понедељак, 24.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54
ДО­СИ­ЈЕ: ЗА­ШТИ­ТА ЛИЧ­НИХ ПО­ДА­ТА­КА У ЕУ И СР­БИ­ЈИ

„Гугл”, „Феј­сбук” и др­жа­ва ми­сле да има­ју пра­во на све

Евро­па је до­не­ла уред­бу о за­шти­ти ин­фор­ма­ци­ја о лич­но­сти која ступа на снагу у мају, а Бе­о­град ће про­ба­ти да се са њом уса­гла­си због чега ради на новом закону
Аутор: Јелена Стевановићсубота, 17.03.2018. у 22:00

Од на­шег спе­ци­јал­ног из­ве­шта­ча

Беч – То што је ЕУ по­ве­ро­ва­ла Ва­шинг­то­ну да се у САД по­шту­је тај­но­ви­тост на­ших лич­них по­да­та­ка би­ло би исто као да је по­ве­ро­ва­ла Пе­кин­гу да се у Ки­ни по­шту­ју људ­ска пра­ва. 

Овим ре­чи­ма се мла­ди аустриј­ски адво­кат Макс Шремс не­дав­но обра­тио уче­сни­ци­ма кон­фе­рен­ци­је о за­шти­ти по­да­та­ка о лич­но­сти у ор­га­ни­за­ци­ји гра­да Бе­ча. По­зван је на скуп јер је још као сту­дент пра­ва убе­дио суд да до­го­вор из­ме­ђу САД и ЕУ, по ко­јем је Си­ли­ци­јум­ска до­ли­на ста­вље­на из­над европ­ских за­ко­на о за­шти­ти при­ват­но­сти, не мо­же би­ти ва­ли­дан. Шремс је твр­дио да је Бри­сел до­зво­лио „Феј­сбу­ку”, „Гу­глу” и дру­гим ИТ џи­но­ви­ма да кр­ше европ­ске за­ко­не о за­шти­ти при­ват­но­сти са­мо на осно­ву јед­ног пи­сма ко­је су САД по­сла­ле ЕУ. 

Та­мо се на­во­ди­ло да се у САД по­шту­ју ин­фор­ма­ци­је о лич­но­сти и да за­то Евро­пља­ни не тре­ба да бри­ну што „Феј­сбук” или „Гугл” из­но­се њи­хо­ве по­дат­ке из Евро­пе и пре­но­се пре­ко Атлан­ти­ка. Аустри­ја­нац је то по­би­јао, упо­зо­ра­ва­ју­ћи да у САД не по­сто­ји ви­сок сте­пен за­шти­те ин­фор­ма­ци­ја о лич­но­сти, при че­му по­да­ци стра­них, па ти­ме и европ­ских ко­ри­сни­ка, још лак­ше би­ва­ју до­ста­вље­ни На­ци­о­нал­ној без­бед­но­сној аген­ци­ји (НСА). От­ка­ко је Едвард Сно­у­ден иза­шао у јав­ност, ви­ше не­ма сум­ње да кор­по­ра­ци­је из САД мо­ра­ју да по­дат­ке сво­јих ко­ри­сни­ка усту­пе аме­рич­ким слу­жба­ма, био је још је­дан Шрем­сов ар­гу­мент.

 

По­сле ових от­кри­ћа и Шрем­со­вих суд­ских би­та­ка, Бри­сел је ко­нач­но од­ба­цио по­год­бу са САД и до­нео но­ву уред­бу о за­шти­ти по­да­та­ка, ко­ја би тре­ба­ло да бо­ље за­шти­ти при­ват­ност гра­ђа­на ЕУ. Уред­ба сту­па на сна­гу 25. ма­ја и не­по­сред­но ће се при­ме­њи­ва­ти у свим зе­мља­ма ЕУ. Зна­чај­на је и за гра­ђа­не Ср­би­је јер Бе­о­град ра­ди на то­ме да са њом ускла­ди сво­је за­ко­но­дав­ство. Ка­ко се чу­ло на беч­ком ску­пу, но­ви европ­ски за­кон од­но­си­ће се на све ком­па­ни­је ко­је по­слу­ју у ЕУ и при­ку­пља­ју по­дат­ке о ње­ним др­жа­вља­ни­ма, као и на рад др­жав­них уста­но­ва.

Иста пра­ви­ла ва­жи­ће за европ­ске, аме­рич­ке или срп­ске фир­ме на тр­жи­шту под кон­тро­лом Бри­се­ла, при че­му оне не мо­ра­ју да има­ју кан­це­ла­ри­ју у ЕУ, као што је слу­чај „Во­ца­па”. За нај­го­ре по­вре­де по­пут об­ра­де по­да­та­ка без до­зво­ле пред­ви­ђе­не су мак­си­мал­не ка­зне од 20 ми­ли­о­на евра или че­ти­ри од­сто го­ди­шњег про­фи­та ко­ји ком­па­ни­ја оства­ри на гло­бал­ном ни­воу (шта год да је ве­ће од та два). Ме­ђу ства­ри­ма ко­је се за­бра­њу­ју је­сте и ре­дов­на прак­са Мар­ка За­кер­бер­га да при­ку­пља по­дат­ке чак и оних ко­ри­сни­ка ин­тер­не­та ко­ји не­ма­ју про­фил на „Феј­сбу­ку”. Ко­ри­сни­ци­ма се га­ран­ту­је и пра­во да за­тра­же да њи­хо­ви лич­ни по­да­ци бу­ду из­бри­са­ни (по­пут пре­тра­ге на „Гу­глу” или ин­фор­ма­ци­ја са „Феј­сбу­ка”) и да ком­па­ни­је ко­је их има­ју, као и њи­хо­ви по­слов­ни парт­не­ри, ви­ше не мо­гу да ши­ре и про­це­су­и­ра­ју те ин­фор­ма­ци­је (на при­мер у свр­ху огла­ша­ва­ња). Мно­ги при­ват­ни би­зни­си и др­жав­не уста­но­ве због то­га ће мо­ра­ти да има­ју слу­жбе­ни­ка ко­ји ће би­ти за­ду­жен за чу­ва­ње ових по­да­та­ка. Уред­ба се од­но­си на гра­ђа­не ЕУ чак и слу­ча­ју да су њи­хо­ви по­да­ци по­хра­ње­ни на сер­ве­ри­ма не­где дру­где. 

Европа је највеће тржиште

Да не­хат при ру­ко­ва­њу име­ни­ма, адре­са­ма и лич­ним кар­та­ма мо­же има­ти и тра­гич­не по­сле­ди­це по­ка­зао је слу­чај из Бри­та­ни­је ка­да је гре­шком над­ле­жне уста­но­ве муж на­сил­ник са­знао где му се пре­се­ли­ла су­пру­га, оти­шао та­мо и убио је. Не та­ко дра­сти­чан, али на­ма бли­жи при­мер, је­сте са Ко­со­ва где је вла­да на свом сај­ту об­ја­ви­ла име­на ко­ри­сни­ка со­ци­јал­не по­мо­ћи и ви­си­ну тих при­ма­ња. Макс Шремс је у из­ја­ви за „По­ли­ти­ку” об­ја­снио за­што ми­сли да ће се Си­ли­ци­јум­ска до­ли­на убу­ду­ће ви­ше оба­зи­ра­ти на европ­ска пра­ви­ла: „Мо­жда ми­сли­те да је 20 ми­ли­о­на евра ма­ло за ’Феј­сбук’, да ће он пла­ти­ти ка­зну и на­ста­ви­ти по ста­ром, али имај­те у ви­ду да би он био ка­жњен не са 20 ми­ли­о­на евра, већ са че­ти­ри од­сто су­ме ко­ју за го­ди­ну да­на за­ра­ди на свет­ском ни­воу, а то су ми­ли­јар­де евра.”

Ипак, би­ће про­бле­ма јер ће се аме­рич­ке кор­по­ра­ци­је у прак­си су­о­чи­ти са ди­ле­мом да ли да кр­ше аме­рич­ки за­кон, ко­ји од њих тра­жи да им усту­пе по­дат­ке о ко­ри­сни­ци­ма, или европ­ски за­кон, ко­ји то за­бра­њу­је.

„Евро­па овом уред­бом ства­ра ме­хур око сво­јих гра­ни­ца и утвр­ђу­је да се ин­фор­ма­ци­је о ње­ним гра­ђа­ни­ма не сме­ју из­но­си­ти из Евро­пе, на при­мер, у САД и он­да у НСА. Ми смо нај­ве­ће тр­жи­ште и ’Гугл’ би про­пао кад би био ис­те­ран одав­де. За­то Бри­сел не тре­ба да по­пу­шта кад твр­ди да ’Гугл’ не­ма пра­во да чу­ва исто­ри­ју на­ших пре­тра­га у по­след­њих 20 го­ди­на”, за­кљу­чу­је наш са­го­вор­ник, је­дан од 30 нај­у­ти­цај­ни­јих мла­дих љу­ди у Евро­пи пре­ма из­бо­ру  „Форб­са”. 

Фото Пиксабеј

За Ин­грид Брод­ниг, аутор­ку књи­га „Ла­жи на мре­жи” и „Мр­жња на мре­жи”, нај­ве­ћа ма­на уред­бе је­сте то што је у по­је­ди­ним де­ло­ви­ма бу­шна по­пут швај­цар­ског си­ра. У из­ја­ви за наш лист Ин­грид Брод­ниг ис­ти­че да је ре­гу­ла­ти­ва до­зво­ли­ла бан­ка­ма и дру­гим ор­га­ни­за­ци­ја­ма да од­лу­ке прав­да­ју ал­го­рит­ми­ма уз јед­но­став­но об­ја­шње­ње да је кли­јент од­би­јен „за­то што је та­ко ре­као ра­чу­нар”.

„Софт­вер по­ста­је ва­жан у на­шим жи­во­ти­ма јер од­ре­ђу­је да ли ће­мо до­би­ти по­зај­ми­цу и ко­ли­ка ће нам би­ти пре­ми­ја оси­гу­ра­ња. Уред­ба до­зво­ља­ва да јед­но­став­но ка­же­те да је ком­пју­тер та­ко из­ра­чу­нао, што ни­је до­бро, јер сва­ко од нас има пра­ва да зна за­што је од­би­јен и на осно­ву ко­јих по­да­та­ка кон­крет­но”, об­ја­шња­ва на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Она до­да­је да је јед­на од нај­бо­љих стра­на у ре­гу­ла­ти­ви то што се за­бра­њу­ју та­ко­зва­на сит­на сло­ва у уго­во­ри­ма.

„Ка­да сте се при­ја­вљи­ва­ли на сајт, дру­штве­ну мре­жу, за мејл или не­ку дру­гу услу­гу, ком­па­ни­је су вам сла­ле пре­ду­гач­ке по­ну­де сит­но ку­ца­ног тек­ста, пи­та­ју­ћи вас да ли се сла­же­те. Ни­ко то ни­је хтео да чи­та и сви су клик­та­ли да се сла­жу. ’Гугл’ би вам на­вод­но об­ја­шња­вао на шта све има пра­ва кад је реч о ва­шим по­да­ци­ма, али би је­ди­но искре­но об­ја­шње­ње би­ло да ка­же да има пра­во на све. По­сле 25. ма­ја ком­па­ни­је ће мо­ра­ти да ја­сним и пре­ци­зним је­зи­ком об­ја­сне ко­је по­дат­ке же­ле и због че­га. Ра­ни­је сте јед­ним кли­ком да­ва­ли са­гла­сност за све што се од вас тра­жи­ло, док ће­те да­ва­ти са­гла­сност за по­себ­не ства­ри, при че­му ће­те не­што мо­ћи да од­би­је­те а дру­го да при­хва­ти­те”, до­да­је на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Казне до два милиона динара

Ко­ли­ко др­жа­ва, ком­па­ни­је и дру­ге ор­га­ни­за­ци­је зна­ју о на­ма по­ка­зу­је се сва­ки пут кад нам „Феј­сбук” за при­ја­те­ље пред­ло­жи  љу­де са ко­ји­ма не­ма­мо за­јед­нич­ких при­ја­те­ља на мре­жи, али чи­је бро­је­ве има­мо у мо­бил­ним те­ле­фо­ни­ма. „Гугл” нас под­се­ћа да има­мо лет јер је ту ин­фор­ма­ци­ју про­че­шљао у елек­трон­ским кар­та­ма иако му ми ни­смо да­ли са­гла­сност да нам че­шља по меј­ло­ви­ма, или ни­смо зна­ли да је­смо. За Ср­би­ју је ва­жан и при­мер из не­дав­не кам­па­ње за бе­о­град­ске из­бо­ре ка­да су се гра­ђа­ни жа­ли­ли да их вла­да­ју­ћа стран­ка са не­по­зна­тих бро­је­ва зо­ве на мо­бил­не те­ле­фо­не ко­је су ње­ни ак­ти­ви­сти, ка­ко су об­ја­шња­ва­ли, до­би­ли из оп­шти­не.

Исто­вре­ме­но Ср­би­ја на­сто­ји да се уса­гла­си са европ­ском ре­гу­ла­ти­вом и до­не­се но­ви за­кон о за­шти­ти по­да­та­ка. Ка­ко нам об­ја­шња­ва Са­ша Га­јин, члан рад­не гру­пе Ми­ни­стар­ства прав­де за из­ра­ду тог за­ко­на и про­фе­сор на Прав­ном фа­кул­те­ту Уни­вер­зи­те­та Уни­он, „циљ но­вог за­ко­на упра­во и је­сте пот­пу­но ускла­ђи­ва­ње на­шег за­ко­но­дав­ства у овој обла­сти са европ­ском уред­бом да би Ср­би­ја по­ста­ла део је­дин­стве­ног прав­ног про­сто­ра за­шти­те по­да­тка о лич­но­сти на тлу Евро­пе”. 

„У Ср­би­ји ће се пра­во на за­шти­ту по­да­та­ка шти­ти­ти на исти на­чин као и у ЕУ. Но­вим за­ко­ном се про­ши­ру­је ле­пе­за пра­ва у овој обла­сти, од­ре­ђу­ју ме­ре за­шти­те по­да­та­ка, на при­мер да се сва­ка по­вре­да мо­ра при­ја­ви­ти по­ве­ре­ни­ку, и раз­ви­ја­ју но­ви прав­ни ме­ха­ни­зми за­шти­те ли­ца чи­ји се по­да­ци об­ра­ђу­ју. Осим по­ве­ре­ни­ка, ко­ји ће вр­ши­ти ин­спек­циј­ски над­зор са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но или на осно­ву при­ту­жби и из­ри­ца­ти ман­дат­не ка­зне, за­шти­том по­да­та­ка ба­ви­ће се пре­кр­шај­ни су­до­ви, као и пар­нич­ни су­до­ви пред ко­ји­ма ће­те мо­ћи да тра­жи­те на­док­на­ду ште­те и дру­ге об­ли­ке за­шти­те по­вре­ђе­ног пра­ва лич­но­сти”, об­ја­шња­ва про­фе­сор Га­јин за „По­ли­ти­ку”.

Он до­да­је да на­црт за­ко­на пред­ви­ђа да ће пре­кр­шај­ни су­до­ви мо­ћи да из­ри­чу ка­зне од 50.000 до два ми­ли­о­на ди­на­ра за по­вре­ду за­кон­ских од­ред­би, док ће по­ве­ре­ник мо­ћи да из­ри­че ман­дат­не ка­зне од 20.000 до 100.000 ди­на­ра у за­ви­сно­сти од то­га ко­је ли­це се ка­жња­ва.

Срп­ски пред­став­ник на ску­пу у Бе­чу би­ла је Сла­во­љуп­ка Па­вло­вић из Кан­це­ла­ри­је по­ве­ре­ни­ка за ин­фор­ма­ци­је од јав­ног зна­ча­ја и за­шти­ту по­да­та­ка о лич­но­сти. Она је под­се­ти­ла да су ка­ме­ре по­ста­вље­не због над­зо­ра са­о­бра­ћај­ни­ца усни­ми­ле пар ко­ји је имао секс на јав­ној по­вр­ши­ни у бли­зи­ни „Аре­не” и да је сни­мак, на ко­јем су се ја­сно ви­де­ла ли­ца, до­спео на ин­тер­нет а да ни­је би­ло мо­гу­ће утвр­ди­ти ко­ји по­ли­ца­јац је био од­го­во­ран. У раз­го­во­ру за наш лист, она је скре­ну­ла па­жњу и на то да су осе­тљи­ви пси­хи­ја­триј­ски по­да­ци јед­ног па­ци­јен­та 2015. из­не­ти из бол­ни­це „Ла­за Ла­за­ре­вић”, до­ста­вље­ни ми­ни­стру здра­вља, по­том МУП-у и ко­нач­но об­ја­вље­ни у ме­ди­ји­ма. 

„Све се за­вр­ши­ло та­ко што је од­го­вор­но ли­це у бол­ни­ци до­би­ло опо­ме­ну, док је у од­но­су на ми­ни­стра здра­вља по­сту­пак за­ста­рио јер ни­су мо­гли да га на­ђу да му уру­че по­зив”, под­се­ћа на­ша са­го­вор­ни­ца. 

Она сма­тра да Ср­би­ја као др­жа­ва ни­је пре­ви­ше за­ин­те­ре­со­ва­на да уре­ди ову област и да је Бе­о­град ре­шио да на бр­зи­ну на­пи­ше но­ви за­кон и јед­но­став­но пре­пи­ше од­ред­бе из европ­ске уред­бе са­мо за­то што се то оче­ку­је од ње­га у про­це­су европ­ских ин­те­гра­ци­ја. Ве­ру­је да гра­ђа­ни гре­ше ка­да ка­жу да их ни­је бри­га шта се де­ша­ва са њи­хо­вим по­да­ци­ма јер „не­ма­ју шта да кри­ју”. 

„Ни­је реч о то­ме да ли има­те не­што да кри­је­те. Не­ко мо­же да вам укра­де иден­ти­тет или да по­вре­ди ва­ше до­сто­јан­ство. Ка­да не­ко због днев­но­по­ли­тич­ких об­ра­чу­на има при­ступ на­шем ги­не­ко­ло­шком кар­то­ну или зна да смо узи­ма­ли та­бле­те за спа­ва­ње, то нас во­ди ка ор­ве­лов­ској др­жа­ви. Чо­век ко­ме је по­вре­ђе­на при­ват­ност је ого­љен чо­век, а ваљ­да ни на ули­цу не из­ла­зи­мо го­ли”, упо­зо­ра­ва Сла­во­љуп­ка Па­вло­вић. 


Коментари3
e0f54
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

miroslav
Od momenta kad nabavimo kompjuter i počnemo ga koristiti, izloženi smo sima i svakome. Što to da me brine, tehniku koristim jer je velika pomoć, korisna je, malo škrabam, lajem u komentarima i lajem na sve, pa nek čitaju. Lajem, jer me je strah kuda ide ovaj svet? I ovi sa zapada i ovi sa istoka probavaju opasne bombe, nuklearne i svake druge i rade običnom svetu o glavi. Ja lajem i mnogi drugi, možda nas čuju, možda pročitaju šta škrabamo, pa stave prst na čelo i poštede nas zla, koje se već nazire. Neka znaju ko laje i koliko nas je, ko su nam mame, tate, kad idemo u WC, kad i koliko se intimno družimo sa našim dragim lepoticama. Samo da bude mira na ovom svetu, da nema kuge gladi i rat a oni neka nas prisluškuju, ništa korisno od nas za njih.
miroslav
Mihajlo bre, anonimnosti nema, baš da anonimnost branim životom, kako kad je odbrana uzaludna. Privatnost nema, tejne nema, snimaju nas na ulici, trgovini, aerodrumu,snimaju nas onog momenta kad uključimo kompjuter i momilni telefon. Možemo mi galamiti koliko hoćemo da smo za privatnost, za tajnost, za slobodu govora, za "otvoreno društvo", ali oni nas slušaju, gledaju i obrađuju naše reči i naše slike. Mihajlo bre, šta treba da kupimo frulu, nekoliko ovaca, odemo u planinu, razgovaramo sa ovcama, gledamo kako trava raste, da bi živeli u tajnosti, privatnosti, možda je to OK, za onoga koga nervira prisluškivanje i posmatranje velike braće?
Препоручујем 2
Mihajlo
Anonimnost nije privilegija nego pravo koje treba braniti životom. Prva rečenica manifesta Sajferpank pokreta je: "Privatnost je neophodan uslov za otvoreno društvo informatičkog doba. Privatnost nije tajna. Privatna stvar je nešto što se ne želi podeliti sa celim svetom, tajna je nešto što se ne želi podeliti ni sa kim. Privatnost je moć selektivnog otkrivanja sebe svetu". Svako ko se odriče prava na privatnost, jer "nema šta da krije" se ne razlikuje od onoga ko se odriče prava na slobodu govora jer "nema šta pametno da kaže".
Препоручујем 29

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља