субота, 21.09.2019. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 12:52

Хлеб сланији и од морске воде

Контролисано две хиљаде узорака векни у 32 земље. – У Македонији, Бугарској и Србији једе се најсланији бели хлеб на свету
Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељнедеља, 25.03.2018. у 22:00
(Фото Пиксабеј)

Најновије светско истраживање о садржају соли у хлебу показује да су неки од контролисаних узорака имали већи садржај соли од морске воде. Удружење „Светска акција о соли и здрављу” прикупило је више од две хиљаде узорака хлеба од белог брашна, целог зрна, мешаних житарица и лепиња из 32 земље укључујући и Србију. На домаћем тржишту анализирано је 69 узорака из радњи и пекара у Новом Саду и установљено је да је највећи просечни садржај соли утврђен у белој векни, али и у хлебу од више врста житарица. У тим категоријама сваки трећи хлеб имао је висок садржај соли. Забрињавајуће је то да ниједан хлеб на нашем тржишту није био са ниским садржајем соли, показују анализе истраживања које је у Србији спровео Институт за јавно здравље Војводине у сарадњи са Градском управом за здравство Новог Сада. Иначе, ова студија је показала да је бели хлеб са највишим просечним нивоом соли узоркован у Скопљу, и то 1,42 грама соли на 100 храма хлеба, што је приближно резултату у Србији где је у белој векни установљено 1,40 грама соли. Насупрот томе, у Кини су те вредности биле најниже – само 0,65 грама соли на 100 грама хлеба. Невероватних 2,65 грама соли по порцији пронађено је у узорку хлеба у Канади, што је сланије од морске воде (2,50 грама соли на 100 милитара воде из Атлантика).

Милка Поповић: Раније истраживање Института за јавно здравље Војводине показало је да становништво Новог Сада уноси више од 12 грама соли дневно, што је два и по пута више од максимално препорученог дневног уноса за здраве особе

Стручњаци позивају да се у Србији успоставе циљне вредности за садржај соли у свим категоријама хране, посебно у хлебу који је основна животна намирница која највише доприноси укупном, иначе превеликом уносу соли.

Докторка Милка Поповић из Института за јавно здравље Војводине наглашава да се одговорност за превелики унос соли не може пребацити само на потрошаче већ да део одговорности морају преузети и произвођачи хране и владе држава прописивањем стандарда у производњи и контролом њихове примене.

– Произвођачи хлеба и даље користе непотребно велике количине соли у хлебу, иако им технолошке могућности допуштају знатно смањење. Сигурно је да можемо учинити више да помогнемо становништву да смањи унос соли и тако смањи крвни притисак и ризик од можданог и срчаног удара који су водећи узроци смртности нашег становништва – објашњава др Поповић.

Невероватних 2,65 грама соли по порцији пронађено је у узорку хлеба у Канади, што је сланије од морске воде (2,50 грама соли на 100 милитара воде из Атлантика).

Светска здравствена организација препоручује максимално 5 грама соли дневно за здраве особе. Грађани Србије дневно у просеку поједу око 210 грама хлеба и пецива, што значи да само са овим намирницама унесу више од половине максимално препорученог дневног уноса соли за здраве особе. Односно, целокупну дневну количину соли која се препоручује за особе са повишеним крвним притиском.

– Раније истраживање Института за јавно здравље Војводине показало је да становништво Новог Сада уноси више од 12 грама соли дневно, што је два и по пута више од максимално препорученог дневног уноса за здраве особе. Готово половина популације одраслих у Србији пати од повишеног крвног притиска, а у том случају се препоручује још нижи унос соли, од максимално три грама дневно – објашњава наша саговорница.

Иако је со из технолошких разлога неопходан састојак у овој намирници, његово смањење био би једноставан начин да се унос соли смањи на нивоу популације. Истраживања показују да се садржај соли у хлебу може смањити за 25 одсто у релативно кратком року, при чему потрошачи неће приметити настале промене, али ће зато имати знатне здравствене користи, кажу стручњаци и препоручују конзумирање хлеба направљеног од целог зрна.


Коментари8
18968
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

duric dragan
Ukus, ukus, ukus.....Jedini nacin da prodas prehranbeni proizvod je ukus. Vecina ljudi ce kupiti samo zbog ukusa, cast izuzetcima. Kao iskusni pekari, pogotovu makedonci, znaju dobro da vise soli daje bolji ukus. Zato ce ljudi navaliti u njihovu pekaru i povecati prodaju. Tako je svugde pogotovo sa proizvodima koje inspekcija ne kontrolise na sol. Ako se zabrani visak soli onda ce oni da plate hemicare koji ce da napravi neki dodatak i time napravi super ukus i raja ce opet da navali kupovati. Nije lako odoleti dobrom ukusu.
Леон Давидович
Дневне потребе човека за кухињском соли су 9 до 15 г, а сматра се да око 30% добије из хлеба и пецива. За већину прехрамбених производа којима се додаје со максимално је дозвољено 2% кухињске соли. Дакле со нам је потребна у исхрани и не знам шта хоће неки људи проглашавајући све потребне материје за штетне.
ВлаДо
Хлеб пресољавају зато да му дају некакав укус јер без те соли он је тотално неукусан и бљутав.Када било којој житарици огуле зрно и изваде клицу она постаје не само неукусна него и нехранљива.Али ту није крај приче.Тек онда се јавља потреба за разноразним суплементима као надокнада свега оног хранљивог што је било у зрну а извађено је.Тако нас прехрамбена индустрија два пут поткрада и вара.
Slanac
Slaniji hleb je ukusniji. Kad mi nije dovoljno slan, dosolim ga ili kupim slanu kiflu pa je jedem umesto hleba. A što se tiče zdravlja, pa mora se od nečeg i umreti, neću valjda da živim hiljadu godina.
Мирко
Народ се константно трује (и то сам) сољу, шећером, дуваном, алкохолом, преждеравањем и многим примитивним осећањима да предвладају. То је физички део. Духовно се трује буљењем у тв, 24/7 телефоном а најосновније. Па и кретен над кретенима ваљда схвата да добар живот није горе наведено него здраво тело, здрав разум, рад, породица и пожртвовање. Улога државе није да све препусти дивљини него да уведе ред и у оквиру тог реда људима да перспективу. Садашњу државу као скупину неколико десетина хиљада чиновника боли брига за ово јер се баве ситним и безначајним стварима и личним краткотрајним интересима. Хвала Политици на чланку.
sta da jedem/gledam?
Ako neko ima malo mozga zna bar osnovno i ne treba mu nekakav cinovnik ili nedaj boze politicar da mu to objasnjava.
Препоручујем 12
томан
Каде би наша мајка нешто пресолила,отац би љутито :"Јефтина ова со,Бог је убио".Можда се ту крије пресољавање белог мрса,меса,хлеба..,али сад ни со није јефтина.Со додуше чува намирнице,али је непријатељ здравља,јод спречава гушавост,али га висока топлота разграђује...Зато домаћице солите при крају кувања,и умерено,увек се може досолити.И засучите рукаве,па месите,ако има времена,да замирише,још ако има брашна без хемије...И поучите кћери своје,нек науче,не зна се никад...
Препоручујем 35

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља