среда, 25.04.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:29
РАЗГОВОР НЕДЕЉЕ: СПИРОС ИКОНОМИДИС, професор Лондонске школе економије и политичких наука

Дијалог с Приштином је важан за будућност Србије

Не верујем да сада или у блиској будућности било ко тражи од Србије да призна независно Косово. Важно је, међутим, да се настави процес нормализације односа
Аутор: Драган Вукотићсубота, 24.03.2018. у 22:00
Спирос Икономидис (Фото Д. Вукотић)

Од нашег специјалног извештача

Лондон – Прошле године Велика Британија и Србија обележиле су 180. годишњицу успостављања дипломатских односа, а почетком ове на београдском ФПН-у одржана је конференција „Српско (југословенско) – британски односи од 19. до 21. века”. Би-Би-Си је, након што је 2011. затворио свој дугогодишњи радио и сајт на српском језику, одлучио да ове године поново отвори сервис у Београду. Све ово, као и политичке изјаве на обе стране, указује да британско интересовање за овај регион не јењава.

„Односи Уједињеног Краљевства и Србије су у скоријој прошлости били обележени одређеним тешкоћама. Деведесете године прошлог века, наравно, нису биле лака деценија, због разлога који су, чини ми се, свима јасни. У последњих неколико година смо, међутим, сведоци поправљању билатералних односа”, каже у разговору за „Политику” Спирос Икономидис, професор Лондонске школе економије и политичких наука. Он истиче да његово интересовање за Србију надилази искључиво професионалну сферу. Наиме, као дете је четири године живео у Београду док је његов отац службовао као грчки амбасадор у СФРЈ, а на истом дипломатском положају донедавно се налазио и брат нашег саговорника.

Почетком године британски Дом лордова је објавио извештај „Уједињено Краљевство и будућност западног Балкана” где је, између осталог, наглашена важност европских интеграција као фактора за стабилизацију региона бивше Југославије. Имајући у виду брегзит и одлуку Лондона да напусти ЕУ, неко би могао да укаже на одређене контрадикторности између онога што лордови сугеришу Балкану и политике коју у британском случају према Бриселу води званични Лондон...

Тачно је да је то тренутно проблематично питање за Британију. Због брегзита се јавила велика несигурност у вези с улогом коју ће Лондон играти у многим деловима света. За наш разговор најважније питање је како можете очекивати од земље која је напустила Европску унију да буде једна од водећих охрабрујућих сила које заговарају улазак неке друге земље у исту ту организацију. На једном нивоу могу да разумем кад британски политичари кажу да подржавају европске интеграције Србије, Црне Горе или било које друге земље, али истовремено на политичком нивоу могу да схватим да када посматрате из Београда или Подгорице онда је тешко не помислити да не треба обраћати претерану пажњу на оно што Лондон поручује у том смислу. Ипак, сигуран сам да Велика Британија има своју улогу у региону иако је реч о постбрегзитовској ери.

Која је то улога?  

Поља у којима ће постбрегзитовска Велика Британија бити укључена су веома важна, а безбедност је сигурно једна од њих. Иако ускоро неће бити чланица ЕУ, британска реч ће се и те како чути када се буде одлучивало о свеопштем утиску за примање Србије у чланство. Због тога су бесмислени коментари да председник Србије или премијер Црне Горе не треба да се виђају или фотографишу с Терезом Меј јер она, наводно, више не представља Европу.

Споменули сте брегзит као вододелницу у односима између Британије и ЕУ. Да ли овај догађај може имати још далекосежније последице?

Мислим да је излазак Велике Британије из ЕУ сам по себи веома озбиљно питање за Европску унију јер је ово први пут у историји заједничког европског пројекта да смо сведоци дезинтеграције. Од 1951. до сада европски пројекат је подразумевао искључиво интеграцију, било да говоримо о заједничком европском тржишту или о примању нових чланица. У било ком случају, независно од тога да ли је реч о Великој Британији или било којој другој земљи, жеља да изађете из овог друштва представља озбиљан изазов за главне принципе на којима почива ЕУ. Чињеница да јесте реч о Уједињеном Краљевству које релативно важан играч у глобалним размерама и веома важан играч на европском нивоу – било да је реч о економији или безбедности – наравно да је ово озбиљан проблем с којим мора да се носи ЕУ. Заједнички европски пројекат је зато ослабљен након што га је Велика Британија напустила, али мислим да је и сама Велика Британија такође ослабљена изласком из ЕУ и уопште не видим какве су конкретне користи од брегзита.

Долазак Доналда Трампа на чело најмоћније земље на свету такође се сматра једним од највећих изазова за архитектуру светског поретка насталу после Другог светског рата...

Далекосежне глобалне последице америчких председничких избора је и данас веома тешко предвидети. Када говоримо о спољној политици Трампове администрације тешко је прогнозирати следеће кораке. Сведоци смо много појачане реторике, твитовања, али је готово немогуће проценити шта је суштина. Ако узмемо за пример случај Северне Кореје, већина нас би се сложила да је дијалог у сваком случају пожељно решење, али отићи на састанак са севернокорејским лидером без јасног става шта је крајњи циљ тог сусрета је такође веома чудно јер уколико то изостане, онда је то само прилика за фотографисање и ништа више. Осим тога, однос нове администрације у Вашингтону према Европи и конкретно ЕУ је такође веома чудан, нарочито ако се има у виде да су САД веома присутне у Европи, војно, економски и на сваки други начин. Проблем је што Америка тренутно има председника који више него његови претходници сматра да Европа и ЕУ нису важни за америчке интересе као неки други делови света. Из анализе тренутне ситуације у Вашингтону да се закључити или да спољни послови нису високо на врху политичке агенде администрације или да се политика води на један специфичан начин који је, најблаже речено, несистематичан. Уколико у тај микс укључите многе противречне поруке о Кини, Русији, Африци, онда је слика потпуно конфузна.

Осим феномена дезинтеграције који сте поменули у случају брегзита, такође често пишете и о фрагментацији ЕУ.

Да, то је нешто што ми се чини као заштитни знак ЕУ у последње, рецимо, две године. Последице кризе еврозоне довеле су до тога да по важним питањима долази до неслагања међу појединим чланицама ЕУ као што је, рецимо, питање шта Унија представља. Многе земље би се сагласиле с тезом да мере штедње и стезање каиша нису нешто због чега је настала ЕУ. И из таквих питања рађају се нове поделе: на богатије и сиромашније; северне и јужне. У том смислу је очигледно реч о фрагментацији. Последице избегличке кризе су се преклопиле с кризом еврозоне и довеле су до настанка повољне климе за формирање националистичких покрета у појединим земљама, што је такође пример фрагментације.

Где се ту уклапају балканске земље?

Тренутно нигде. Хајде да будемо реалистични по овом питању. Постоји европска перспектива за земље са западног Балкана, за неке пре него за друге. Верујем да је прилично реално очекивати да земље попут Србије и Црне Горе уђу у ЕУ релативно брзо јер уколико се жели испунити циљ од 2025, који је поменуо Јункер, требало би цео процес завршити у наредних неколико година будући да потом следи процес ратификације. Питање је каквој Унији ће се Србија придружити и какво ће бити њено место у тој организацији. Да ли ће то бити ЕУ у којој ће постојати различите категорије земаља чланица, можда не званично, али вероватно да незванично.

Да ли мислите да је, уз све ограде, европска перспектива најбоља алтернатива за будућност Србије?

Дефинитивно верујем у то. Знам да у Србији постоје људи који не мисле тако, али ја мислим да је за земљу попут ваше најбоље да буде у друштву земаља унутар којег постоји више солидарности и шанси за развој и напредак, и где су на столу многе бенефиције. Не кажем да је ЕУ савршено место, али мислим да је то место на којем би земља попут Србије требало да припада.

Као главни предуслов помиње се нормализација односа Београда и Приштине...

Много је услова, али овај је важан не само за ЕУ него и за Србију, што се поручује из Београда. Важно је да се превазиђе реторика по којој се тврди да се с Приштином преговара по диктату неког са стране. Тај дијалог је важан за будућност Срба и Србије. И потребно је да Београд нађе пут из тога.

Да ли тај пут подразумева признавање независности Косова?

Не мислим да је то неопходно. Не верујем да сада или у блиској будућности било ко тражи од Србије да призна независно Косово. Важно је међутим да се настави процес нормализације односа, и опет понављам не због тога што то неко тражи, већ због тога што је то у најбољем интересу Србије.

Будући да долазите из Грчке, морам да вас питам за прогнозе о могућем расплету спора између Атине и Скопља.

Поставимо то овако: баш као у случају Београда и Приштине, и у овом другом спору засигурно мора постојати начин да се ускоро пронађе решење. То је у интересу свих. Нажалост, оно што се догодило у последњих неколико месеци, као и ште се дешавало раније, јесте да је ово питање искоришћавано за политичке сврхе, и то унутар Грчке, а могуће и унутар Македоније. То је сценарио када дневнополитичке потребе киднапују спољнополитичке теме. Када је реч о Грчкој, треба имати у виду да се приближавају европски избори и имамо владу која из различитих разлога заостаје у предизборним сондажама јавног мњења и која тражи све могуће начине да пронађе теме које ће јој донети више гласова. Теме се извлаче са свих страна и у овом случају је логика била таква да уколико кренемо напред у дијалогу са Скопљем онда ће без сумње такав потез посејати поделе унутар опозиционих партија, јер су они већи националисти од нас. Али догодило се потпуно супротно и многи људи су се ујединили против владе и сада се наметнуло питање – шта даље?

Шта ви мислите? 

Мислим да је идеја била да се откључају врата и провери какве су потенцијалне нове могућности за дијалог са Скопљем. Не заборавите да сада тамо имате потпуно другачију политичку гарнитуру која је послала јасну поруку да су свесни да је у њиховом интересу да се пронађе решење за спор око имена. Када је процес започет, тек онда се видело колико је он у суштини компликован. Уколико се овај спор разреши и Македонија ће бити у истом возу са Србијом и Црном Гором као потенцијалним следећим чланицама ЕУ.


Коментари16
9c2e3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Petar Nikolic
Britanija, USA, Australija vladaju svetom. U njihovom bloku su nemci, francuzi, italijani, španci... To je vojno, politički i ekonomski najjača grupa zemalja. Zbog toga, naša zemlja u najmanju ruku treba da osluškuje poruke tih zemalja.
Ivan M.
'Velika Britanija'=moralni oksimoron, odavno, ako ne i od samog zacetka te 'postapalice'.
Dragan Pik-lon
Sreca za malenu Srbiju.Zapad je siri pojam od svake njujorske knjizare!!!
Goran Marković
Mogu biti iznenadjeni i uvredjeni, ali gradjani Srbije dobro pamte sve smicalice za poslednja dva veka. To je razlog zašto preferiraju druge. Vlastita iskustva. Sorry.
@Jovan
@Jovan : "180 godina Britanija radi na unistavanju Srbije". Pitanje 1 : Ako je to tacno sta onda u "belom dvoru" u Beogradu radi dinastija Karadjordjevic (rodjaci britanske krune) e, da Britanija prestane sa unistavanjem Srbije? Pitanje 2 : U "Politici" se dalo procitati da "beli dvor" - cak i u ovako teskoj ekonomskoj situaciji kakva je u Srbiji - prima godisnje dotacije iz budzeta Srbije. Da li je to tacno, a ako jeste, dokle ce to trajati?
Ljiljana
Zanimljiviji je Toni Bler, savetnik.
Препоручујем 23

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља