­ске де­це. А по­ред срп­ских, у спо­мен-со­би су за­пи­си о фран­цу­ским, грч­ким, бри­тан­ским и ру­ским вој­ни­ци­ма из Пр­вог и Дру­гог свет­ског ра­та, као и име­на и пре­зи­ме­на стра­да­лих на Ко­со­ву и Ме­то­хи­ји од до­ла­ска Кфо­ра до да­нас, као и свих оте­тих и не­ста­лих у ју­жној срп­ској по­кра­ји­ни. По­себ­но ме­сто у овом пр­о­сто­ру ко­ји се са­мо зо­ве спо­мен-со­бом, али је де­фи­ни­тив­но мно­го ви­ше од то­га – пра­ви му­зеј, до­би­ле су ци­вил­не жр­тве то­ком НА­ТО агре­си­је на на­шу отаџ­би­ну Ср­би­ју – ре­као нам је ге­не­рал Си­мо­вић.

У спо­мен-со­би Ко­ман­де Коп­не­не вој­ске, у по­себ­ном пр­о­сто­ру згра­де, сме­штен је ку­так по­све­ћен нај­у­спе­шни­јим Ни­шли­ја­ма и љу­ди­ма ко­ји су жи­ве­ли и ства­ра­ли у Ни­шу, од Сте­ва­на Срем­ца, пре­ко Бран­ка Миљ­ко­ви­ћа до са­вре­ме­ни­ка у обла­сти књи­жев­но­сти, у ли­ков­ној, филм­ској и по­зо­ри­шној умет­но­сти, му­зи­ци, спор­ту, обра­зо­ва­њу и они ко­ји су у пр­о­шло­сти би­ли успе­шни у ме­ди­ји­ма.

 


Коментари7
a3755
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Sreten Bozic -Wongar
U Srpskoj Diaspori , kroz pesmu - Sindjelic je najveci heroj srpske istorije - Na skupovina, vaserima, vencanjima i gozbma - uvek se cuje pesma o njemu. Gde god se Srbi skupe, od Cikaga do Melburna - tu je i on. Postoje i drugi heroji srpske istorije - Karadjordje, Vojvoda Milenko,Arsenije Loma, Petar Kara,Kurcula Jova, Mutapa Lazar kao i niz drugih. Peva se pretezno o Vojvodi Sindjelicu.
d.d
Nadam se da ce svaka skola u Srbiji organizovati visednevnu ekskurziju za decu da vide i da se sto vise upoznaju i nauce o nasoj istoriji. Ako to ne uradimo mladi jednostavno nece imati prilike samo na casovima istorije da sve to nauce i zapamte za duze vreme. Cim dodjem u Srbiju poseticu ovo mesto.
Kole
Stavite I slike onih vojnika I staresina koji su dosli iz Beograda u pomoc generalu Delicu na Paštrik pa rekli - evo streljajte nas ali mi na polozaj ne idemo. Pa se lepo vratili za Beograd.
Jeremija
Ne sviđa mi se ovo. Naročito postavljanje fotografija na plafon. Kao vašar.
Mrkotije Mrktic
U ovu spomen sobu bi trbalo obavezno dovesti svakog gosta iz SAD. Mozda se zastide...
d.d
A i mnogo Srba bi se postidelo.
Препоручујем 11

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља