среда, 14.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:48

Саркози приведен због Гадафијевог новца

Бившег француског председника полиција први пут испитује о оптужбама да је нелегално примао новац од либијског вође, на чијем се свргавању војном силом касније највише ангажовао
Аутор: Љиљана Вујићуторак, 20.03.2018. у 19:08
Наводи се да је Саркози од Гадафија добио и до 50 милиона евра, делом пренесене у коферима (Фото Бета)

Никола Саркози је политичка прошлост као и његова партија, која је након последњег изборног краха прелетела код актуелног шефа Јелисејске палате. Али, сага о француским републиканцима неће бити исписана док се не стави тачка на поглавље о доприносу либијског новца њиховом успону и паду. Врхунац тог поглавља тек следи јер је Саркози, иако га већ деценију прате политички скандали о корупцији и малверзацијама, јуче први пут приведен на саслушање због сумње да је примао новац од либијског лидера Муамера Гадафија.

„Монд” из правосудних извора сазнаје да је бивши француски председник одговарао на питања истражитеља због оптужби да је добио 50 милиона евра од режима Гадафија за финансирање успешне председничке кампање 2007. године. То је 29 милиона евра више него што француски прописи дозвољавају кандидатима да приме од странаца. У склопу истраге, коју већ пет година води канцеларија за борбу против корупције и финансијских и фискалних малверзација, јуче је саслушан и Саркозијев близак пријатељ а бивши министар Брис Ортеф.

„Фајненшел тајмс” јавља да Саркози у притвору може остати највише 48 сати, након чега судије могу покренути пуну истрагу, што би имплицирало постојање конкретних доказа о случају. Овај корак водио би, иако не нужно, до суђења. Преурањено је говорити о историјском судском процесу иако потенцијални сведоци већ дуже време отворено тврде да је Саркозија либијски новац увео у Јелисејску палату, а потом и утицао на бројне политичке потезе које је у њој направио.

Одавно се отворено прича и пише у медијима, захваљујући и изјавама саучесника – званичника Гадафијевог режима, да је Саркозију новац уплаћиван преко пореских рајева попут Панаме, потом са рачуна у швајцарској банци и, како су саучесници тврдили, доношен његовим људима у џаковима из Либије у Париз. Последњи је пре непуне две године бизнисмен Зијад Такиједин сликовито причао како је три пута из Триполија у Париз крајем 2006. године доносио кофере са око два милиона долара да „подмаже” прву председничку рунду.

Претходно је угледни француски информативни сајт „Медијапарт” пред други круг председничких избора 2012. године, на којима је Саркозија поразио Франсоа Оланд, објавио либијски документ којим Гадафи одобрава подршку кампање са 50 милиона евра. Редакција је тврдила да је документ о састанку одржаном 10. октобра 2006. године, с потписом Гадафијевог шефа обавештајне службе Мусе Кусе, добила од бивших либијских високих политичара у егзилу. Преговорима су на либијској страни присуствовали Абдала Сенуси, шеф тајне полиције, и Башир Салех, некадашњи шеф Гадафијевог кабинета. Саркозија је заступао управо будући министар унутрашњих послова – Брис Ортеф.

Прашина око афере „Гадафи” слегла се неко време, све док почетком ове године на британском аеродрому „Хитроу” није ухапшен француски бизнисмен алжирског порекла, шармантни Александар Ђури. Овај швајцарски држављанин, који се налази у фокусу поменуте истраге, појавио се пред британским судијама, које су га након саслушања и плаћене милионске кауције пустиле да се с наногвицом шета по ужем центру Лондона и у луксузном стану своје ћерке чека следеће рочиште заказано за 17. април. Ђурија, блиског пријатеља бројних политичких моћника, париске власти терете са бар девет оптужби, укључујући употребу лажних докумената, заверу и злоупотребу јавних средстава, прање новца и подмићивање функционера.

Око Саркозија се стеже обруч, а он годинама негира оптужбе које је нешто пред смрт Гадафи изрекао за „Фигаро” признавши да је он дојучерашњег француског пријатеља довео на власт. Ако се неки шеф државе дружио са либијским вођом, то је био Саркози, којег су већ у првим месецима председниковања критиковали јер је Гадафију уприличио издашну петодневну посету Паризу и дозволио му да монтира свој шатор у бедуинском стилу поред Јелисејске палате.

Пуковник је том приликом освежио везе са западним силама. Његово гостовање и шетање по Паризу, а потом Саркозијеве хвале да ће њих двојица потписати уговоре вредне неколико стотина милиона евра објављени су у свим националним медијима. Бивша директора државног предузећа „Арева”, гиганта у производњи нуклеарних електрана, потврдила је да је Саркози хтео да прода Либији ту компанију, о чему су преговарали све до 2010.

Убрзо потом нешто је запело у блиским пријатељским односима. Кад је избио грађански рат у Либији, Саркози је предложио бомбардовање Гадафијевог командног штаба и, у склопу међународне коалиције, тамо послао француске снаге. Пуковник је свргнут, а потом побуњеничком руком разапет пред очима свог народа и целог света, а дух из боце је пуштен. Француска је прва признала либијску опозицију као пуноправног представника земље која је убрзо још дубље утонула у грађански рат и економски хаос. Резултати војне интервенције у земљи су раст исламизма и избегличка криза који дестабилизују Европу.

А Гадафијева породица није одустајала. Претили су да ће обелоданити доказе да су финансирали Саркозијеву кампању. Његов син тражио је од „кловна да врати новац либијском народу”, јер су му „помогли како би радио за либијски народ, а он их је разочарао”. Саркози је разочарао и своје гласаче, који су га напустили 2012. године када је постао најнепопуларнији председник у историји Пете републике и други који није реизабран. Али, не би био први председник Француске и републиканац којем би било суђено, иако је већ требало да му се суди у засебном случају – наводних лажних финансијских извештаја и прекорачења лимита у финансирању друге и последње кампање.


Коментари19
7fff1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Aleksandar Mihailovic
Tako rade kriminalci, pozajme velike pare a onda poverioca likvidiraju da bi rešili problem duga. Kako Sarkozi nije bio jedini u divljanju prema Libiji i Gadafiju pitanje je kome je sve Gadafi davao pare da bi njegovu državu iz zlobe i zbog terorističkih nagona razbucali i vratili za najmanje 200g unazad. Jad, beda i pogubnost jedne kolonijalističke politike, organizovanog međudržavnog kriminala i imperijalizma u najgoroj ljudskoj varijanti. Ipak, Srbija i dalje "bezalternativno" puzi ka njima, trpi ponižavanja i ucene, sama se dodatno ponižava, ali, kao dobar učenik budućih gospodara sprovodi teror nad penzionerima zbog čega ih šalje u večne banje a ne one koje su gradili, na koji način pokazuje šta čeka i one koji za njima idu ako ne budu kooperativni i poslušni. Sarkozi i svi drugi u Francuskoj, Engleskoj, Nemačkoj i SAD koji su rasturili i YU i Srbiju će morati da odgovaraju, neće imati mirne snove dok ne iskaju svoje zločine, kao i njihovi unutrašnji pomagači, pučisti i šovinisti.
Иван С. Белић
Из дана у дан отварају се афере појединих државе које добијају свој епилог на суду, али се то Србије не дотиче. Поред хрв. афере Санадр, па црногорске Маровић, ево сада и фаранцуске -Саркози. А Србија и даље игнорише оно о чему цео свет бруји: Након "демократских промена" у октобру 2000, ново прозападно руководство је обећало грађанима просперитетније друштво. А иза тога се крила софистицирана пљачка о чему сведочи Мајкл Хадсон уредник ИЦИЈ. Тако се у неколико стотина нај крупнијих приватизација, страни купац појављивао само формално , а у позадини је био домаћи, моћан и близак властима. Агенција за приватизац. није осигурала да купац не отуђи имовину предузећа и избаци раднике на улицу, што се редовно дешавло. "Бизнисмен" који је користио Офшор компанију да би преузео домаће предузеће, ово је потом лишио имовине, пребацио је у иностранство, а радници су остајали без посла.“Навип”, чији су само виногради вредели око 30 милиона евра, продат је за испод 6 милона итд, итд.
dejan ljubanic
jedini musliman kog postujem prvo pravi covek a onda sve ostalo napravio je od plemena drzavu kakvu bi svi pozeleli dok nisu stigli eu glodari
miroslav
Kad mu je uzeo lovu, onda je učestvovao u njegovom uništenju, jer mrtva usta ne zbore. Lopovski, onako mafijaški, pokvareno i na kraju krvavo. Baš mafijaški. Ko je kriv pukovniku Gadafiju, da je poverovao Sarkoziju? Puno je love uzeo od galantnog pukovnika? Neka tu lovu vrati, preživelim članovima porodice Gadafi. To bi morao zahtevati sud, pravda.
GARI
Nije tačno, poslala mu tetka iz Kanade(nije hteo da leti) !!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља