петак, 16.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 22:48

Четрдесет општина у озбиљном демографском минусу

На попису 1991. имале су 614.000 становника и ако се ништа не промени средином века имаће, све заједно, само 269.000 житеља
Аутор: Бранислав Радивојшауторак, 20.03.2018. у 22:00

Узнемирујућа је недавно саопштена процена да би Србија на простору без Косова и Метохије до средине овог века могла да има два милиона становника мање него данас. За земљу са седам милиона житеља то је по демографским мерилима стрмоглави пад.

Још више, међутим, узнемирава чињеница да то смањење не би било просторно равномерно, него негде веће а негде мање, а тамо где је веће простор до средине века може толико да опусти да би држава имала демографски готово празне хиљаде квадратних километара.

У реалност ове прогнозе уверићемо се ако погледамо колико су поједине општине смањиле број становника у периоду између пописа 1991. и 2011. године. И ако затим претпоставимо да ће иста стопа смањења по општинама бити задржана и у наредна два дводеценијска раздобља. Тако долазимо до тих узнемирујућих закључака да ће територија великог броја општина, пре свега у централној Србији, остати готово пуста. Реч је о четрдесет општина, од укупно 161, колико их је било 1991, које ће, ако се започети трендови наставе, до 2051. имати свака мање од десет хиљада становника. Или, све заједно, 269.000 житеља (на истом простору 1991. било их је 614.000). Многе од њих су једна уз другу, што значи да и неки региони средину века могу да дочекају толико испражњени да ћемо их поредити с данашњим стањем у општини Црна Трава.

Поготово су такве општине попут Босилеграда, Гаџиног Хана, Голупца, Медвеђе, Ражња, Трговишта и већ поменуте Црне Траве, које ће, према овим пројекцијама, имати од свега 322 до највише 4.883 становника. Нешто мање неповољна демографска ситуација биће у 33 друге општине, које ће имати између пет и десет хиљада становника. То су: Бабушница, Бела Паланка, Блаце, Бојник, Бољевац, Димитровград, Жабари, Жагубица, Кнић, Косјерић, Коцељева, Кучево, Лапово, Љиг, Љубовија, Мајданпек, Мало Црниће, Нова Варош, Осечина, Рача, Рековац, Сокобања, Сврљиг, Ћићевац, Житиште, Ириг, Мали Иђош, Нова Црња, Нови Кнежевац, Опово, Пландиште, Сечањ и Чока.

Већина ових општина имала је на попису 2011. од десет до петнаест хиљада становника, с великим демографским падом у периоду 1991–2011, и отуда та пројекција о битном смањењу и садашњег малог броја житеља.

Осим ових општина за које бисмо могли рећи да су доспеле у црвени демографски минус, ту је и не тако мали број њих које би, према овим прорачунима, средином века имале таман колико данас има већина од поменутих четрдесет – од десет до петнаест хиљада. Реч је о општинама попут Бруса, Варварина, Владимираца, Житорађе, Кладова, Крупња, Куршумлије, Лајковца и још петнаестак других, а једва изнад ове црте је и Прибој, који би, према истим рачуницама, 2051. имао 15.800 становника. Посебно помињемо Прибој, зато што је 1991. имао 35.000 становника, али те године је почело и посртање ФАП-а, што је у протекле две и по деценије, поред осталог, довело до великог исељавања из ове општине. Према томе, и демографска кретања у другим општинама у периоду који је пред нама зависиће у великој мери од економске ситуације и могућности запошљавања и рада у свакој од ових средина.

Што се осталих простора тиче, ситуација није толико алармантна, нарочито не у великим градовима, јер они у периоду 1991–2011. бележе процентуално мали пад броја становника, а неки, попут Београда са околином, Новог Сада и Ниша, благи пораст, мада је и тај раст резултат досељавања из општина које се нагло демографски празне, а био је условљен и доласком неколико стотина хиљада избеглица из Босне и Хрватске и расељених лица с Косова и Метохије.

Како ове претпоставке о демографском пустошењу не тако малог дела Србије до средине овог века коментарише др Горан Пенев, познат и као аутор многих демографских пројекција? Он примећује да су претпоставке о паду броја становника у великом броју општина овде добијене такозваним математичким методом, заснованим на претпоставци о истој стопи смањења броја становника. За израду пројекција, међутим, углавном се користи аналитички или тзв. метод компоненти, када се узимају у обзир и други важни демографски елементи, као што су старосна и полна структура становништва, очекивано трајање живота, ниво фертилитета, миграциони салдо итд.

– Математички метод који је овде коришћен погодан је за краће периоде и може бити добра илустрација кретања укупног броја становника. Али ако бисмо за израду пројекција користили аналитички метод, који узима у обзир актуелну старосну структуру и претпоставке о промени стопе фертилитета и морталитета и миграционог салда, тада би у Србији, а поготово у општинама које се овде помињу, била регистрована још неповољнија кретања: пад броја становника био би знатно већи – каже овај сарадник Центра за демографска истраживања Института друштвених наука.


Коментари26
91f69
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar p
Najveci problem nas Srba je sto razmisljamo o svojoj djeci na pogresan nacin , pocev od mojih roditelja, koji zele da obezbijede sve , ali ne u smislu hrane, odjece, obrazovanja, vec imetka, razmisljajuci - "Ja sam se mucio i stvarao , bar moje dijete nece se mucit, pa makar jedno dijete da ne dijeli i da se ne muci" - samo mi nadjite toga ko je zaradio za sve svoje potomke da ne rade a pritom da imaju ! E tako razmislja preko 90posto Srba da se ne lazemo, zato i jesmo tu gdje smo..
@bojana
Bravo Bojana, Dace Bog- tacno tako !!!
Препоручујем 1
Bojana
Pa nebih bas rekla da ste u pravu. Recimo , istorijski Srpkinje nisu radjale decu da bi ih ovi ili oni susedi kacili "o vrbe" ili ih slali u logore ili da bi videli sustinu zuvota sedeci po hladnim i vlaznim rovovima. Imaju i okolne zemlje uticaja u tome. Od ljubavi i zivota na plodnoj i lepoj zemlji nasi zapadni susedi su nam napravili, da se nelazemo mizeriju od zivota i ponesene tim iskustvom nasih majki, baka, prabaki i mi smo resile da tu golgotu koja nam je nametnuta prekinemo. Ajte vi sto pisete optuzujuce komentare prema nama "nerotkinjama" rodite sta mislite da treba. Sve neki filozofi i tuzioci pogresnih strana. Procitajte nasu istoriju , ili ako ste citali citajte ponovo. Kao da vam je nesto promaklo. Ja sam dobro zapamtila prabakine price iz kreveta o ovim ili onim "podvizima" okupatora i njene suzne oci o "dozivljajima" ne Hemingveja nego pradede i njegove brace na hladnoj zemlji. I nisam krajem starog veka videla nista novo nego da sve ide po starom. E, vala nece vise.!
Препоручујем 8
mirjana
Koliko "mudrih razmishljanja"!!!Problem je u nepostojecim socijalnim stanovima ,koje treba izgraditi i dati mladim parovima !!!Oni bi se osecali slobodni i nezavisni naravno da imaju i neko zaposlenje ,tada bi stvarali porodicu!!Znaci obezbediti posao a ima posla bez podcenjivanja bilo koje struke,i stan su osnova za poboljshanje nataliteta!!!Svi izgradjeni stanovi su na prodaju jer su u rukama privatnih lica i izdaju se a mladi to ne mogu sebi priushtiti i kraj price!!!
Славиша Гавриловић
Ми као друштво и као држава сувише пасивно посматрамо како развијене земље одвлаче млади нараштај из Србије и сличних држава. Само отворе прозор за одређену струку или годишта и када прикупе довољно кандидата затворе капију.То је почело давно прије 30-так година када су укинуте баријере за спортисте, наводно због права спортиста, а уствари због лове. Ми данас врхунске спортисте посматрамо преко икс канала, али све се гала представе одигравају у западној Европи и приходи од ТВ права, које ми плаћамо завршавају код власника западноевропских клубова. Власт због мира у кући, а највише због заштите сопственог статуса, ништа не предузима, јер би у случају постављања баријера имала незадовољство и побуне, али боље је и то, јер ће нешто морати да промијене, него да и даље тече ријека младих без повратка. Докле више: "Узми аго, колико ти драго".
Neša
Bez brige, sve će to rešiti "patriote" readmisijom i inkluzijom.
Željko'
Nece devojke da zive na selu gde sve ima za zivot,nego ako i nesto skole zavrse vataju se grada jer tu su im vece mogucnosti da se "dobro"udaju,ako nista drugo bar tanjir supe za rucak i sve je na dugme ,bitno je da se bude u okruzenju gde se nesto desava i gde vrvi od guzve.Pogresna politika je jer se forsira se urbanizacija pogledajte Bg i Ns najbolje svi da se preselimo u urbano jer je "in" a ruralno je "aut".Bezi omladina za grad jos kad otvore granice za posao bice ko zadnji ostane nek ugasi svetlo.Sto se tice odluke za potsticanje radjanja podrzavam je.I jos da dodam jedno zapazanje koje sam primetio-video u zapadnoj evropi gde mlade muslimanke setaju mnostvo dece a evropljanke same na ulicama sa povocem i kucnim ljubimcem.Pa ko je tu sad pametniji?lepo je rekao nas upokojeni Patrijarh Pavle cije ovce toga i planina!
Ненад Рајковић
Sve ste lepo rekli samo me zanima sta oko podsticaja radjanja? Ideja?
Препоручујем 0

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља