уторак, 18.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 19:00

Ршумовић: Од срећних младих људи расту срећни одрасли људи

уторак, 20.03.2018. у 10:44
Љубивоје Ршумовић (Фото Р. Крстинић)

Данас се обележава Светски дан позоришта за децу и младе и тим поводом, на позив Удружења за развој позоришта за децу и младе - АС СИТЕЈ Србија, песник Љубивоје Ршумовић упутио је поруку у којој скреће пажњу на значај драмског стваралаштва за децу и младе.

Он је указао на две вести, које су према његовом мишљењу, обележиле почетак ове године и биле неоправдано скрајнуте од опште пажње.

Наиме, фински учитељи и наставници су добили препоруку да своје ученике науче да буду срећни, а Влада Новог Зеланда, после 170 година правне битке, доноси закон којим се Вангануи, света маорска река, проглашава живим бићем.

„Статус срећних људских бића у Финској и статус правног лица маорске реке на Новом Зеланду, дају нам наду да још постоји шанса да се у свету почне озбиљно размишљати о опстанку живота на планети Земљи”, истакао је Ршумовић.

Он се запитао зар није један од задатака позоришне игре, оне којој су циљна група млади људи, да те младе људе учини срећнима, уверен да „само од срећних младих људи расту срећни одрасли људи, од којих на крају постају срећни грађани срећне земље”.

„Зар није други од циљева позоришне игре за најмлађе васпитање о суживоту са природом, са биљем, животињама и природним богатствима, рекама, морима и језерима, планинама и шумама? У детињству фасцинирани и еколошки образовани млади људи, покушаће и успеће да науче и своје родитеље и остали одрасли свет, шта је одрживи развој и какво се богатство крије у биодиверзитету који нас окружује”, поручује Ршумовић.

Пут којим увелико иде савремена цивилизација, констатује пак омиљени дечији песник, нажалост није пут уметности и није пут среће и никако није пут који води ка одбрани планете Земље од немилосрдних тркача за профитом и загађивача међуљудских и међудржавних односа, који нам прете безобзирно атомском катастрофом.

„Такве је сад тешко преваспитати! Ипак, ако би свет одмах схватио и прихватио фински и новозеландски пример, ако би одмах забранио производњу пластичног оружја-играчака, ако би укинуо кичерске рекламе и шунд-серије на телевизијама, ако би младе људе, одмах по рођењу, фасцинирао лепотом, игром и слободом, можда бисмо за који век имали срећну, чисту и лепо васпитану планету”, наглашава Ршумовић.

Он подсећа да се Никола Тесла фасцинирао електрицитетом као дете, играјући се са својом мачком, милујући је по леђима.

„Личност човека се формира у детињству. 'Дете је отац човека', знао је и рекао пре две стотине година Вилијам Вордсворт, енглески песник”, написао је Ршумовић у својој поруци за Светски дан позоришта за децу и младе. (Танјуг)


Коментари4
fadd7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stevo
Kad bi mogli napraviti kalup pa stancovati srecnu decu. Bolje je da svako ide svojim putem, u srecnim ili nesrecnim okolnostima. Sa ljubavi ili bez nje. Najbolje je zivot osetiti u svim dimenzijama srece i nesrece, sto zavisi od mnogih okolnosti. Maksim Gorki, kojeg je deda tukao svako vece, nekad toliko da se nije znalo da li ce preziveti, prerana smrt oca, majka sa vise brakova, beda, bosonogi lutalica, izrastao je u gorostasa ruske knjizevnosti. Mozda nije bio srecan ali je bio velik. Nesto ne znam da je i Andric bio srecan u svojoj nesreci? Ali, za jubileje, mora se malo "zaseceriti", razumem.
Popić Milenko
Pogledah fotografiju i knjigu u Ršumovićevim rukama. Jasno vam je, zbog dizajna na sivom tvrdom povezu koji je, kažu, davno uradio Jova Jovanović Zmaj i crvenih bridova na listovima, da ju je izdala Srpska književna zadruga. Osnovana 1892. godine! Po meni, za kulturu ovog naroda jedna od njegovih najvažnijih adresa. Kako je, čujem, u problemima koji prijete njenom opstanku, pomoći joj se, kome je milo znati, može uplatom članarine od 1.300,oo dinara. Na popustu kod kupovine knjiga, valjalo bi se, otuda, samo ljubazno zahvaliti.
Твртко
Врло опасна теза. Емпиријски, "срећа" у детињству готово редовно резултира "несрећом" у одраслом добу. Наравно, питање је шта је "срећа", али ако је то задовољење сваког дечијег прохтева - онда то води у размаженост. Пример са Теслом није везан за срећу, већ за радозналост, љубопитљивост, и истраживачки дух једног малог детета које, можда, уопште није било срећно у датим тренуцима. "Срећа" за дете често некореспондира са оним што ће га у одраслом добу учинити срећним. Ршум је наравно мени важан и његове песме су обележиле моје детињство, али као и онај чика који га је инспирисао да спева "Миш је добио грип" - тако и ја имам своју тачку гледишта која га моли да буде пажљивији када говори о дечијој срећи јер његове речи имају изузетну тежину. Он, можда, тога и није свестан. Децу треба васпитавати, а не "усрећивати".
Popić Milenko
Ršumović, kao i uvijek pitak i lekovit, kao njegov zlatiborski potok. Kako je otprilike za njega kazao Duško Radović, čovjek na Ršumovićevoj i dječijoj frekvenciji. Naše tri unuke, dobi od tri do devet godina, odavno sam naučio interesu i ljubavi prema ljepoti i nemjerljivoj raznovrsnosti Tvorevine /Ljuba je ovdje, bliže zakonodavnoj leksici, zove biodiverzitetom/. Ona će im, siguran sam, biti čvrsto uporište i sidro naspram, nečijim naumom, ponuđenog virtualnog svijeta koji bi da je potisne i nadomjesti. S punim povjerenjem, što im se ionako ne kosi sa interesom, usvojile su moju tvrdnju da djeca od igre rastu. A igra je i sloboda. Žao mi je, a ne dešava se baš rijetko, vidjeti djecu koja, čini mi se, ni na čemu toliko ne zavide vršnjacima, koliko mobilnom telefonu. U čiji su ekran, tu pored njih, sa toliko pažnje i sa osmijehom, predugo i redovno, zagledani mama ili tata. Ili oboje, istovremeno.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља