субота, 22.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:03

Научите да се борите против грипа

Узимање течности може да ублажи главобољу, али и да помогне имуном систему у борби против грипа
Аутор: Дејана Ивановићуторак, 20.03.2018. у 12:02
(Фото Пиксабеј)

У Аме­ри­ци, баш као и на Ста­ром кон­ти­нен­ту, ове зи­ме ха­ра ви­рус гри­па Х3Н2, а пре­ма по­да­ци­ма Цен­тра за кон­тро­лу и пре­вен­ци­ју бо­ле­сти, ве­о­ма је рас­про­стра­њен и иза­зи­ва те­же симп­то­ме бо­ле­сти. На­жа­лост, пре­ма по­да­ци­ма из Аустра­ли­је где се­зо­на се­зо­на гри­па пр­ва по­чи­ње сва­ке го­ди­не, вак­ци­на про­тив овог обо­ље­ња де­ло­твор­на је у све­га де­сет од­сто слу­ча­је­ва, пре­но­си „Њу­јорк тајмс”.  Оде­ље­ња за хит­не слу­ча­је­ве и изо­ла­ци­о­не со­бе у бол­ни­ца­ма су пре­пу­не обо­ле­лих од гри­па, док фар­ма­це­ут­ске ком­па­ни­је до­бро за­ра­ђу­ју про­да­ју­ћи ле­ко­ве про­тив гри­па, ви­та­ми­не и дру­ге пре­па­ра­те. 

Ле­ка­ри упо­зо­ра­ва­ју да се­зо­на овог обо­ље­ња тра­је до ма­ја, што зна­чи да ће број за­ра­же­них ви­ру­сом гри­па дра­стич­но ра­сти. Пре­по­ру­ка струч­ња­ка свим осо­ба­ма са осла­бље­ним иму­ни­те­том је да се обра­те ле­ка­ру при­ли­ком пр­вих симп­то­ма бо­ле­сти, а то тре­ба да учи­не и сви ко­ји има­ју про­бле­ма са ди­са­њем. Али ва­жно је, сма­тра­ју ле­ка­ри, да сви гра­ђа­ни раз­у­ме­ју ка­ко грип ути­че на ор­га­ни­зам и шта тре­ба учи­ни­ти на ја­ча­њу иму­ног си­сте­ма. 

Грип је ка­пљич­на ин­фек­ци­ја ко­ја се пре­но­си ва­зду­шним пу­тем. То зна­чи да се мо­же­те ин­фи­ци­ра­ти и ако се на­ла­зи­те  ме­тар-два од за­ра­же­не осо­бе. Пр­ва фа­за бо­ле­сти тра­је од јед­ног до че­ти­ри да­на.

„Уко­ли­ко сте удах­ну­ли ви­ше че­сти­ца ви­ру­са гри­па, пе­ри­од ин­ку­ба­ци­је ће би­ти кра­ћи. У по­чет­ку не осе­ћа­те симп­то­ме бо­ле­сти, чак и не зна­те да сте се за­ра­зи­ли”, об­ја­шња­ва др Ви­ли­јем Шаф­нер, спе­ци­ја­ли­ста за ин­фек­тив­не бо­ле­сти у уни­вер­зи­тет­ској Ме­ди­цин­ској шко­ли у Не­шви­лу.

У дру­гој фа­зи бо­ле­сти, ка­да ви­рус осво­ји ре­спи­ра­тор­ни тракт, те­ло по­чи­ње да пру­жа иму­но­ло­шки от­пор осло­ба­ђа­ју­ћи про­те­и­не – ин­тер­фе­ро­не ко­ји се ме­ша­ју са „на­па­да­чи­ма” и пре­пла­вљу­ју кр­во­ток.

„Зву­чи па­ра­док­сал­но, али баш ’вој­ни­ци’ из ва­шег иму­ног си­сте­ма иза­зи­ва­ју симп­то­ме бо­ле­сти због ко­јих се осе­ћа­те ло­ше. Рат из­ме­ђу ви­ру­са и од­брам­бе­ног ме­ха­ни­зма ко­ји се од­ви­ја у ор­га­ни­зму иза­зи­ва по­сле­ди­це по­пут ви­со­ке тем­пе­ра­ту­ре, гла­во­бо­ље и бо­ла у ми­ши­ћи­ма. Ова­кви симп­то­ми ука­зу­ју да је реч о гри­пу, а не обич­ној пре­хла­ди”, об­ја­шња­ва др Шаф­нер. 

Гро­зни­ца и бол у ми­ши­ћи­ма су знак да мо­ра­те да поч­не­те са узи­ма­њем ве­ли­ких ко­ли­чи­на теч­но­сти јер, ка­ко на­по­ми­ње овај струч­њак, бор­ба у ор­га­ни­зму иза­зи­ва да­ле­ко ве­ћу де­хи­дра­та­ци­ју не­го што се ми­сли. Ва­жно је пи­ти нај­ма­ње шо­љу во­де или дру­ге тач­но­сти сва­ког са­та, а при то­ме тре­ба из­бе­га­ва­ти ал­ко­хол и на­пит­ке са ко­фе­и­ном. Узи­ма­ње ве­ће ко­ли­чи­не теч­но­сти убла­жа­ва гла­во­бо­љу, али та­ко­ђе по­ма­же про­те­и­ни­ма у бор­би про­тив ви­ру­са. У то­ме мо­гу по­мо­ћи и на­пи­ци од ци­тру­са пу­них Це ви­та­ми­на.

И док сте у ста­њу крај­ње ис­цр­пље­но­сти, од­лу­чу­ју­ћа бит­ка из­ме­ђу од­брам­бе­ног си­сте­ма ор­га­ни­зма и ви­ру­са од­ви­ја се у ва­шем ре­спи­ра­тор­ним ор­га­ни­ма. Ка­ко она је­ња­ва, та­ко ће­те се и ви, ма­ло-по­ма­ло, бо­ље осе­ћа­ти. Не­ко­ли­ко да­на ка­сни­је, ваш ор­га­ни­зам ће по­че­ти да ја­ча, али ће вас бол у гр­лу, за­пу­шен нос, ка­шаљ, као и се­крет у си­ну­си­ма и брон­хи­ја­ма му­чи­ти још не­ко вре­ме. Ипак, узи­ма­ње ле­ко­ва ко­ји су­зби­ја­ју ка­шаљ и чи­сте си­ну­се, мо­жда ни­је нај­бо­ље ре­ше­ње, сма­тра др Та­ра Ви­џе­јан, кли­нич­ки про­фе­сор на ин­фек­тив­ном оде­ље­њу ка­ли­фор­ниј­ског уни­вер­зи­те­та. Иако је грип бо­лест ко­ја „оба­ра с но­гу” ни­је до­бро то­ком ње стал­но би­ти у ле­же­ћем по­ло­жа­ју, јер та­да по­сто­ји мо­гућ­ност да уз ви­рус до­би­је­те и бак­те­риј­ску ин­фек­ци­ју ко­ја на­па­да ре­спи­ра­тор­ни си­стем, а пре све­га иза­зи­ва упа­лу плу­ћа.


Коментари4
ee18a
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Juraj
Protiv gripa pomaže efikasno samo pravovremena vakcina - već 16 godina bez gripa. Treba razmisliti i o vakcini protiv zapaljenja pluća. Postoje dve i preporučuju se deci i starijim osobama.
Србо
Још нисмо (ОНАЈ није) увезли вакцине за овај грип? Па кад мислите да то ударите?? Почеће народ и од тога да умире а ЈК и другари ће покренути антикампању!?!
Леон Давидович
Ако немате природан имунитет све методе заштите и помагања су узалуд. Ево баш ме измучила протеклих дана. Шта значи имунитет навешћу један пример из прошлости из времена најгоре грипе , Grippa siderans ( или Шпањолска како је народ звао) која је похарала Европу по завршетку Првог светског рата и однела бројне животе. Та грипа је могла за само један дан да буде летална. У једној бројној породици у то време од те грипе умрло је 14 њених чланова. Једна жена члан те породице све их је дворила на болесничкој постељи. За све то време она се није уопште разболела. То би смо могли назвати имунитет против грипе јер иначе шта би је друго заштитило, сви су се нашли у истим условима, многи нису преживели , неки једва, а ето неког није могла грипа ни напасти.
SAndra
Ono sto je interesantno kod spanskog gripa je da su od njega zapravo najvise umirali oni sa jakim imunitetom, tj. mladi ljudi cije je organizam burno reagovao na zarazu proizvodnjom velike kolicine vode u plucima, zbog cega su se ljudi bukvalno davili, dok bi munitet nekog starca ili deteta na virus ovog gripa odreagovao ispoljavanjem samo blagih simptoma.
Препоручујем 6

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Друштво /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља