понедељак, 23.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 18:34

Руски академици стварали на Златибору

Поводом 800 година аутокефалности Српске православне цркве, уметници из пет држава учествовали на међународном ликовном скупу
Аутор: Бранко Пејовићуторак, 20.03.2018. у 16:04
Стварање на ликовном симпозијуму (Фото: С. Јовичић)

Златибор – Уметници из пет држава, међу којима и чланови Руске академије уметности, стварали су ових дана на Златибору у оквиру седмог међународног ликовног симпозијума „Вукадиновић”, а у част обележавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве. Организатор окупљања уметника је Ђорђе Вукадиновић из Станишића код Сомбора, који каже за себе да је предузетник и љубитељ уметности, те да су ова уметничка дешавања његов хедонизам. Од шест претходних ликовних скупова по три су одржана у Црној Гори и Србији.

Учесници ликовног симпозијума
Из Србије су су учествовали: Даница Баста, Шандор Шлајф, Драган Цветковић, Дејан Миливојевић, Ђорђе Станић, Љубисав Милуновић, Тања Николајевић Веселинов, Жарко Станковић, Саша Добрић, Бранко Маравић и Зорица Ђорђевић. Из БиХ је стигла Есма Шабић, из Црне Горе Миомир Вемић, а из Белорусије Катарина Сумарева и Дарија Сумарева. Из Русије су дошли: Валериј Ржевски, Јелена Ржевска, Светлана Демкина, Јуриј Абисалов, Јелена Болотски и Владимир Мудров, чланови Руске академије уметности и професори на престижним универзитетима „Суриков” и „Строганова” у Москви те на универзитету „Репин” у Санкт Петербургу.

– Ово је био први од четири ликовна симпозијума које у овој и идућој години, уз подршку Руске академије уметности, организујемо поводом осам векова самосталности Српске православне цркве – рекао нам је Ђорђе Вукадиновић, додајући да ће овде настала дела у наредне две године бити изложена у државама из којих су уметници дошли (у Србији у 10 галерија).

Он је потврдио да прилично ентузијазма треба за организацију догађаја са значајним ствараоцима. Дуго је тражио њихове контакте, звао их телефоном, био упоран и решен да намеру оствари. „Могу рећи да ниједан руски уметник с највећим звањем заслужног и народног уметника није одбио учешће у овом пројекту”, истиче Вукадиновић.

На питање зашто је дао име ликовни симпозијум, а не колонија одговара:
– Зато што су ово уметнички сусрети и стваралачка продубљавања представника различитих школа сликања. Рецимо, руска и наша се прилично разликују. Али сви лепо сарађују и друже се, с циљем да ова дела буду виђена код нас, у Русији и Белорусији. Намера је да на следећем ликовном симпозијуму учествују и уметници из Украјине, Грузије, Јерменије, Азербејџана, Турске, Казахстана, Мађарске.

На овом симпозијуму учествовао је и Валериј Ржевски, заслужни архитекта Русије, академик, универзитетски професор.

– Ми руски уметници који овде учествујемо први пут смо у Србији. Одавно смо желели да дођемо, али није било прилике. Пре овог доласка био сам са амбасадором Србије у Москви Славенком Терзићем који ми је рекао да га интересују моји утисци одавде и да ће организовати изложбу мојих дела у српској амбасади у Москви. Током боравка у Србији посетио сам Храм Светог Саве на Врачару, на чијем осликавању раде моји пријатељи Евгениј Максимов и Николај Мухин. А овде на Златибору радећи свој архитектонски пејзаж. И обавезно ћу опет доћи у Србију, и то на месец дана – рекао нам је Ржевски.

Међу учесницима био је и Новосађанин Шандор Шлајф који је казао:

– Надреализам је моја уметничка област, а ово је лепо повезивање уметника из света. Изненађен сам с каквом посвећеношћу стварају руски уметници, док су наши лежернији. Две деценије сам радио као машински инжењер, бавећи се из хобија уметношћу, па сам у 55. години уписао Ликовну академију и завршио је у 60. години. Никад није касно за оно што волите...


Коментари1
bf7f8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Петар Ј акшић
Очигледно је да Шлајф не шлајфује-Свака част за очувано самопоуздање,упорност и дружељубље!!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља