четвртак, 18.04.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 20:32

После масакра на Флориди, сумњив је и аларм за пожар

За три ученика у породици Кљаић вежбе за случај оружаног напада на школу постале су рутина, а за две и по године живота у САД суочили су се и са правим претњама
Аутор: Јелена Кавајанедеља, 18.03.2018. у 22:00
Константин, Сретен и Теодор (Фотографије лична архива)

У школи је супер, много лакше него у Србији. Имали смо и вежбе о томе шта да радимо ако неко наоружан уђе и почне да пуца преносио је Теодор (14) преко скајпа прве утиске из нове средине када је у јесен 2015. новобеоградску школу заменио оном у околини Чикага. У међувремену, вежбе су постале рутина за њега и двојицу браће Константина (10) и Сретена (16).

„Сваких неколико месеци имамо вежбе за разне ситуације: торнадо, земљотрес, пожар... То за пуцњаву зовемо school lockdown (скул локдаун – затварање школе). Огласи се звоно, наставници закључају врата, спусте ролетне и сви морамо у ћошак да не могу да нас виде кроз прозор на вратима. Постоји дугме које закључава сва врата школе уколико је около неко сумњив”, испричао нам је Теодор недавно, после још једне велике школске трагедије у Америци.

Описана процедура спасла је животе ђацима у Калифорнији прошлог новембра, када је наоружани нападач убио пет људи и потом упао у основну школу, али није успео да приђе ниједном детету. Међутим, у крвавом пиру на Флориди пре месец дана нападач, бивши ученик, очигледно је злоупотребио оно што је научио на вежбама.

Активирао је аларм за пожар, а када су ђаци по протоколу за такву ситуацију почели да се евакуишу, отворио је ватру из легално купљене полуаутоматске пушке. Сва врата су потом такође по процедури закључана, али то је само повећало број жртава, јер деца нису могла да се врате у учионице. Живот је изгубило 17 ученика и наставника. Када се неколико дана касније у средњој школи Hinsdale South (Хинсдејл саут – јужни Хинсдејл) на периферији Чикага огласио пожарни аларм, нико није хтео да изађе из учионице.

„Сачекали смо да наставница изађе да провери о чему се ради”, прича Сретен, ученик другог разреда ове школе. Признаје да после овога што се десило на Флориди „није баш лако” и да размишља о свему, али да се лично не плаши, иако је постојала реална опасност да се нешто слично деси баш у његовој школи.


       У Сретеновој школи постављени су тастери за позивање полиције

„Један ученик је у октобру претио другом ученику и писао је на друштвеним мрежама да ће доћи у школу са експлозивом и оружјем. Полиција је по пријави претресла кућу и пронашла експлозив и читав арсенал нелегалног оружја, као и нацистичка обележја. После тога је безбедност мало појачана. Добили смо аларме као за пожар, кад притиснемо одмах долази полиција. Али, и даље у школу може да уђе било којa особа са било каквим намерама. Чак немамо ни наоружаног чувара”, прича Сретен и додаје да су код њега ученици политички подељени у погледу тога да ли треба наоружати наставнике као што је предложио Доналд Трамп.

Недавно су такође имали ситуацију да је школа била превентивно закључана због безбедносног ризика у окружењу – пљачке оближње пумпе. Родитељима је одмах стигао мејл да постоји проблем и да ће бити обавештени када полиција заврши посао.

„Размишљали смо о томе шта ли се то дешава, осећај је био чудан. Срећом, брзо је стигла порука од директора са објашњењем шта се тачно догодило. Овде су сви баш на опрезу”, прича Јелена, мајка тројице дечака. Каже да нема разлога да се плаши, јер „све функционише како треба” и „појединачни инциденти се могу десити увек и било где”.

Када се породица, која је избегла из Хрватске деведесетих, из Београда иселила у САД 2015. године, посебан однос Американаца према оружју видео се на сваком кораку. И не само „рођених” Американаца. Јеленин брат је отишао  у САД 1996. као средњошколац. Након неког времена је постао власник два пиштоља и полуаутоматске пушке. Каже да се осећа сигурније када је има испод кревета, иако живи у добром крају. У радњи трговинског ланца „Волмарт” у крају у ком Кљаићи живе, чикашком предграђу Вилоубрук, продаје се муниција.

„Зависи од државе до државе. У Ајови у ’Волмарту’ можеш да купиш и сачмарице. Један Босанац који живи у Индијани и има пуне сандуке оружја причао ми је како то иде. Покажеш у продавници зелени картон и укуцаш свој број у компјутер. Ако немаш никакав досије, у року од 15 минута ФБИ шаље одобрење и одмах можеш да купиш оружје”, прича отац Зоран Кљаић, возач који је због посла већ пропутовао САД уздуж и попреко.

„У неким државама можеш да носиш оружје, у неким не. У неким мора бити скривено, а у неким показано, јер ако је скривено онда сматрају да си претња. У Индијани можеш окачити полуаутоматску пушку о раме и ићи свуда легално, осим у продавнице на којима је истакнуто да је забрањено ући с оружјем”, додаје Зоран.

У среду 14. марта, тачно месец дана од крвавог пира на Флориди, ученици из целе Америке су тачно у 10 ујутру масовно напуштали наставу на 17 минута у симболичном сећању на 17 жртава и захтевали су строже законе о поседовању оружја. Сретен је одлучио да се не придружи протесту, јер, како каже, не верује да ће забрана легалног оружја спречити пуцњаве. У школи је сазнао да је брат од његовог друга са 19 година купио пиштољ илегално „да се прави важан”.

Сличан став имају и родитељи и кажу да онај ко хоће да има оружје набавиће га на овај или онај начин. „Нормални људи неће моћи да се бране, а негативац ће опет купити илегално”, закључује Јелена. „Разговор је једино решење. Свако најбоље познаје своје дете и може да примети ако нешто није у реду. Наравно, и други ђаци и наставници треба да учествују у томе, да се на време реагује ако се примети нека фрустрација. Бес и незадовољство се накупљају с временом и довољан је неки окидач да дође до трагедије...”


Коментари1
eb10f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Мирослав
Što bi rekao Mel Gibson u hrabrom srcu:FREEDOM!!! I ti novi naraštaji kada budu stasali da se igraju tuđim životima po svetu,mislim i na naših gora list,zadojenih ovakvom slobodom,od detinjstva raslih u strahu i frustracijama demokratije i slobode,izmisliće i oni neku kolateralna štetu ,biće i oni sebični,samoživi,oholi gospodari sveta.Rekao bih samo da će na vrata da ulaze na kant.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља