недеља, 16.12.2018. ✝ Верски календар € Курсна листа
Последња измена 21:09
ПРЕДСТАВЉАМО: ИНСТИТУТ ЗА МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНА ИСТРАЖИВАЊА (28)

Смедерево ће дисати на алге

Захваљујући Институту за мултидисциплинарна истраживања, осим по грожђу, гвожђу и највећој равничарској тврђави у Европи, овај град ће се ускоро прочути у свету и по јединственом „погону” за производњу кисеоника из микроалги
Аутор: Дарко Пејовићнедеља, 25.03.2018. у 22:00
Овако ће изгледати „урбана плућа“ у центру Смедерева (Илустрација ИМСИ)

Истраживачи Института за мултидисциплинарна истраживања уронили су у чудесан свет микроалги, једноћелијских организама који „праве” половину кисеоника на Земљи. Уверени су да ће одатле изронити с решењима која ће довести до револуционарних промена на енергетском, али и на еколошком плану. Др Иван Спасојевић, млади научник овог института, осмислио је такозвани урбани компактни фото-биореактор, којим је аплицирао на позив за иновативна решења код Канцеларије УН и Министарства заштите животне средине.

„Замислите акваријум с микроалгама, који у основи има површину три квадратна метра и висок је до 2,5 метара. Та „колонија” је у стању да произведе једнаку количину кисеоника као травњак површине 400 квадрата. Њено постављање у градска подручја с високим процентом загађености ваздуха било би еколошки благотворно. Читава апаратура, с неопходним пумпама, коштала би три-четири хиљаде евра. А с обзиром на то да би се у акваријумима стварала биомаса, која је драгоцено ђубриво, фото-биореактор би себе отплатио за највише четири године”, објашњава Спасојевић.

Први фото-биореактори би требало да буду постављени у Смедереву – надлежни у тој локалној самоуправи су већ предложили неколико локација за „урбана плућа”. Тако би се овај град, осим по грожђу, гвожђу и највећој равничарској тврђави у Европи, прочуо и по у свету јединственом „погону” за производњу кисеоника из микроалги.

Ово апсолутно иновативно решење најновији је сегмент научне вертикале, која је у овој установи скицирана шездесетих година прошлог века. Било је то време разбијања тесних калупа дотадашњег света, не само у политици, филозофији и уметности. Тако је било и у науци. Захваљујући људима с визијом, ни на почетак те приче нисмо задоцнили. Те превратничке декаде, група професора Београдског универзитета окупила се око идеје која је и у светским размерама била авангардна. Њихов наум је био да се оформи наставно-научна јединица за истраживачки рад и постдипломске студије у дисциплинама које су синтеза или гранично подручје између медицинских, биолошких, хемијских, физичких, математичких и техничких наука. На иницијативу др Љубише Ракића, др Радослава Анђуса, др Момчила Ристића и др Драгутина Дражића, на БУ је 1970. основан Центар за мултидисциплинарне студије. Захваљујући наставном и менторском раду утемељивача, ту су деценијама стасавали научници од којих су многи стекли светску репутацију.

Од 2007. године, центар мења име у Институт за мултидисциплинарна истраживања (ИМСИ). Тренутно имају 95 истраживача, од којих су 74 доктори наука, а 19 докторанди. Реализују 24 пројекта (у седам су руководиоци), а осим са сродним институтима и факултетима у земљи, сарађују и с научним установама у Словенији, Хрватској, Италији и Француској. Организационо, ИМСИ чине три повезана департмана: Одсек за природне ресурсе и животну средину, Одсек за науку о живим системима и Одсек за науку о материјалима.

„Окупљамо истраживаче из чак 13 научних дисциплина, наша снага је управо у синергији научног кадра из различитих области и у примени широког опсега метода и експерименталних техника”, каже др Соња Вељовић Ивановић, директорка института. Како истиче, мултидисциплинарни приступ пружа најефикасније одговоре на фундаменталне и практичне изазове које постављају савремена наука и привреда.

Нажалост, један од битних предуслова синергије до данас није испуњен: институт је разуђен на пет адреса, а садашња влада се преко актуелних министарстава труди да пронађе кров под којим би се свили сви истраживачи ИМСИ-ја. Познато је да заједнички научни рад и непосредан контакт „распирује” идеје. А добре идеје рађају нове идеје, што нас враћа на почетак приче – у свет микроалги. Замисао о „урбаним плућима” настала је током разраде пројекта који ће наредне три године бити реализован у ИМСИ-ју. Осмочлани тим предвођен др Иваном Спасојевићем и ојачан колегама с Универзитета у Манчестеру и Универзитета Бејлор (САД) радиће на развоју микроалги од којих се може производити биодизел. Да је реч о истраживању од стратешког значаја, које може променити данашњи светски енергетски поредак, говори податак да пројекат са 400.000 евра финансира НАТО, кроз програм Наука за мир и безбедност.

Како објашњава др Спасојевић, идеја је да се микроалге изложе стресу ниског интензитета (УВ зрачење, висока или ниска температура) да би се изазвао феномен познат као хормезис. То значи да ће алге зарад преживљавања врсте почети да стварају веће залихе масти, што их чини пожељном сировином за биодизел. Наши научници верују да ће дејством ниског стреса за 20 одсто повећати проценат масти микроалги, чиме би добијање биодизела на овај начин постало исплативо и по цени конкурентно нафтним дериватима.


Коментари8
526ae
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Janko
Smederevo će disati na alge ako prije toga ne prodiše na škrge..
mikica
glupost ziva zarada od 1k godisnje od uzgajanja algi u jednom akvarijumu bolje saditi drvece eto vam biomasa za lozenje
Jokic
Volim moje Smederevo
Bane poštar
Divna ideja, prosto zvuci nerealno... inovativnost kao da smo Svajcarska
Стефан Стојановић
Узмите у обзир вандале и лопове - привилеговане категорије становништва у Србији, и видећете да је ваш пројекат неостварив. Саветујем вам да свој пројекат однесете у Јапан. Поздрав из септичке јаме!
Стефан Стојановић
@Dragan, јел ви то све озбиљно?
Препоручујем 1
Драган
Зашто да ми нешто извозимо у Јапан, кад може нама користити, ако нешто увеземо из Јапана, а то је дисциплина. Како то спровести у Србији? Лако. Народ каже: Не боји се свака шуша Бога, него батина.Пооштрити казне и за ситнија кривична и прекршајна дела, а повратницима удвостручити казну. Кад већ поменусмо Јапан, у тој високо развијеној земљи постоји и смртна казна.
Препоручујем 19

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Почетна /

Архива Импресум О нама Контакт Претплата Оглашавање Правила коришћења Бизнис Клуб Правила о приватности

Developed by: NewTec Solutions & TNation

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља