недеља, 23.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 13:07

Контрола за сваки летак којим се рекламира лек

Агенција за лекове и медицинска средства издала 2.615 решења о оглашавању лекова, 864 дозволе за медицинска средства и 69 одобрења за рекламирање ветеринарских лекова, што потврђује колико је произвођачима важно да се рекламирају и нађу пут до купца
Аутор: Јелена Попадићуторак, 20.03.2018. у 22:00
(Фотодокументација "Политике")

Лечи упалу синуса, екцем, псоријазу, обезбеђује чишћење организма, заштиту од вируса и инфекција. Овако, најкраће речено, звучи просечна реклама за све „чудотворне” препарате којима се лече готово све, знане и незнане, болести. Наравно, у најбржем могућем року.

Оваквом рекламом не само да се обмањује јавност, већ се крше и одредбе Правилника о оглашавању лекова, који прописује да рекламирање лекова и медицинских средстава мора бити објективно и не сме доводити у заблуду припаднике стручне и опште јавности.

Горан Паповић, председник Националне организације потрошача, упозорава да је највише спорно рекламирање разних препарата чије дејство није клинички доказано, нити је јасно чему конкретно служе.

– Реч је о разним суплементима, тачније додацима исхрани, чије рекламе, не само да вређају здрав разум, већ су опасне по здравље. Њихове поруке доводе у заблуду чак и одрасле грађане. Забрињава податак да те препарате продају нерегистроване, фантомске фирме. Не знамо ко им је власник или директор, већ само имају имејл адресу и број телефона преко којег је могуће наручити одређени препарат – каже наш саговорник.

Као и у многим другим случајевима, додаје он, и у овој области се преплићу надлежности различитих служби. Тада, по правилу, настају проблеми, поготово уколико те надлежности нису прецизно разграничене.

– На овом пољу требало би удужено да делују Регулаторно тело за електронске медије, здравствена и тржишна инспекција. Не могу да се сетим да ли је неко платио казну због емитовања непрописне рекламе неког медицинског средства – речи су Горана Паповића.

Без тврдње да је нешто најбоље
Приликом рекламирања лека или медицинског средства није дозвољено наводити на утисак да нема нежељених реакција и да пре примене није потребно консултовати лекара. Забрањене су и тврдње да је одређени препарат бољи од других, као и навођење на утисак да његова примена гарантује успех у лечењу болести. У рекламама су забрањене тврдње да одређени препарат побољшава здравље и може се користити чак и ако нисте болесни.Забрањено је рекламирање лекова који се издају на рецепт, оних који садрже опојне дроге или психоактивне супстанце, лекова за туберкулозу, полне болести, дијабетес, хроничну несаницу...

За контролу оглашавања лекова и медицинских средства надлежна је здравствена инспекција Министарства здравља, а промотивни материјал одобрава Агенција за лекове и медицинска средства.

Законом о лековима и медицинским средствима прописана је новчана казна од 800.000 до два милиона динара динара за привредни преступ уколико је оглашавање одређеног лека, односно медицинског средства, у супротности са прописаним правилима. Казна је прописана и за особу која је одговорна за почињени привредни преступ, и то у износу од 80.000 до 150.000 динара.

Од 2010. године, када је ступио на снагу Правилник о начину оглашавања лекова, чланови специјалне комисије АЛИМС-а издали су 2.615 дозвола, тачније решења о рекламирању лекова, 864 дозволе за оглашавање медицинских средстава и 69 одобрења за оглашавање ветеринарских лекова. У наведеном периоду 236 захтева за рекламирање није одобрено. Решење којим се одобрава оглашавање неког лека или медицинског средства важи до истека њихове дозволе.

Није дозвољено рекламирање лекова који се издају на рецепт, већ оних чију употребу не покрива Републички фонд за здравствено осигурање. Ипак, сви лекови и медицинска средства који се рекламирају морају имати дозволу за промет Агенције за лекове и медицинска средства.

У оглашавање спадају телевизијске рекламе, огласи у штампаним медијима и на билбордима, као и свака врста промоције стручној јавности, тачније лекарима и здравственим радницима. Промовисање лека стручној јавности мора да садржи основне карактеристика лека и податке који се односе на режим издавања лека.

Тако се на списку одобреног промотивног материјала Агенције за лекове налазе разни леци, промотивни блокови, конгресне рекламе, подлоге за компјутерског миша, интернет презентације...

Два пута прекршена правила о оглашавању

Инспектори за лекове и медицинска средства 2016. и 2017. године нису утврдили неправилности у оглашавању након што су спроведене редовне контроле оглашивача, тачније увозника, дистрибутера или произвођача тих лекова, кажу у Министарству здравља.

Током 2016. године достављена им је анонимна пријава непрописног рекламирања медицинског средства у дневним новинама „Ало”. Након контроле, ово рекламирање је забрањено, а поднета је и пријава за привредни преступ. Судски исход овог случаја још није познат.

Министарство здравља подсећа да су крајем 2015. године инспектори контролисали оглашавање лекова и медицинских средстава код осам носилаца дозволе за лек, као и код четири медијске куће (РТС, Пинк, Б92, Прва). Инспектори су прочешљали решења АЛИМС-а о одобравању промотивног материјала и уговоре са медијским кућама које су емитовале ТВ спотове. Садржај рекламних порука дат је инспекторима као саставни део записника које су они као „узорак”, односно доказ о емитовању, проследили Агенцији за лекове и медицинска средства Србије, како би утврдили да ли је садржај рекламних порука у складу са решењима којим је одобрена њихова употреба. Само један узорак није одговарао одобреном материјалу, па је преносиоцима рекламне поруке (Б92 и ТВ Прва) забрањена употреба тог промотивног материјала.


Коментари5
591cd
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

pera
stvarno se čovek pita čemu takva reklama i ko je to dozvolio. naročito reklame o suplementima.
Zoran Zarkovic
Na jednoj televiziji sam video sramnu reklamu koja počinje tako što navodna pacijentkinja kaže "da je bolovala od najteže bolesti" i da joj je pomogao taj-i-taj preparat (suplement), a posle nje se pojavljuje jedan doktor (on to zaista i jeste) i potvrđuje takvu tvrdnju. Sramota! Od šarlatana bez osnovne škole još su opasniji lekari koji zbog pohlepe krenu u "mlaćenje para". To je erozija morala nezapamćenih razmera. Imamo lekare gore od najgorih prevaranata, sveštenike dilere... Vrhunac je oglas koji se objavljuje u mnogim časopisima u kojima doktor (u kratkoj biografiji koju prilaže) reklamira komad plastike kao lek za Parkinsonovu bolest, koji pored toga navodno skida šećer i pomaže zarastanju rana i sl. Komad plastike reklamira kao lek, i koji nigde nije registrovan... Njega i da razumem, prevarant koji je rešio da zaradi i koristi i svoje "dr", ali ne razumem državu koja to dopušta.
Милош Лазић
Рекламирање лекова је некада било забрањено! Из медицинских, али и из етичких разлога. Зато је рекламирање "медицинских препарата и помоћних медицинских средстава" постало елдорадо за мешетаре свих врста. Не знам када је закон о забрани рекламирања лекова укинут, и да ли је, али проблем о којем пишете није случај за националну организацију потрошача, већ за озбиљну и савесну инспекцијску службу.
Душан са Врачара
Ко је оснивач тзв. националне организације потрошача? Тако помпезно и рогобатно име а ми нико и не зна ко то прича у наше име. И ко је то стао исред нас стварних протрошача да одредђује шта ћемо куповати и од кога?
Зорица Аврамовић
@Душан са Врачара! Ваше питање не погађа суштину! Проблем, о којем говори господин Паповић, много је озбиљнији, него што се то Вама чини! Осим што нам отимају паре на преваран начин (увек постоје изузеци), лажне рекламе "чудотворних" средстава нам још трују организам!
Препоручујем 11

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља