петак, 27.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 10:16

Oтворена прва „Дигитална фарма” у Србији

Представљени су физички и виртуелни део овог огледног центра: савремена механизација, сензори, сонде, дронови и паметни роботи, као и дигитална платформа „АгроСенс”
Аутор: Е. Р.уторак, 20.03.2018. у 15:55
(Фото Бета)

Председница Владе Србије, Ана Брнабић, отворила је јуче прву Дигиталну фарму у Србији и региону, у Криваји поред Бачке Тополе.

Премијерка је поручила да отварање дигиталне фарме показује да је Србија лидер у региону и да може да постане лидер у Европи када је реч о дигитализацији и новим технологијама у пољопривреди.

Током отварања, представљени су физички и виртуелни део „Дигиталне фарме”: савремена механизација, сензори, сонде, дронови и паметни роботи, као и дигитална платформа „АгроСенс”.

„Дигитална фарма” је јединствени простор на којем се на њиви примењују најсавременије технологије и механизација са циљем да учине пољопривредну производњу ефикаснијом и да подрже дигиталну трансформацију пољопривреде у Србији, региону и Европи.

Пројекат „Дигитална фарма” омогућиће пољопривредницима да се упознају са најновијим технолошким достигнућима, тестирају их и увиде њихов потенцијал.

Институт „БиоСенс” осмислио је „Дигиталну фарму” у оквиру пројекта „Антарес”, који заједнички финансирају ЕУ и Влада Републике Србије.

Брнабићева je навела да се што пре мора изградити зграда Института „БиоСенс”, који ће бити европски центар научне изврсности. За то ће, додала је, влада уложити 14 милиона евра.

Шеф делегације ЕУ у Србији, Сем Фабрици, истакао је да је пољопривреда у Србији важан покретач и фактор развоја, те да је у претходних шест-седам година извоз пољопривредних производа из Србије удвостручен.

Унија ће, додао је, наставити да пружа подршку Србији у иновацијама, кроз пројекат „Хоризонт 2020”, као и подршку српској пољопривреди кроз ИПАРД програм, којим ће се обезбедити 175 милиона евра подршке.

„Дигиталну фарму” је осмислио Институт „БиоСенс” из Новог Сада, у сарадњи са пољопривредним произвођачем „Криваја”, у оквиру пројекта „Антарес”, који заједнички финансирају ЕУ и Влада Републике Србије.

Фабрици је подвукао да је управо пројекат „Антарес”, који обухвата два најзначајнија сектора – ИТ и пољопривреду, пример добре сарадње Србије и ЕУ. „Овај пројекат ЕУ и Влада Србије заједнички финансирају са 28 милиона евра.

Директор „Криваја доо” Иштван Хармати рекао је да су у новој технологији пронашли могућност да стално уче, развијају се и повећају профитабилност.

Директор Института „БиоСенс” Владимир Црнојевић тврди да дигитална фарма није научна фантастика и није будућност, већ садашњост.

Фарма има физички део – савремену опрему, алате и механизацију, али и виртуелни, који је платформа „АгроСенс”, за праћење усева коју пољопривредници користе од октобра. Кроз ту платформу пољопривредницима су бесплатно доступни сателитски снимци Европске свемирске агенције из које се на сваких пет дана може добити снимак парцеле, на основу којег истраживачи са „БиоСенс” института дају извештај о стању усева.

Брнабићева: Примена популационих мера од 1. јула

Најављене мере популационе политике почеће да се примењују од 1. јула, када почиње и примена Закона о финансијској подршци породицама са децом, и односиће се на сву децу рођену од 1. јануара ове године, најавила је председница владе Ана Брнабић, преноси Танјуг.

Брнабићева је новинарима рекла да труднице, односно породиље, прва финансијска средства могу да очекују већ од 1. јула. Премијерка је навела и да ће Савет за популациону политику установити награду за компаније које су најбоље ускладиле рад и материнство. Додала је да су неке мере већ заживеле, пре свега оне које се тичу е-управе.

Тако, на пример, родитељи могу преко е-бебе да пријаве новорођенче већ у породилишту и без докумената, рекла је Брнабићева, подсетивши на бесплатно е-пријављивање за родитељски додатак још у породилишту, само са личном картом. – То функционише у Зрењанину, Лесковцу, Лозници, Београду, уводимо у Смедерево, а до краја септембра функционисаће у целој земљи. Тиме смо скинули и велику административну баријеру са леђа родитеља – рекла је Брнабићева.


Коментари1
97b59
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nikola Nesic
Namršteni pogledi, puni nepoverenja prema izloženoj skalameriji, najbolje ilustruju pristup problemu. Naravno sledi premijerkin komentar, koji je pre 40 tak i više godina ismevao Albansku produkciju. Proizvede se u Albaniji prvi par cipela, što je odmah rast od 100%. Srpski vremeplov nas je doveo u budućnost, gde živimo albansku prošlost. Čuj; lideri u regionu, koji može da postane lider u Evropi!?

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља