четвртак, 19.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:22

Католици желе реконструисану или нову цркву у Крагујевцу

Надбискуп Станислав Хочевар састао се у понедељак с градским челницима, поново покрећући питање старо неколико деценија
Аутор: Бране Карталовићуторак, 20.03.2018. у 22:00
Жупник Стипо Винојчић (Фото Б. Карталовић)

Крагујевац – Римокатоличка црква Светог Јосипа у Крагујевцу налази се у центру града, недалеко од трга Код крста, али је објекат, који је до 1925. био болница, нагрижен зубом времена. Ту је простор за молитву, али и жупникова кућа. Зато Крагујевчани католичке вероисповести желе да добију обновљену цркву: или да се стари објекат реконструише, или да се зида потпуно нова црква на неком месту које би, у договору с Београдском надбискупијом и Жупом Светог Јосипа, одредиле градске власти.

Ово питање је, после неколико деценија од прве иницијативе, поново покренуто у понедељак, 19. марта, када су београдског надбискупа Станислава Хочевара у Крагујевцу примили председник Скупштине града Мирослав Петрашиновић и заменик градоначелника Ивица Момчиловић, са сарадницима. О том састанку новинари нису обавештени, само су на сајту града објављени изводи из разговара монсињора Хочевара с градским челницима. Наведено је да је реч о „првом у низу састанака” на којима би требало да се решава питање простора Римокатоличке цркве у Крагујевцу, у складу с потребама верника, али и важећим урбанистичким плановима града.

„Београдска надбискупија је веома распрострањена и ми смо у многим градовима започели обнову наших цркава. Дошао је тренутак да се о томе размишља и у Крагујевцу јер је објекат у најлошијем стању. Иницијатива о подизању цркве у Крагујевцу постојала је и пре, али и после Другог светског рата. Нажалост, до реализације није дошло. Уважавајући потребе наших верника, али и потребе града, желимо да изнађемо најбоље решење, како би тај објекат постао репрезентативан, у складу с архитектуром и урбанистичким решењима у том делу града”, рекао је Хочевар, а преноси градска информативна служба.

Долазак монсињора Хочевара у Крагујевац није ништа неуобичајено, каже за „Политику” овдашњи жупник Стипо Винојчић.

– Надбискуп сваког 19. 3. долази у Крагујевац, на славу наше жупе посвећене Светом Јосипу, заручнику Блажене Девице Марије. Необично је било што сам се брзо договорио с градским челницима. Разговарали смо прошлог петка, а састанак је уприличен већ у понедељак, на дан жупне славе, када је монсињор Хочевар и иначе планирао доћи код нас. Јако лепо смо примљени, а састанку су присуствовали и сарадници за урбанизам и друге области. Следећи састанак требало би да одржимо с градоначелником који због обавеза није могао присуствовати састанку у понедељак – наводи жупник Винојчић, који се службе у Крагујевцу прихватио 1992, у „најгора времена”, како сам каже.

Последња иницијатива за решење проблема простора Римокатоличке цркве у Крагујевцу, према речима Винојчића, била је покренута 1966. Тада је, каже, било речи о томе да се Црква Светог Јосипа измести у зграду женског диспанзера у Улици Светозара Марковића, такође у центру града, али се од те идеје, из неког разлога, одустало.

– Нисмо за измештање цркве јер се налази на доброј локацији, у центру града, недалеко од главне пијаце. На састанку се разговарало о могућностима реконструкције старог објекта, а речено нам је да је овај део града предвиђен за градњу високих објеката. Може и нова црква, али само под условом да нам град понуди локацију где има доста наших верника – каже крагујевачки жупник.

Жупа Светог Јосипа, са седиштем у Крагујевцу, основана је 1923. Покрива Шумадију и део поморавског краја. Према подацима Винојчића, на том простору живи 390.644 становника, од којих се, на последњем попису, њих 711 изјаснило као католици. У Крагујевцу, иначе, живи 440 католика.

– Овом броју би, можда, требало додати једну „нулу”. Мислим да католика има много више. Од десетак људи које годишње сахраним, знам само двоје. Очеви католици су некада, из неког разлога, крштавали своју децу по православном обреду, али су многи од тих потомака, пред смрт, тражили да буду схрањени по нашим, католичким обичајима – објашњава овај жупник, напомињући да је пред државом покренуо поступак за повраћај 16 ари плаца и стамбеног простора површине 58 квадратних метара, који су Римокатоличкој цркви у Крагујевцу одузети после Другог светског рата.

Напомињући да је Крагујевац „отворен град”, заменик градоначелника је за „Политику” рекао да су састанак с градским челницима иницирали надбискуп Хочевар и жупник Винојчић.

– Крагујевац има добро вољу да изнађе најбоље решење, уважавајући потребе наших суграђана католичке вероисповести, али пут од евентуалног договора до реализације није лак, ни кратак. У сваком случају, решење треба ускладити с урбанистичким плановима који се односе на центар града – поручио је Момчиловић.

Не рачунајући средњи век, мисија Римокатоличке цркве у Србији покренута је 1883, под руководством Јосипа Јураја Штросмајера, ђаковачког бискупа, који у Крагујевац шаље италијанског мисионара Цезара Тондинија, кога је упознао у Русији. Због отпора у Србији, Тондини своју мисију наставља у Црној Гори, а до сусрета Штросмајера с представницима српских власти никад није дошло, каже жупник Винојчић.


Коментари14
a65ff
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Nenad
Mislim da je bacanje para neko veliko ulaganje u nesto sto nema preku potrebu i znacaj , ali time svakako nesmemo poslati losu poruku nasim gradjanima koji su lojalni a katolicke su veroispovesti . Nisu svi katolici Hrvati , imamo Madjare, imamo Bunjevce , imamo Slovake koji su evangelisti i veoma sam za to da se njihove svetinje cuvaju , postuju , odrzavaju , ali nema se sada para ni za lecenje dece preko prioritetno , a kamoli za Bogomolje. Najbolje sto mozemo je da se krajnje strogo kaznjavaju nasi izgrednici ukoliko bi iz bilo kog razloga narusavali njihove obicaje, nedaj Boze skrnavili crkve i groblja ili na bilo koji nacin ugrozavali bezbednost i prava nasih sugradjana katolicke vere . Nadamo se da ce i oni nas razumeti za nemastinu i tesko stanje . Jer delimo istu sudbinu u istoj drzavi koju moramo zajedno da napravimo boljom a onda kada dodju bolja vremena da uredimo i bogomolje. Ili ako oni sami obezbede pare dati im neke olaksice u vezi poreza ili PDV-a , ali para se nema.
Мирослав
Благо теби у 21.веку.
Stefan Petkovic
Franc Perko, bivsi beogradski nadbiskup je profesoru FPN smireno jednom rekao "mi smo spremni i znamo da cemo se pretvoriti u katakombalnu crkvu"... Vatikan ima zgrade, institucije, novac, ali nema vernike. Zapad je zato i puko i zato uvoze kao nenormalni migrante da kad oni umru ima ko da ih sahrani. Gde umre religija, umire i nacija.
Boris
Kako ja znam u Kragujevac ima vrlo mali broj katolika, pa posto je isti Bog za sve nas, mogu da se mole u nasoj pravoslavnoj crkvi. Za njih tako mali broj katolika, ulagati veliki novac, za gradnju nove katolicke crkve a gde je stara crkva, u planu je sasvim drugi objekat. Postujem katolicku veru, nase svetinje slabo ko postuje, pogotovo na Kosovu, mogu da ruse, pale, lome krstove i nikom nista, nema srbi kome da se zale, svi su gluvi i slepi a kada je u pitanju druga nacija, odmah stizu vesti do SAD.
Драган
По државном закону и грађани Србије, католици, који су такође порески обвезници, имају право на своје богомоље. По људском и хришћанском закону православна већина треба да изађе у сусрет својој браћи у Христу римокатоличке вероисповести и помогне да имају своју богомољу достојну њене намене. Волимо своје, поштујмо туђе.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља