недеља, 20.10.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 15:32

По­е­зи­ја – нај­суп­тил­ни­ја умет­ност Персијанацa

Те­мат но­вог бро­ја ча­со­пи­са Иран­ског кул­тур­ног цен­тра по­све­ћен je крат­кој иран­ској при­чи савремених аутора
Аутор: Мирјана Сретеновићнедеља, 18.03.2018. у 22:00
Александар Драговић (Фото Д. Жарковић)

Ча­со­пис „Нур” (Све­тлост) с те­ма­ма из иран­ске кул­ту­ре и умет­но­сти из­ла­зи од 1990. го­ди­не, ка­да је и отво­рен Иран­ски кул­тур­ни цен­тар у Бе­о­гра­ду за под­руч­је СФРЈ. Лист са­др­жи ру­бри­ке о књи­жев­но­сти, фи­ло­зо­фи­ји, вер­ским и дру­штве­ним те­ма­ма, а у но­вом бро­ју пр­ви пут пред­ста­вља са­вре­ме­ну иран­ску књи­жев­ност. О то­ме го­во­ри Алек­сан­дар Дра­го­вић, пре­во­ди­лац и уред­ник из­да­ва­штва у Иран­ском кул­тур­ном цен­тру у Бе­о­гра­ду.

– Ср­би и Иран­ци се књи­жев­но не по­зна­ју. Иран­ци зна­ју за Ан­дри­ће­ву „На Дри­ни ћу­при­ју”, „Дер­виш и смрт” Се­ли­мо­ви­ћа, Ки­шо­ву „Гроб­ни­цу за Бо­ри­са Да­ви­до­ви­ча”, Ал­ба­ха­ри­је­ву збир­ку при­ча „Кра­ва је уса­мље­на жи­во­ти­ња”. А број са­вре­ме­них пре­во­да са пер­сиј­ског на срп­ски мо­же да се на­бро­ји на пр­сте јед­не ру­ке – ка­же Алек­сан­дар Дра­го­вић. 

 

Од ма­ја 2016. и до­ла­ска Мох­се­на Со­леј­ма­ни­ја, не­дав­но пре­ми­ну­лог ди­рек­то­ра Иран­ског кул­тур­ног цен­тра у Бе­о­гра­ду, књи­жев­ни­ка и пре­во­ди­о­ца са ен­гле­ског је­зи­ка, ви­ше па­жње се по­све­ћу­је са­вре­ме­ној ли­те­ра­ту­ри. Иран је био по­ча­сни гост на Ме­ђу­на­род­ном сај­му књи­га у Бе­о­гра­ду 2016, ка­да је пот­пи­сан спо­ра­зум о пре­во­ђе­њу две­ју зе­ма­ља. У окви­ру тог про­јек­та штам­па­не су „При­че са Са­ба­ла­на” Мо­ха­ме­да Ре­зе Бај­ра­ми­ја, у пре­во­ду Ми­ло­ша Де­ли­ћа, а ра­ди се на пре­во­ди­ма „Ха­мам Бал­ка­ни­је” Вла­ди­сла­ва Бај­ца, „Атла­са опи­са­ног не­бом” Го­ра­на Пе­тро­ви­ћа и „Ру­ског про­зо­ра” Дра­га­на Ве­ли­ки­ћа. У не­до­стат­ку иран­ских пре­во­ди­ла­ца ко­ји зна­ју срп­ски, ова де­ла ће на пер­сиј­ски би­ти пре­ве­де­на са ен­гле­ског. 

– Са­вре­ме­ни иран­ски ауто­ри, ко­је смо пред­ста­ви­ли у збор­ни­ку, ма­хом об­ра­ђу­ју со­ци­јал­не те­ме. Нај­зна­чај­ни­ја иран­ска аутор­ка Го­ли Та­ра­ки за при­чу „Ве­ли­чан­стве­на го­спо­ђа мо­је ду­ше” 1982. до­би­ла је на­гра­ду од фран­цу­ског ин­сти­ту­та. Са­да смо об­ја­ви­ли ње­ну при­чу „Ма­ма Нар и ње­ни си­но­ви” о ег­зи­лу и до­мо­ви­ни. Ту је и не­ко­ли­ко рат­них при­ча. Ка­да је Иран иза­шао из ра­та са Ира­ком ја­ви­ла се це­ла пле­ја­да пи­са­ца ко­ји су би­ли уче­сни­ци ра­та и они у свом де­лу об­ја­шња­ва­ју си­ту­а­ци­ју у Ира­ну у по­след­њих 40 го­ди­на – ис­ти­че Дра­го­вић. 

Из­два­ја при­чу „Пот­пис” Се­је­да Шо­џа­ји­ја, ко­ји пи­ше о ис­ку­стви­ма по­сле­рат­ног Ира­на и пи­та­њу му­че­ни­штва, од­но­сно му­шкар­ци­ма ко­ји су да­ли жи­вот за отаџ­би­ну, жр­тву­ју­ћи се на пу­ту исти­не и прав­де. Глав­на ју­на­ки­ња је де­вој­чи­ца ко­јој у шко­ли тра­же очев пот­пис на све­до­чан­ству, али она не же­ли да ка­же да јој је отац му­че­ник – па­ли бо­рац. Ка­да до­ђе ку­ћи, за­зи­ва мр­твог оца, ко­ји се по­ја­вљу­је у из­ма­гли­ци и пот­пи­су­је јој све­до­чан­ство...

– У све­ту су углав­ном по­зна­ти иран­ски пе­сни­ци ко­ју у ди­дак­тич­кој по­е­зи­ји да­ју са­ве­те за му­дри­ји жи­вот. По­е­зи­ја је ина­че нај­суп­тил­ни­ја умет­ност Пер­си­ја­на­ца. Ге­те је пи­сао свом се­кре­та­ру Екер­ма­ну: „На са­зве­жђу пер­сиј­ског пе­сни­штва има се­дам зве­зда, од ко­јих је сва­ка ве­ћа од ме­не”. Под­се­ти­ћу на то да су сти­хо­ви чу­ве­ног иран­ског пе­сни­ка Са­ди­ја (13. век) укле­са­ни на згра­ду Ује­ди­ње­них на­ци­ја у Њу­јор­ку: „Сви љу­ди су део јед­не це­ли­не, и ка­да се је­дан де­лић раз­бо­ли, тр­пе и дру­ги де­ло­ви. Ако не тр­пиш пат­њу дру­го­га, не мо­жеш да се на­зо­веш чо­ве­ком” – под­се­ћа Дра­го­вић. 

На­во­ди да је у спе­ву „Ме­сне­ви­ја” по­зна­ти пе­сник Ру­ми опи­сао пат­њу због одво­је­но­сти чо­ве­ка од Бо­га, пи­шу­ћи о ду­ши ко­ја па­ти за тим да про­на­ђе ду­хов­ну до­мо­ви­ну. Док код Ата­ра у гно­стич­кој по­е­ми „Го­вор пти­ца”, 30 пти­ца – удру­же­не у по­ду­хва­ту да от­кри­ју шта је су­шти­на жи­во­та, по­ла­зе на пут, што је па­ра­диг­ма за пу­то­ва­ње ду­ше ка оно­стра­ном. На­и­ла­зе на се­дам до­ли­на (гне­ва, за­ви­сти, мр­жње...), и из њих из­ла­зе са­вр­ше­ни­је. Сти­жу до пти­це фе­никс у ко­ју се ута­па­ју и про­на­ла­зе сво­ју су­шти­ну... 

– „Ме­сне­ви­ја” Џе­ла­лу­ди­на Ру­ми­ја пре­ве­де­на је и у Аме­ри­ци, где је 2004. би­ла нај­про­да­ва­ни­ја пе­снич­ка књи­га у САД, а у све­ту је по­знат и Ха­физ са фи­ло­зоф­ско-вер­ским спе­вом „Ди­ван”, књи­гом ко­ја се др­жи у сва­кој ку­ћи у Ира­ну и ко­ја нај­пре­фи­ње­ни­јим лир­ским из­ра­зом из­но­си ду­бо­ке исти­не о бо­жан­ству, све­ту и чо­ве­ко­вом ме­сту у ње­му – на­во­ди наш са­го­вор­ник.

Од 15 ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка у Те­хе­ра­ну, те­хе­ран­ски Са­јам књи­га го­ди­шње по­се­ти из­ме­ђу три до пет ми­ли­о­на. Др­жа­ва по­ма­же књи­жев­ност пу­тем ин­сти­ту­ци­ја по­пут Цен­тра за де­цу и мла­де, са де­се­ти­на­ма огра­на­ка у це­лој зе­мљи где се др­же кур­се­ви кре­а­тив­ног пи­са­ња. Ве­ли­ки је број иран­ских књи­жев­ни­ца, а јед­на од њих је из­ја­ви­ла да њи­хов број ви­ше не мо­же ни да се ре­ги­стру­је.

– У це­лом све­ту има 80 иран­ских кул­тур­них цен­та­ра. Наш цен­тар ор­га­ни­зу­је фе­сти­вал иран­ског фил­ма и бес­пла­тан че­тво­ро­го­ди­шњи курс пер­сиј­ског је­зи­ка. У ма­ју ове го­ди­не Ср­би­ја ће би­ти по­ча­сни гост те­хе­ран­ског Сај­ма књи­га, а са Ки­но­те­ком ра­ди­мо на то­ме да срп­ски филм пред­ста­ви­мо у Ира­ну, где је Ку­сту­ри­ца нај­по­зна­ти­ји наш ре­жи­сер. Цен­тар је об­ја­вио око 70 на­сло­ва ме­ђу ко­ји­ма: Пер­сиј­ске бај­ке, збор­ник „Ха­физ и Ге­те”, Ха­фи­зов „Ди­ван”, „Сто срп­ских и пер­сиј­ских по­сло­ви­ца” – ка­же Алек­сан­дар Дра­го­вић.


Коментари0
17ff9
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља