субота, 15.08.2020. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 21.03.2018. у 22:00 Бошко Јакшић
УЗ СВЕТСКИ ДАН ВОДА

Вода тече у неповрат

Док се по свету све чешће ратује због воде, Србија је у последњих 18 година 80 одсто својих извора дала на експлоатацију страним компанијама
(Фото Пиксабеј)

У време када се отапају снегови опасност долази од вишка, док током летњих жега претња стиже од мањка једног од најдрагоценијих ресурса на свету. Климатске промене се убрзавају, њихови ефекти угрожавају планетарно здравље и човекову околину, настају нове геополитичке кризе, а иза свега стоји – вода.

Ситуације које су у деценијама после Другог светског рата постојале само као теоретски модели постају стварност која управљање водама избацује у орбиту најважнијих глобалних изазова. Светски економски форум је 2015. констатовао да вода представља највећи глобални ризик наредних деценија.

Иако је тек 0,014 процената свих вода на Земљи истовремено питко и приступачно, експерти сматрају да је то довољно, али географска расподела је неравномерна. Две трећине светског становништва суочено је са озбиљним несташицама воде барем један месец годишње, пола милијарде у таквим условима живи свих 12 месеца, више од 1,2 милијарде у домовима нема приступ пијаћој води, чак 4,5 милијарди ускраћено је безбедних санитација, што истовремено угрожава здравље и загађује водне токове.

Шта ће бити 2050, када на земљи буде живело десет милијарди људи, а потражња за водом буде увећана за 40 одсто због раста стандарда, измењених навика и проширења наводњаваних површина? Од 2010. вођено је више од 45 оружаних сукоба у чијој је позадини била вода.

Свака инвестиција у контролу, заштиту или чување воде има мултидисциплинарне ефекте, колико на економски развој, толико и на здравље. Владе широм света препознале су допринос потенцијала водне инфраструктуре у привреди или социјалној политици. Није случајно да је један од највећих портфолија Светске банке – вредан 35 милијарди долара – посвећен пројектима везаним за воду.

Србија, чијих се више од 90 одсто територије налази у сливу Дунава, једна је од најбогатијих земаља када је о здравој пијаћој води реч. Са више од 400 извора квалитетне воде налази се међу 50 држава које располажу великим резервама.

Шта се ради на јачању сектора управљања водама који има два века дугу традицију?

Стратешки циљеви постављени су за период 2016–2034, одржане су многе конференције, успостављени контакти са научно-истраживачким и стручним организацијама, прихваћени законски прописи и одговарајућа планска документа, теоретски је дефинисана равнотежа између централизованог и децентрализованог модела управљања водама...

Дефинисани су приоритети: завршетак капиталних пројеката, пројекти из области снабдевања становништва, пројекти из области наводњавања, пројекти из области заштите вода, пројекти из области заштите од вода – поплаве, ерозија, бујице. Прецизиране су реформе: финансијско-економског система, јачање капацитета, форсирање развоја знања, омогућавање лакшег функционисања система.

Постоје планови управљања ризицима од поплава или заштите вода од загађивања, али нема Фонда за воде или банака за воде које би обезбедиле да се – у складу са евроинтеграцијама – средства која су у обрту повећају са 350 милиона на милијарду евра.

Кројачи буџета само слежу раменима. Обећавају инвестиције у време поплава и суша. Водна инфраструктура, оваква каква је, повећава ризике од природних непогода, а власти достављају џакове са песком, апелују да се скрати туширање, забрањују заливање башти и прање кола. У међувремену велике количине одлазе унеповрат због застарелог јавног водоснабдевања. Док је мало пројеката који омогућавају тражење страних улагања, воде постају све загађеније.

Експерти су препознали стратешке изазове, али у пракси стање у сектору вода годинама није задовољавајуће. Улагања у сектор вода знатно су смањена у последње три деценије.

Сада оно најгоре: у последњих 18 година Србија је 80 одсто извора дала на експлоатацију страним компанијама – за 60 милиона евра! Министар за екологију Горан Триван с правом говори о „националној катастрофи”. Може ли Србија да врати власништво или ће остати без једног од својих најдрагоценијих природних богатстава чија ће се цена у будућности стално увећавати?

Коментари2
930bf
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

vujica
Voda teče u nepovrat kaže Boško Jakšić u naslovu ovog članka.Zatim iscrpno čitaoce obaveštava šta svet očekuje u budućnosti u oblasti snabdevanja vodom.dakle on je to sagledao globalno. Na istoj strani svoje vidjenje ovog problema saopšti zaštitnik gradjana Zran Pašalić ali se njegovo izjašnjavanje odnosi na Srbiju.Nabroja sve probleme a nevideh kako će on uticati na rešavanje ovog problema.Dozvoljavam sebi da predložim nekoliko mera koje HITNO treba uraditi.Izboriti se a nivou države rigorozno pooštovanje postojećih zakonskih propisa iz ove oblasti (nije dovoljna konstatatacija da je to regulisano)ve i da se sprovodi.Hitno pooštriti visinu kazni.Obavestiti javnost koliko je izrečeno kazni zagadjivačima u po prednosti bar za 5 godina,Rigorozna kontrola svih izvorita,reka i dr.koje su čisto srpske.I poslednje na medju državnim nivoima pratiti ko zagadjuje zajedničke nam reke..Bez svega ovoga mićemo govoriti samo o posledicama...Poruka Pašaliću je da se ne odmetne u politiku kao prethod
Stefan
Iza svega toga stoji covek

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља