уторак, 11.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.03.2018. у 12:31 Ј. Рабреновић

Јавни дуг Србије пада великом брзином

Бонитетна кућа „Дан и Бредстрит” наводи да је наше задужење пало на 63,6 одсто БДП-а на крају 2017. године
Извештај даје наду Србији за просперитет (Фото Р. Крстинић)

Јавни дуг Србије пада великом брзином, оценила је глобална бонитетна кућа „Дан и Бредстрит” (ДБ) у најновијем „Извештају о међународном ризику и ефикасности плаћања према иностранству”.

Са нивоа од 74,7 одсто БДП-а у 2015. години, јавни дуг Србије пао је на 63,6 процената на крају 2017. године, што је навело рејтинг агенцију „Фич” да подигне кредитни рејтинг Србије са ББ минус на ББ, напомиње се у поменутом извештају према саопштењу компаније „Бисноде”, ексклузивног заступника те бонитетне куће у Србији. „То је резултат два главна фактора. Први је успех владиних мера штедње, што је смањило буџетски дефицит са 6,3 одсто БДП-а у 2014. години на само 0,2 одсто у 2016. и 2017. години. Други фактор је недавно јачање динара, што је смањило дуг у страној валути изражено у динарима. Око 65 одсто укупног српског јавног дуга је у страној валути. Падом дуга и цене сервисирања дуга, смањује се и ризик финансијске кризе у неком будућем тренутку, оцењује „Дан и Бредстрит”.

По овдашњој правној регулативи Србија је презадужена земља. Јер, по Закону о јавном дугу, сва државна задужења не би смела да буду већа од 45 одсто БДП-а. Према европској методологији, односно правилима Мастрихта, презадуженом се сматра она земља чији је јавни дуг већи од 60 одсто БДП-а, али то правило важи за много развијеније економије од наше. Дефинисани праг од 45 одсто Србија је пробила још крајем 2011. године, што значи да је наша држава већ шест година у законском прекршају.

Подсећања ради, председник Србије Александар Вучић најавио је почетком године да ће ниво јавног дуга до краја 2018. године пасти на 57 одсто БДП, што је испод нивоа Мастрихта. Вучић је у пад јавног дуга урачунао и предвиђени раст БДП-а за ову годину од 3,5 одсто. Говорећи о додели концесије за Аеродром „Никола Тесла” он је рекао да ћемо наставити да враћамо дугове и смањујемо и надаље јавни дуг.

С друге стране, Фискални савет, у документу припремљеном за овогодишњи „Копаоник бизнис форум”, наводи да јавне финансије Србије још увек нису „безбедне”, јер је јавни дуг и даље превисок, тренутно преко 60 одсто БДП-а. За земље попут Србије, горња граница одрживог јавног дуга је око 50 одсто БДП-а, а све преко тога представља зону повећаног ризика. „Уколико би Србија нову међународну рецесију (која ће у дужем року несумњиво поново доћи) дочекала са јавним дугом већим од 50 одсто, то врло лако може да доведе до озбиљне фискалне кризе праћене великим падом животног стандарда грађана. Једну овакву велику кризу Србија је једва избегла пре само неколико година, и то умањењем пензија и плата у јавном сектору, и сада је потребно спречити могућност њеног поновног појављивања смањењем превисоког јавног дуга. Да би јавни дуг пао испод 50 одсто БДП-а, буџет мора да буде приближно избалансиран с дефицитом до 0,5 одсто БДП-а најмање још пет година”, наводи Фискални савет.

Иначе, „Дан и Бредстит” и даље сврстава Србију у групу земаља са умереним ризиком пословања и стабилним рејтингом, у којој се налазе и: Хрватска, Бугарска, Мађарска, Македонија, Албанија и Румунија. Бољи рејтинг у региону има Словенија, која је окарактерисана као земља благог ризика, а нижи има Босна и Херцеговина као земља веома високог ризика.

У ЕУ крајем наредне деценије

Аналитичари ДБ такође оцењују да се перспектива чланства Србије у Европској унији поправља. „Европска комисија је у децембру одлучила да отвори два нова преговарачка поглавља и понудила је Србији 2025. годину као индикативни датум приступања ЕУ као признање политичке посвећености чланству у Европској унији и напора садашње власти у погледу реформи”, указују они.

Ова понуда је, како наводе, супротна ранијим изјавама председника Европске комисије Жан-Клода Јункера који је на неодређено време увео мораторијум на даље проширење ЕУ.

У извештају се додаје, да је председник Србије, Александар Вучић, навео да је главна политичка препрека за интеграцију Србије у ЕУ признање отцепљења Косова и да се „захтева да Београд ове године то неутрализује”. „Иако је 2025. година вероватно оптимистичан датум, Србија би у најбољем случају потенцијално реално могла да уђе у ЕУ крајем наредне деценије, сматра бонитетна агенција Д&Б.

Даље се додаје да, с друге стране, недавна анкета показује да „само 38 одсто Срба жели да држава уђе у ЕУ под било којим условом, док је прошлогодишња анкета показала да би само 13 процената било спремно да жртвује Косово због чланства у ЕУ”.

Коментари14
f0c77
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Vitomir Tomic
Kamata na devizne obveznice je 6%, a obveznice kupuju banke (tzv. investicioni fondovi), od drzave . Stanovnistvu te iste banke nece da ponude pristojne kamate na deviznu stednju.....vec su 0.5%, ili 0.8%, pa zatim taj kapital banke plasiraju u obveznice. Udruzeni finansijski poduhvat. Drzava + banke protiv stanovnistva.
Popić Milenko
Hvala gospodine Tomiću. Dakle dilema povodom koje sam se ja, "objašnjavao" sa gosp. Tošićem, riješena je, na moje zaprepašćenje, Vašim odgovorom. Zahvaljujem. Ne znajući da ću pokriće za to naći i u ovoj "investicionofondovskoj" vijesti, ponekad sam u ovakvoj prilici umio napisati da ovakva Srbija nije banana država. Već uvreda za pristojnu banana državu. Preformulisao bih zato posljednju rečenicu Vašeg komentara, tako da glasi: "Investicioni fondovi i njihova država protiv njenog stanovništva."
Luka Mitrović
Smanjenje duga Srbije nije rezultat odličnog funkcionisanja srpske privrede,već je rezultat značajnog pada dolara u odnosu na evro i veštačkog povećanja vrednosti dinara ostvarenog emitovanjem obveznica sa veoma visokim prinosima.Rezultat toga je i lažna slika o povećanju BDP-a,koje je isključivo rezultat veštačkog rasta vrednosti dinara.Ove godine to će se po svemu sudeći izmeniti,jer je američki FED prestao sa politikom masivnog štampanja dolara.Kao rezultat toga došlo je do nestašice dolara na medjubankarskim tržištima i dupliranja kamata na dolarske zajmove u protekla 2 meseca.To će dovesti do povećanja kamata na američke obveznice,što će opet pogurati kurs dolara naviše,pa bi krajem ove godine mogli imati potpuno obrnutu sliku o stanju srpskih finansija.
Илија П.
Сложио бих се са анализом, мада чекам да видим утицај новог царинског рата на "$" валуту, као и нове емисије америчких обавезница за покривање новонасталог дефицита од 1,186 милијарди $ у последњих шест месеци.
Nikola
U pravu ste kolega. Svi naši dugovi su izraženi u evrima i dolarima. Kada je došlo do pada deviznog kursa, pala je i vrednost dugova. Vrednost stranih valuta je takođe pao, jer se promenila i vrednost juana. Voleo bih kad bi im neko to u oči rekao.
Bane poštar
Sve ove vesti je lepo čuti, mene kao prostog gradjanina samo interesuje - kada ću ja videti nešto od toga? Kada će moja plata biti realno veća? Kada ću moći da priuštim neki malo bolji auto, odem sa porodicom na more, a ne da pozajmljujem od kuma pred kraj meseca... samo me to zanima, koliko još na tako nešto da čekam....?
Pajo
Ne ceka se predugo,3 meseca prijatelju, samo sto ce ti trebati neko da ti pomogne naci posao u inostranstvu, a otprilike za oko 3 meseca se rjese svi papiri i dobije se viza. Ja sam cekao 30 godina na tako nesto a onda sam cudom dobio posao u Sloveniji i zamisli za godinu dana postigao vise nego za tih 30. Nema tu leba!
Dragan
To vam je maestralno odgovorio Dragan Jove Torbica u epizodi br. 755 - Budućnost, serije Drzavni posao, koliko se ceka ''to - strpite se samo jos malo, bice bolje''. Bogme... on ceka jos od komandanta Radekica u ''onom ratu'' koji je govorio: ''ljudi bice bolje samo da prodje rat'', pa na dalje sve do danasnjeg dana... Vrlo poucna ljuta beseda.
Прикажи још одговора
Neša
Štiglic je davno sve objasnio.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља