уторак, 24.11.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 19.03.2018. у 22:00 Марина Вулићевић

Исаија Берлин мислиоце делио на јежеве и лисице

Овај историчар идеја сматрао је да Велика Британија није либерална због својих мислилаца, међу којима је посебно уважавао Џона Стјуарта Мила, „већ због својих људи од акције, због својих институција, културе, либералне цивилизације и праксе”
Исаија Берлин (Фото Викимедија/Лусинда Даглас-Мензис)

Једно од важних теоријских питања Исаије Берлина (1909–1997) бави се тиме у којој врсти света је политичка филозофија могућа. Одговор који је дао гласи: „Само у свету у којем се циљеви сударају”. Из овог става може да уследи дијалектика његовог филозофског мишљења која се у појединачном и друштвеном смислу супротставља свакој унапред задатој схеми. То значи да човек коме је друштво прописало да буде слободан у ствари није слободан, а да је друштво које је фанатично усмерено ка једном циљу на погрешном путу.

Схватање слободе Исаије Берлина, страсног поштоваоца људских права, извире из разноврсности људског искуства. У часопису „Градац” посвећеном Берлину (који је приредио Мухарем Баздуљ), може се пронаћи податак да је овај историчар идеја сматрао да Велика Британија није либерална због својих мислилаца, међу којима је посебно уважавао Џона Стјуарта Мила, „већ због својих људи од акције, због својих институција, културе, либералне цивилизације и праксе”.

Као што је веровао наш Лаза Костић, а затим и Винавер, да из великог укрштаја настају изузетне ствари, и у личности Исаије Берлина биле су укрштене две нације, летонска, као део Руске царевине у доба његовог рођења – пореклом, и британска – животом.

„Довођење у везу то двоје, руског сна и британске стварности, подарило је Исаији ту необичну снагу, говорио је не баш као пророк, али из дубина руског искуства, а опет са искуством Британије, која је за њега и његову породицу, као и за многе друге Јевреје, била рај у време када је Русија била затвор”, читамо у „Градцу”.

Још као дечак, после Октобарске револуције, Исаија Берлин из Петрограда је са родитељима дошао у Лондон. Постао је оксфордски ђак, а касније и оксфордски професор. Током Другог светског рата радио је за британску дипломатску службу. Председник Британске академије био је од 1974. до 1978. године. Добитник је Награде Јерусалима за писање о индивидуалној слободи.

Када је држао предавања или када је писао, Исаија Берлин као да је водио узбудљиве разговоре, лицем у лице, са Макијавелијем, Хердером, Марксом, Чернишевским, Херценом. Ане Ахматове, која је била заточеница Стаљиновог диктаторском режима, сећао се с болом; Бродски је за њега био највећи живи песник, са Пастернаком је говорио не о руској књижевности већ о Шекспиру и Прусту. Када су у фокусу била збивања у вези са совјетским уласком у Мађарску 1956. године, кубанска криза, отпор Алжира француској владавини, није стајао ни на чију страну осим на страну заштите људских права цивила, заступао је либерална начела и противио се свакој врсти насиља.

Када се 1945. године вратио у Москву, схватио је да је „сат у Русији стао отприлике у 1928, прекидањем веза са спољашњим светом”. Сматрао је себе ционистом и није могао, како је у једном разговору казао, „да свари” идеју Хане Арент о баналности зла. „Нацисти нису били `банални`. Ајхман је, по властитом признању, у дубини душе, веровао у то што је радио”, сматрао је Берлин.

Разлоге националистичког претеривања Берлин је видео у недостатку „глади за признањем” коју је по Хегеловој анализи Запад ипак задовољио, али је такође мислио да „у свету растрзаном ексцесима не треба посебно истицати сурову и разорну снагу национализма”.

„Морамо признати ту појаву, коју евроцентрично друштво 19. века није предвидело, и морамо у њој препознати покушај новоослобођених робова широм света, `деколонизованих`, да задовоље једну дубоку и природну потребу. Зашто су сви превидели такву могућност развоја догађаја? На то питање не нудим одговор”, писао је Берлин.

Логично следе неки његови закључци, вишезначно се сливају једни у друге.

Могуће је бити патриота, а не бити националиста. Утопије се обично завршавају у горчини и фрустрацији. Мањине су стимуланс, „квасац”, средство ферментације, али никога не треба силити да буде мањина. Треба разумети људе који нам се супротстављају. Сваки народ има право на сопствени развој. Знање ће нас учинити слободнијима само ако заиста постоји слобода избора – ако се на основу нашег знања можемо понашати другачије него што бисмо се понашали без њега. Самоћа је кад те други људи не разумеју....

Мислиоце је Берлин делио на јежеве и лисице, и то је још једна од особености његовог психолошког приступа питањима духа и културе. Ову класификацију осмислио је као игру: Пушкин се кретао тамо где га је дух водио, био је лисица. Достојевски је све покушавао да интерпретира кроз призму једног система – што раде јежеви. А Толстој је, по Берлиновом објашњењу, био лисица „која је страствено веровала да је заправо јеж”.

Посебна заслуга Исаије Берлина је у томе што је оживео схватање друштвене еволуције Ђанбатисте Викоа, „оца модерног концепта културе”, и онога што је сам назвао „културним плурализмом”, а то је „панорама различитих култура, потрага за другачијим и понекад неспојивим начинима живота, идеалима, вредносним стандардима”.

Коментари0
1f39f
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља