среда, 25.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:54

Мале псе и закон и путници пуштају у јавни превоз

Аутор: Ана Вуковићчетвртак, 22.03.2018. у 08:30
У трамвају 13Л (Фото Мики Величковић)

Љубитељи домаћих серија сигурно се сећају сцене из „Срећних људи” када Смиљка аутобусом путује до ветеринара и у наручју, умотаног у ћебе, носи свог пса Живка, Нециног Симу. Путници јој прво уступају место мислећи да је са бебом, али када провири куцина њушкица њихова љубазност претвара се у бес и избацују их напоље.

И, без обзира што закон дозвољава да се одређене врсте под одређеним условима могу возити у јавном градском превозу, ова ситуација са малих екрана и данас је, нажалост, позната власницима љубимаца.

А прописи кажу да пси нижи од 40 центиметара могу да уђу у возило градског превоза од 9 до 13 часова или од 18 до 24 часа, ако су смештени у посебним, затвореним транспортерима са вентилацијом. Према члану 38 Одлуке о градском линијском превозу путника, транспортер у аутобус треба сместити тако да заузима што мање простора и да не омета и не угрожава остале путнике.

Осим овим актом, улазак животиња у возила јавног превоза регулисан је и чланом 29 Одлуке о ауто-такси превозу, која подразумева да се куцови могу возити и таксијем, али само ако возач пристане да у своја кола прими четвороножног путника. Уз то, закон гарантује и да се јавним превозом без проблема могу возити и пси водичи.

Када је реч о крупнијим врстама животиња које нису обухваћене овим прописима, оне у аутобусе, троле и трамваје могу да уђу само ако их унутра приме добро расположени путници и возач спреман да прогледа кроз прсте.

Тако да није ретка сцена ни да понеки весели куцов на повоцу проскакуће између седишта на опште задовољство разнежених грађана, али и да се изгладнели улични пас „прошверцује” између ногу сажаљивих путника и тако мало загреје у овим хладним данима.

За вучјаке, доге, или рецимо питбулове ово не важи. Превише су крупни и сматрају се опасним, па их се људи боје и и даље их нипошто не желе у аутобусима. Смиљке, међутим, не живе само у Србији.

У највећем броју земаља такође важе слична ограничења кад је реч о превозу животиња јавним превозом. У Лос Анђелесу, Чикагу, Финиксу, Њујорку... пси у аутобусе такође могу да уђу само у прописаним носачима, који су довољно мали да их власник може држати на крилу испод мишке или између ногу док стоји или седи. Најпријатељскији према љубимцима је Хонгконг где неколико година постоји аутобуска линија „99” намењена крзненим становницима и њиховим власницима.


Коментари11
e6884
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Mirolad
Šta mislite da li bi bilo dobro da nekoliko linija gradskog prevoza koje voze do veterinara i/ili šetališta s krja na kraj grada, Ade Ciganlije, Topčidera, Kalemegdana, Novog Beograda... budu "pet frendly", tj. da na svaki sat jedno vozilo tih linija primaju kučiće svih veličina (u pratnji vlasnika)? Nemaju svi automobile ili novac za taksi, a Beograd je veeeeeliki.
Gordana
Kada vlasnici pasa ne bi ostavljali fekalije svojih ljubimaca po ulicama umesto da se sagnu i pokupe, verovatno bi svi bili tolerantniji prema tim zivotinjama. Ovako je to stvarno bezobrazluk, em pune ulice psecih g.... em jos I u autobusu da ih trpimo. Nije pristojno.
Stefan Petkovic
Mali psi po Beogradu kao simbol demografske propasti. Tako je i u Nemackoj. Dok Turkinje vode decu, Nemice setaju pse.
Ana
Pomesali ste babe i zabe. Ja imam dva psa, imam i decu, majka sam. Otisli ste u krajnost! Dokazano je da deca okruzena psima, mackama bolje rastu i postaju bolji ljudi. Skoro sam bila u Francuskoj, pas je bio na povocu, prisla mi je konobarica i donela posudu sa vodom za koga psa kao i mali biskvit za pse. Muka mi je kad vidim u novinama , psu odsecene sapice, ii neko stavio otrov ili u hrani staklo i ekseri! Mene to muci i boli!
Препоручујем 51
Лука
У Њујоршки метро межете да унесета пса ако је у торби, величина није битна. Тако да можете да видите баш смешне сцене.
П. Ђорђевић
Блентаво копирање Немаца. али непотпуно. У Немачкој не може куче да се ди на седишту у таксију него само у наручју власника, јер зашто би следећи путник морао да скида псеће длаке са свог одела? А ко би код нас поштовао то правило? И нема у Немачкој псећег измета на сваких десет метара. Који проценат власника паса чисти иза свог пса? Увек ми копирамо Западну Европу далеко пре него што стекнемо основну културу у понашању и хигијени.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља