четвртак, 15.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:53

Најстарија српска гимназија ускоро у новом руху

Сремски Карловци требало би да постану „српски Хајделберг”, најавио министар Младен Шарчевић
Аутор: Д. Јокић Стаменковићуторак, 20.03.2018. у 11:33
Грађена у 19. веку, лепа и данас (Фото А. Васиљевић)

После 42 године Карловачка гимназија, најстарија школа те врсте у Србији, добиће ново рухо, јер је у току обнова фасаде на овој образовној установи од посебног националног значаја. У Програму модернизације школа Министарство просвете, науке и технолошког развоја финансира и обнову водоводно-канализационе мреже чувеног здања у Сремским Карловцима, а укупна вредност инвестиције је 202.808 евра.

Велелепна, китњаста зграда грађена у српско-византијском стилу у којој функционише највремешнија српска гимназија изграђена је 19. октобра 1891. године, јер је првих сто година настава била организована у старом објекту Латинске школе. Завршетак највеће обнове у њеној новијој историји најављен је за 14. април, а како теку радови јуче је проверио и Младен Шарчевић, министар просвете.

Он је оценио да је Карловачка гимназија „институција и да је њен допринос српском образовању немерљив”.

– Време је да се иде корак даље од промоције студирања у Србији и да урадимо оно што су многе земље већ учиниле. Сремски Карловци требало би да постану „српски Хајделберг”, односно град образовног и културног профила где би се сви постојећи капацитети укључили у постизање тог циља. Ово је веома озбиљна прича, постоји идеја и више од ње – казао је министар Шарчевић, који је јуче управо о овом пројекту разговарао и са сремским епископом Српске православне цркве Василијем.

Јучерашњем састанку у Сремским Карловцима присуствовали су и Михаљ Њилаш, покрајински секретар за образовање, и Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност. Радован Ковачевић, в. д. директора Карловачке гимназије, најавио је за наш лист да ће одмах по окончању грејне сезоне почети и реконструкција времешне котларнице, али и да ускоро следује и минимално проширење простора.

– Тренутно имамо 538 ђака. Интересовање за нашу школу је све веће. Намеравамо да у току летњег распуста преуредимо подрум и учионице и тако у будућности добијемо простор за проширење. Новост је што од септембра уводимо и латински и норвешки језик као први страни језик. Наши гимназијалци сада уче седам живих страних језика, уз још два класична, латински и старогрчки – наглашава директор гимназије, која од 1990. године функционише као филолошка.

Поред тога што се истичу знањем и освајањем награда на републичким и међународним такмичењима, ђаци ове школе све су познатији и по туристичким турама које свакодневно од 10 до 17 часова организују у својој гимназији, старој 227 година. Поред Спомен-библиотеке, са фототипским издањем Мирослављевог јеванђеља, које је о свом трошку штампао и 1897. године школи поклонио краљ Александар Обреновић, гимназијалци посетиоцима приповедају разне легенде о школи и њеним ученицима и професорима. Довољно је поменути само неке од њих – Симу Милутиновића Сарајлију, Јована Стерију Поповића, Бранка Радичевића, Милана Јовановића Батута, Васу Стајића, Борислава Михајловића Михиза, Виду Огњеновић…

Пет школа које стварају најбоље амбасадоре Србије у свету

Титулу образовних установа од посебног националног значаја носи пет средњих школа у земљи. На седници владе у мају 2007. године школама од Посебног интереса за Републику Србију проглашене су београдске Филолошка и Математичка гимназија и Карловачка гимназија у Сремским Карловцима. Годину дана касније том титулом овенчана је и Прва крагујевачка гимназија, док је Школа за музичке таленте у Ћуприји институција од посебног националног интереса од самог оснивања 1993. године. Специфичност ових школа је што се, за разлику од осталих, финансирају директно из републичког буџета, а колико то значи, говори пример Карловачке гимназије, која је, према сведочењу професора Радета Зејака, њеног директора у време стицања титуле, добила и готово дуплиран буџет. Сем по историјским особеностима, посебном наставном плану и карактеристичним одељењима са по двадесетак ученика из целе земље, ове установе издвајају се и по успесима ђака, који су најбољи амбасадори Србије у свету.


Коментари3
4b468
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Зоран Б. Сланкаменац
Кад видите да на новом аутобусу нису зашрафљни деклови и да клапћу у вожњи или су искидане гуме за заптивање врата, нису ту криви путници већ техничка контрола која допушта да такав аутобус изађе. Када видите да вам у улици седи радник градске чистоће са метлом и ђубром, пуши и не ради ништа, није за то крив радник јер он зна да и други тако раде, без последица, већ онај, непосредни руководилац, који ни сам не држи до хигјене па не контролише учинак. Када вам направе аутобуску станицу, "Новоградска" у Земуну, као асвалтно острво око кога је земља па по киши гацате до тротора, нису ту криви путници, већ пројектант и.... у опште "од главе риба смрди"!
Твртко
Српски Хајделберг, или Српски Сион би требало мало и да личи на Хајделберг. У Хајделбергу нема, поуздано знам, дивљих депонија као што је то случај са Карловцима. Такође, ако долазите из правца Штудгарта неће вам се десити да уништите свој ауто труцкањем као што ће вам се десити када у Карловце долазите из Београда. Такође, у Хајделбергу свака улица има тротоар и банкине, у Карловцима нема ниједна - чини ми се. Излетници у Хајделбергу за собом не остављају трагове, у Карлвцима само љубитељи бачених пластичних кеса уживају кад погледају у Стражиловски поток. Елем, да не будем "небеневолентан" ... наравно да је дивно што се Гимназија сређује и наравно да Карловци дуго времена плаћају данак што су били презрени од кумунистичке власти, али ... ако се позивамо на Хајдлелберг ... хајде да будемо ... Хајделберг. Није лепо да деца уче школу у средини која је контаминирана отпацима и комунално неуређена. Деца која уче у таквој средини и сама постају таква.
zubac
Bravo za komentar. Uskoro cemo se udaviti u djubretu, a vi sto bacate imajte obzira prema nama kojima to smeta.
Препоручујем 16

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља