понедељак, 12.04.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
петак, 23.03.2018. у 08:15 Слободан Т. Петровић
ЗАНИМЉИВА СРБИЈА

Стубови Трајановог моста

Пешачка тура око Кладова, на измаку зиме, стазама којима су некада ишли Римљани
(Фото С. Т. Петровић)

Због моћног и прелепог Дунава, планина, археолошких налазишта и ловишта, Кладово привлачи све већи број туриста. Однедавно у центру града налази се информативна туристичка табла са уцртаним пешачким турама. Иако у Крајини зима уме да буде непријатна због великих хладноћа и ветра, моји гости су прихватили предлог да направимо пешачку туру око Кладова. Кренули смо: Кладово, село Костол, Трајанов мост, села Мала и Велика Врбица, кладовска пешчара са ритом, Осојна... Ваља прећи пут од петнаестак километара.

На сат времена од Кладова прво се стиже у село Костол, а поред њега је стари град Понтес, римски кастел са цивилним насељем, који се простирао на неколико хектара. Изграђен је када је подигнут и Трајанов мост 103. године. Остали су само трагови овог утврђења које су рушили варвари, а докрајчио „зуб времена”. Кастел је био дуг 40 метара, опасан дебелим бедемима. Сачувани су фрагменти керамике, цигле са римским ознакама, а ако се мало више зарије пронашао би се и понеки римски новчић. На том локалитету је пред Други светски рат пронађена бронзана Трајанова глава која се чува у Народном музеју у Београду.

Преко пута Понтеса је Трајанов мост, понос римске архитектуре. На десној обали остао је само један стуб, а такав се налази и на румунској обали. Изградио га је цар Трајан да би премостио моћни Дунав и освојио Тракију. Претпоставља се да је целокупна конструкција моста урађена на обали и касније монтирана на стубове. Да направе грандиозни мост у оно доба Римљанима је помогла природа: у време градње година је била сушна, а водостај низак. Римљани су изнад Кладова, где се налази хидроелектрана „Ђердап” ископали канал до села Врбице, преко данашње Кључке терасе. Воду Дунава су усмерили тим каналом. У исушено корито реке укопано је 20 стубова, у размаку од 50 метара. Дужина моста је била 1.127 метара, а висина је била довољна за пролаз бродова. Мост је био од храстове грађе. На левој обали налазио се кастел Дробетис. На оба краја моста су постављене бронзане статуе цара Трајана. Остаци стубова Трајановог моста су се појавили 1858. године када је била велика суша.

На првом стубу моста, код Понтеса, постављена је табла са текстом: „Трајан, божански Цезар, унук и потомак божанског цара Хадријана, творац великог моста, моћни трибун, заступник народа, прелазећи воду, освојио је колонију Дакију...” Мост је након једног века спаљен, по заповести цара Хадријана.

Обалом Дунава стиже се до села Мала и Велика Врбица. Између њих је стари град Корвин. Оба села су била уцртана у аустријским војним картама из 1723. године. Са узвишице код Велике Врбице се пружа поглед на Турн Северин и румунско острво Шимјан. Некада се звала Ада Губавац. На том острву је расељено становништво са Ада Калеа након изградње електране „Ђердап”.

Преко Велике Врбице пењемо се на Кладовски пешчар. Пролази се кроз багремову шуму, а свуда је песак. Испод песка налазе се остаци шкољки јер је у доба цара Трајан овде био канал. Са узвишице пружа се поглед на Дунав и Кладовски рит, станиште чак 140 врста птица, од којих је 80 гнездарица. Ту живе мешовите колоније малих враница и чапљи, патки пчеларица, белорепана, лабудова. Наилазимо на ловце јер је почео лов на дивље свиње. Спуштамо се у рит – некада се овде налазио велики рибњак.

Преко Осојне долазимо до Лолићеве чесме, излетишта мештана.

Коментари1
9ffbe
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Tatjana Stevanovic
Kladovo je moj voljeni rodni grad... zavicaj..biser na Dunavu! Kladovo je mesto gde se prirodne lepote I bogata istorija ukrstaju na najlepsem nivou!!!Zaista vredi posetiti Kladovo I njegovu prelepu okolinu I doziveti cari koje nam ovaj kraj pruza od sveg srca!!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља