недеља, 18.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:35

Камен-темељац за немачког прерађивача краставаца

Аутор: С. К.четвртак, 22.03.2018. у 23:05
Свечаност у Госпођинцима (Фото Влада Војводине)

Нови Сад – Немачка фабрика за прераду поврћа „Мамингер конзервен” отвориће нови погон у Госпођинцима у општини Жабаљ, где је данас положен камен-темељац. Инвестицијом у вредности 2,5 милиона евра стећи ће се услови за запошљавање, како наводе у покрајинској влади, око 300 радника.

Основна делатност предузећа је прерада краставаца, које откупљује од око 200 коопераната у покрајини и јужној Србији – годишње око 15.000 тона. Једна трећина прерађиваће се у новоизграђеној фабрици у Госпођинцима, насељу које је познато по повртарској производњи.

„Само нове фабрике и нова радна места, у свим срединама обезбедиће равномеран развој и мотивисати људе да остану у својим локалним срединама, и да не размишљају о одласку из њих. И то је циљ којем је покрајинска влада на чијем сам челу у потпуности подређена“, рекао је Игор Мировић на полагању камена темељца будућег погона.

Подсетио је да је од почетка марта отворен „Континентал” у Новом Саду и положен камен-темељац за фабрику „Есекс Јуроп” у Зрењанину, и најавио отварање две нове фабрике у Суботици.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић захвалио је на пословној одлуци немачке компаније да инвестира у Србији, АП Војводини.

Полагању камена темељца присуствовали су директор „Мамингер конзервен – Србија” Оливер Угринај, власник компаније Франц Амер, немачки амбасадор Аксел Дитман и председник општине Жабаљ Чедомир Божић.


Коментари7
86ca2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Драган
А ми не знамо да оперемо краставце, поређамо у тегле и прелијемо раствором сирћета, воде и соли и додамо мало слачице ? То зна свака домаћица. Али штос је у томе да ћемо ми швабама дати земљу у закуп, по багателним ценама, или ћемо ми на нашим парцелама узгајати корнишоне и продавати их будзашто а онда ће нам шваба те исте краставце вратити у теглама, у нашим супер маркетима, и продавати за лепе паре.
Popić Milenko
Znali smo, naravno. Onolika kolika je bila i kvalitetom kakav je imala kikindska Prima koja je, kao i hiljade drugih fabrika, "ekperstki" umorena, bila je, za investitora kojemu je za dolazak očišćen teren, pravi gigant. Naređeno je i domaćom "pameti" koja se, stigavši sa segedinskim parama, ustoličila 2000. godine, da zaboravimo. Niko nije toliko učino za strane investitore kao oni Srbi koji su uništili sve domaće investicije od Kraljevine, preko 1945. do 2000. godine. Da je Srbija demokratska zemlja pokazuje to što su takvi još na slobodi, a da su Srbi dobar narod to što su osim kao gastarbajteri spremni za Nijemce raditi i kao hausarbajteri. Jedini, dakle, koji na ovoj slici ima razloga da se smiješi jeste njemački ambasador. Imamo, doduše, čime da se dičimo: investicija, nakon dva bombardovanja Beograda u 2. svjetskom ratu, pada na dan uoči početka raketiranja Srbije 1999. godine.
Препоручујем 15
Rade Kostić
Pravilan naziv za tzv. strane investicije u Srbiji bio bi prinudne investicije srpskih poreskih obveznika u strane kompanije.Strane firme godinama plaćaju radnike od visokih državnih subvencija za zapošljavanje radnika,oslobodjene su skoro svih lokalnih i većine republičkih taksi,a izvozom robe svojim ćerkama firmama u inostranstvu po nultoj marži,korist od poreza na profit je mizerna.Ovakve "investicije" ne pomažu razvoj Srbije uopšte,već zapravo isisavaju preostali kapital iz Srbije.Prava Super Hik ekonomija ,gde siromašni daju bogatima kako bi postali još bogatiji.
nn lice
Ja stvarno nemam informaciju iz prve ruke ali sumnjam da drzava podsticaje isplacuje na ruke od jednom. Pretpostavljam da je to vise kroz odredjeni period i vecinom kroz oprost poreza i dadzbina a mozda ceo iznos. Nesto mi to malo previse naivno cak i za nas da nekome isplatimo milione evra na racun pa onda oni grade fabriku.
Леон Давидович
Које све фабрике је Србија имала за прераду воћа и поврћа и то фабрике које су имале комплетну прераду већине врста воћа и поврћа. Те фабрике су имале бројне скупоцене машине, углавном из увоза, а кад је и сама Србија почела производити неке машине у том је и дошла пропаст.. Овде се само ради о краставцу. ( Наравно могли би радити и паприке). За краставце је потребна бројна радна снага за бербу, зато им и траже место тамо где има јефтине радне снаге. С обзиром на сезонски карактер прераде у таквим фабрикама доминантно раде сезонски радници јер ван сезоне за већину радника нема посла.
Петар,ЗАГРЕБ.
Рачун! 2.500.000:300=8.333,33ЕВРа,по раднику. Добит ће више потицаја од државе него што је инвестиција по раднику. Нека ми нетко из Србије ,тко зна, одговори колико ће добити потицаја. Претпостављам ,више од износа инвестиције. Практички држава му гради фабрику. Овакав систем потицаја не доводи у земљу нове технологије и велике индустријске капиталне инвестиције него шпекуланте. Корисније би било те потицаје давати српским држављанима у земљи и српским држављанима повратницима из иноземства. Развили би малу привреду и стварали би увијете за демографски раст и прилив повратника са породицама. Чудио се.Сваки дан отварају фабрике,а БДП слабо расте. Оваквом ек.политиком неће бити великог раста. Запошљава се слабо плаћена радна снага за мале плате,а образовани људи одлазе у иноземства.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља