уторак, 13.11.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 23:45
У КУЛТУРНОМ ДОДАТКУ 24. МАРТА

Занос јачи од памети

петак, 23.03.2018. у 11:19
Марија Црнобори и Страхиња Петровић у „Ујка Вањи”

СЕДАМДЕСЕТ ГОДИНА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ ДРАМСКОГ ПОЗОРИШТА

Ступица, ма колико темпераментан и слободоуман, није ЈДП-у даривао модернистички сензибилитет. Биће то баштина Дединца, оног истог који је писао нормативне критике о Ступичиним режијама, али и некадашњег надреалисте. Кроз преплетаје енергије редитеља-градитеља и сензибилитет надреалисте усмереног ка искораку из класичног, развијао се репертоар ЈДП-а

Крупан репертоар раскрупњава дарове глумаца, а раскрупњава их исто тако и крупно позориште (Велибор Глигорић)

Кад би изрека о имену као знамењу, nomen est omen, била тачна, театар који данас постоји на београдском Цветном тргу не би се звао Југословенско драмско позориште. Но, узмемо ли у обзир да је југословенска идеја старија од држава у чијим именима је фигурирао појам Југославија, те да се она првобитно односила на културни простор који надилази геополитичке границе, онда се максима по којој је име – знак и те како тиче овог позоришта. Прича о настанку ЈДП-а није занимљива само са становишта афирмације културног простора. Показаће се да су политичке околности послужиле као својеврсна „сценографија“, да су успоставиле чврст оквир, али су уметнички разлози снажније одредили судбину овог театра.

Испод текста Декрета Владе ФНРЈ од 29. јула 1947, у којем је писало: „Оснива се позориште под именом Југословенско драмско позориште“... потписао се Јосип Броз. Но, све што се догађало пошто је театар основан, отвара питање да ли је Тито уистину знао какво позориште оснива.

Прича започиње годину дана раније, када је Бојан Ступица, боравећи у СССР-у, посетио Московски художествени академически театар. Вративши се у Југославију, редитељ је 11. новембра 1946. Комитету за уметност и културу ФНРЈ предао Елаборат о Централном театру Федеративне Народне Републике Југославије. Тако је, дакле, првобитно требало да се зове ново позориште.

Анализирајући првих 25 година ЈДП-а, Слободан Селенић закључује: „О оснивању овог позоришта одлуку није донео колектив стваралаца, него је ’одлука донета’, и то одлука која је, по многим својим особинама, типска и бирократска последица механичке логике по којој ће се најбоље позориште добити ако се најбољи уметници из свих позоришта окупе на једном месту.“

Александар Милосављевић

Сексуална револуција у 21. веку

Слободна тржишна економија обухватила и подручје секса. Онлајн бирање потрошачких брендова и бирање сексуалних партнера постао је један исти поступак

(Илустрација Драган Стојановић)

Када сам наишао на бомбастичну изјаву Џастина Гарсије, истраживача са чувеног Кинси института за проучавање сексуалности, рода и репродукцијe, схватио сам да треба да склопим још један калеидоскоп. Та Гарсијина изјава гласи: „У последња четири милиона година хетеросексуалног парења десиле су се две велике промене. Прва, пре неких десет до петнаест хиљада година, током аграрне револуције, када је човек постао мање покретан и више везан за једно место боравка. Тада се и установљава брачна заједница, као нека врста културног уговора. Друга велика промена дешава се са појавом и јачањем интернета. Раније, људи су своје партнере упознавали у блиском окружењу, кроз породицу и пријатеље. Сада упознавање преко интернета далеко превазилази сваки други облик упознавања. А то из темеља мења начин на који делујемо и у ’романтичном’ и сексуалном погледу. Са становишта еволуције ово је до сада невиђена промена.“

Другим речима, чим су се докопали интернета људи су почели да га користе да нађу партнере за „излазак“ и, наравно, за секс. Култура заснована на идеји „необавезног“ или „једнократног“ сексуалног сусрета у Западном свету развија се последњих стотинак година. У овом времену она се просто сударила са светом дигиталних апликација за „мување“ и „спајање“ које су, саме по себи, одиграле улогу ужарене комете која удара у диносауруски свет традиционалних ритуала удварања и „везивања“. Свет се, после овог удара, и потоњег сусрета, налази у „необележеној територији“.

У ком правцу се ствари крећу? Шта се дешава када неко досегне пунолетство у доба тиндера (апликација за „спајање“, прим. ред.)? Да ли ће људи (сазрели уз апликације) више икада бити задовољни сексуалном или емотивном везом са само једном особом? Да ли је то, уопште, више и битно?

Станко Црнобрња

ПОЗОРИШТЕ
Слатка свирепост брака

Специјално из Беча за Политику

У представи Хотел Стриндберг, која се игра у бечком Академском позоришту, режисер Сајмон Стоун вешто је прерадио Стриндбергове драме у савремене приче о борби између полова

Из представе „Хотел Стриндберг” (Фото: Рајнхард Вернер)

Европско позориште открило је Сајмона Стоуна, Аустралијанца из Мелбурна, на Бечком фестивалу 2013. године. Остало је у сећању да је Стоун својом обрадом Ибзенове Дивље патке потресао публику до суза, показавши са само 28 година задивљујуће познавање људске природе и смисао за психолошко нијансирање. На наше питање како објашњава своју рану зрелост, Стоун је одговорио да је томе допринео живот његове породице у Базелу, Кембриџу и Мелбурну, који му је омогућио додир са различитим менталитетима, и подучио га опрезности у доношењу судова. Рођен у Швајцарској, где је научио немачки, Стоун се након бечког гостовања вратио у Европу, прихвативши понуде најбољих позоришта на немачком говорном подручју. О његовом муњевитом успеху најбоље говори податак да је Стоун у последње четири године два пута добио аустријску награду „Нестрој“, и два пута био позиван на Берлинске позоришне сусрете, где се по избору жирија играју најбоље представе на немачком говорном подручју.

За потребе Хотела Стриндберг Сајмон Стоун и његов тим изградили су спектакуларну сценографију која покрива целокупну висину и ширину бине Академског позоришта. Пред публиком је хотел на три нивоа, са фасадом од стакла, која отвара поглед на шест соба и пожарно степениште. Стакло између публике и јунака појачава воајерску позицију, али ствара и дистанцу, коју додатно утврђује говор преко микропорта. Резултат је осећај блиске даљине, који ће током представе, нарочито у њеном финалу, добити симболично значење немогућности аутентичног односа са другим, као и немогућности мушкарчевог бекства из сопственог унутрашњег пакла. У две паузе током петосатног трајања представе хотел ће бити два пута президан, при чему се радња премешта из приземља на више спратове и натраг.

Катарина Рорингер Вешовић

ОПРОШТАЈ ОД СТИВЕНА ХОКИНГА
Геније који је померио границе знања

Убедљиво најдалекосежнија порука је свакако апел Стивена Хокинга за даља истраживања и колонизацију свемира, јединим поуздани начин да дугорочно обезбедимо опстанак и просперитет наших потомака

Упозоравао на ризик глобалне катастрофе: Стивен Хокинг (Фото АП/Маркус Шрајбер)

Ових дана човечанство се опрашта од Стивена Хокинга, једног од најзначајнијих теоријских физичара нашег доба и у много чему најупечатљивије личности у свету науке. Хокингов непобедиви дух надвладао је изазове тешке болести – амиотрофичне латералне склерозе, услед које последњих деценија није био у стању да се самостално креће, па чак ни да говори без помоћи специјалног синтетизатора гласа повезаног с рачунаром. Када су, сада већ давно, поставили дијагнозу, лекари су Хокингу саопштили да му је вероватно преостало тек неколико година живота. Но научник је, не предавши се, уз непоколебљиву подршку супруге Џејн, са којом је имао троје деце, још дуже од пола века наставио да помера границе људског знања. Подсетимо се, дакле, сасвим кратко, на најбитније међу Хокинговим бројним открићима и доприносима.

Прво што нам пада на ум при помену Хокинговог имена несумњиво су црне рупе. Ови егзотични објекти, за које данас знамо да су стварни, у време када је Хокинг започињао каријеру још су увек били на самој граници науке. Нипошто није било извесно да је црна рупа неминован исход гравитационог колапса веома масивних звезда. Управо је то, заједно са Роџером Пенроузом и још неколицином физичара, Стивен Хокинг недвосмислено доказао кроз знамените теореме о сингуларностима. Био је то пресудан помак у разумевању гравитације у оквирима опште теорије релативности. Импликације су уистину биле космичке, или боље речено, космолошке. Хокинг је, наиме, уочио да Велики прасак, који је управо у то време, захваљујући емпиријским доказима, прихваћен као модел историје космоса, дели са црним рупама нешто суштинско – сингуларност, стање неодредиво једначинама које изражавају природне законитости. Хокинг је успоставио аналогију између сингуларности у средишту црне рупе и праисконске сингуларности целокупне васионе.

Срђа Јанковић

ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ


Коментари1
68f12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Filip
Za konačnu ocenu naučnog doprinosa potrebna je vremenska distanca, osim u slučaju genijalnih naučnika kakvi su bili Ajnštajn i Tesla. Hoking je doživeo slavu za života zahvaljujući svojoj bolesti, neskromnosti i samoreklamerstvu. U medijskom fokusu postao je veštac savremene nauke. To je magijska percepcija znanja i nauke.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна / Култура /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља