петак, 21.09.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 09:06

Још једно пролеће „Српске Хирошиме”

Вечерас у 20 часова у Алексинцу, граду страдалнику, биће одржан централни комеморативни скуп у знак сећања на 24. март 1999 – почетак агресије НАТО-а на СРЈ
Аутор: Тома Тодоровићпетак, 23.03.2018. у 22:00
Јутро после бомбардовања: фо­тографија Ми­о­драга Ми­ће Ми­ла­ди­но­вића из Алек­си­нца

Србија памти страдања у пролеће 1999. године и чува сећања на своје невине жртве. Србија и њен народ праштају, али никада неће заборавити бомбе НАТО-а – и оне прве које су пале на данашњи дан, и све остале у наредних 78 дана у новијој историји незапамћене злочиначке агресије на наше градове и села, на школе и факултете, болнице и фабрике, на телевизије и аеродроме, мостове и пруге, на наше њиве, чак и на амбасаду Народне Републике Кине. Ни то није било довољно војној алијанси најмоћнијих земаља на свету, која је са неба и мучки наставила да гађа наше куће и у кућама наше највеће благо – нашу децу.

И данас ће се Србија сетити своје несреће, евоцирати успомене на страдале грађане и бројати невине жртве. Јер Србија је преживела, Србија се издигла изнад невоља. Поново је, као што је безброј пута успевала у 20. веку, сама себе подигла из пепела.

Цела Србија биће вечерас у 20 часова у Алексинцу, градићу на југоистоку наше земље, где ће заједно бити грађани и државни врх земље са председником Александром Вучићем на челу, на централном комеморативном скупу у знак сећања на 24. март 1999 – почетак агресије НАТО-а и бомбардовања Србије .

И данас ће, као и последњих 19 пролећа, у Алексинцу на трен застати живот. Ћутке и у тишини становници градића на ушћу Моравице у Јужну Мораву, као и свих претходних година после 1999, обићи ће новосаграђене стамбене објекте у улицама Вука Караџића и Душана Тривунца, здравствене, образовне и привредне центре обновљене после страдања.

У градићу који је тешко страдао у злочиначкој агресији није ни било потребно позивати грађане да присуствују званичној комеморацији. Они се спонтано, сваке године – са својим комшијама и пријатељима, преживелим страдалницима из овог градића, понајвише из двеју централних градских улица, на које су бомбардери НАТО-а за трен избацили стотине килограма смртоносног товара – окупљају поред спомен-обележја, полажу цвеће и пале свеће. У сузама се сећају невино страдалих.

У Алексинцу, „Српској Хирошими”, у једном трену кобне ноћи 5. априла, само пола сата после јаука сирена које су из сна тргле становнике градића, у крвавом пиру агресора погинуло је дванаесторо, а тешко повређено педесетак грађана. Под бомбама и ракетама НАТО-а у прах и пепео претворено је четрдесетак породичних кућа и 125 станова, уништени су Конфекција „Морава”, „Бетоњерка”, Угоститељско-туристичко предузеће, аутобуска станица, културне и образовне установе, спортска дворана... Седам разорних пројектила бачено је на град у којем није било ни војске, ни војних објеката.

И донело је прву ноћ смрти и ужаса.

Страдање цивила и рушење у Алексинцу агресор је назвао „колатералном штетом”. Када су сутрадан после тог 5. априла 1999. године у миран и питоми градић стигле стране дипломате и представници мировних и хуманитарних организација, уверили су се да никакве грешке није било. Намерно и циљано нападнути су цивили у граду познатом по својим вредним становницима и рударском насељу.

А нико, ни тада, ни касније, јер су бомбардовања и рушења настављена све до краја маја, није знао да каже – зашто.

И те априлске ноћи, али и десетак пута касније, до краја агресије, посебно у ноћи 28. маја истог пролећа, „Милосрдни анђео” огњем и бомбама засуо је Алексинац. И изазвао нова страдања и рушења.

Увек ноћу. Мучки и кукавички. Да се нападач не види. Да се не зна одакле долази. Ни где после злочина бежи.

Опет је на Алексинац просута смрт, погинуло је више грађана, срушено на десетине кућа и зграда, уништени скоро сви привредни објекти.

Зато ће и данас Алексинац, изникао небројено много пута као феникс из пепела, одати почаст својим страдалим суграђанима, рођацима и суседима, који су погинули у самом граду. И не само њима, већ и свима осталима који су као припадници војске и полиције положили животе на браник отаџбине, као и свим невино страдалима у Србији.

Становници Алексинца, опхрвани тугом, још питају ко је то „спречавао хуманитарну катастрофу на Косову” убијајући невине у њиховом комшилуку и далеко од косовских простора, ко је то од мирног и питомог градића направио „Српску Хирошиму”.

Зато се сваког пролећа понавља порука Алексинчана изречена већ оног првог јутра после петоаприлског страдања и злочина пре 19 година: „Ви, који нас бомбардујете и убијате – ви ћете бити осуђени истином”. У Алексинац, у „Српску Хирошиму”, чији становници знају „да врлина није у сили, већ у правди и истини”, стигло је још једно пролеће.


Коментари21
17fc2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

živko
zašto ne aktivirati presude kojima su osuđeni čelnici nato bombardovanj i to pripojiti novoj tužbi za genocid uranijumo (bez reč osiromašeni).
Aleksandar Panda
Zlocincima iz svih zemalja NATO-alijanse zelim da se desi isto ono sta su nama uradili 1999-e godine. Ni manje ni vise!
Dule Prizenac
Nikada zaboraviti a ni oprostiti 78 dana,neskrivljenog sa nase strane, pakla NATO satrapa.Slava nasim poginulim civilima kao i pripadnicima Policije i Vojske Jugoslavije.
Tamara
U ime kojih 90% vi pišete? Kako ste došli do te cifre? Tako što mislite da ljudi razmišljaju kao Vi? Dovoljno je da pomislim na malu Milicu i da mi suze krenu... I to je previše. Nadam se da u tih 90% ima više onih sličnih meni i da nikada nećemo zaboraviti i da ćemo novim generacijama preneti naša iskustva da se to zlo nikada ne zaboravi.
Popić Milenko
Srbija se, danas, krenuvši na put tamo gdje, kako bi rekao Mića Danojlić, "ništa nije njeno a sve joj obećano", osim 24. marta na datum za nju manje zanačajan od onog epohalnog evropskog Datuma iz 2003. godine,ne sjeća ničega. Drži se naređenja. Da bi je, nakon što je neko u njeno ime odlučio da ih ne tuži njima samima, nagradili oni koji su je 1999. RAKETIRALI. Davno je, i bez toga, Crnjanski zapisao da "nije život serpski bio zaludan. Već njihove smerti"

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља